DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1963 str. 47 <-- 47 --> PDF |
... »Naročitu pažnju treba posvet:ti o ceni, da li je prosečni inventar po ha pre visok ili premalen, kakav je razmer vrsti drveća, koliki je procenat učešća pojedinih debljinskih razreda i da li su u tom pogle du potrebne kakve veće izmene«... ... »Razvoj inventara u pogledu visine i sastava treba upraviti onim smerom, đa bi se postigla i trajno održala najbolja produkcija, tj. da bi se post gao kvalita tivno i kvantitativno najv´ši prirast uz ekonomski odmeren inventar. Merilo kod provađanja toga cilja jest procenat iskori šćenja i procenat pr rasta. Rukovođenje inventara u pogledu kvan titeta i kvaliteta traje dotle, dok oba ta procenta pokazuju tedenciju, da se .pri bližno izjednače. U tom je slučaju unutar pojedinih odelenia postignuta ekonomski uravnotežena zaliha pa je na toj visin´ i sastavu treba stalno održavati, jer je isko rišćenje jednako prirastu u svim debljin skim razredima«... Kontrolna metoda se u to doba — ekstenzivnog gospodarenja — nije mogla uspješno prim jeniti. »Ova dosta komplikovana instrukcija po mome m´šljenju, u koliko ja znam prilike jugoslavenskih šuma, teško će biti izvodljiva u pogledu stalnih privrednih planova«. — piše Šenšin u svome udžben ku o uređivanju šuma 1934. god. U tadanjim prilikama ostala je Instrukcija — samo na papiru. To je bio glavni razlog da su već 1937 godine izišla »Uputstva za doznaku stabala i određivanje prihoda u prebornim šumama«, po kojima se drvna masa za sječu određivala na temelju minimaln h drvnih masa, koje moraju ostati u šumi poslije sječe. Veoma općenito tretiranje problema normalne drvne zaThe u prebornoj šumi u Instrukciji od 1931. godine je u Uputstvima od 1937. godine nešto konkretnije, ali se još uvijek temelj samo na dotada stečenom iskustvu s primjernih doznaka i izvršenih sječa, bez određene naučne osnove. . . . »Pr´ncip, po kojemu se određuje etat, jednostavan je: ima li se šeći prirast, više od prirasta ili manje, već prema tome, da li je konkretna drvna zal ha jednaka, veća ili manja od normalne drvne zalihe. Ima se dakle ustanoviti konkretna drvna zaliha i prirast, te odrediti kolika je normalna drvna zaliha za dotičnu sastojinu. Od ovih triju velič na možemo ustanoviti sa zadovoljavajućom točnosti samo konkretnu drvnu zalihu. Prirast se ne da ustanoviti sa dovoljnom tačnosti ni u uređen. m šumama a sa metodama, koje za htjevaju mnogo truda i vremena, a pogo tovo je nepouzdano u neuređenim šumama i šumama oblika prašume. Kolika ima biti normalna drvna zaliha ni je teordja još do danas resila. (podvukao K. R.) U pomanjkanju ovih bitnih faktora, koji određuju etat moramo se poslužiti isku stvom stečenim u do sada izvršenim se čama, te učin ti neke pretpostavke pomoću kojih ćemo se osigurati od preterane seče. U već izvršenim sečama lako je oceniti, koje su seče dobro uspele. To se ocenjuje po općem stanju sastoj-ine posle seče, nje nom kvalitetu, stanju tla, mogućnosti uspe šnog razvijanja pomlatka, povoljnog pri raštaja preostalih stabala, te razmerom debljinskih razreda. Razmer debljinskih ra zreda i drvna zaliha posle seče ima biti tolika, da je osigurana mogućnost ponovne seče u ne prevelikom razmaku vremena. Da se možemo koristiti iskustvima, ste čenim u pojedinim sečama potrebno je ustanoviti drvnu masu i strukturu debljin skih razreda pre i posle seče, i o tom vod.ti posebnu evidenciju« . . . . . . »Promatranjem stanja sastojina po sle seče, naročito posle 4—5 godina lako ćemo ustanoviti, gde smo sekli sa najpo voljnijim intenzitetom. Odmah nakon seče poznaćemo po strukturi preostale drvne mase po razmeru između slabog, srednjeg i jakog mater jala, te po ukupnoj masi koja ne srne da padne ispod stanovitog minimuma« . . . Iz tabela navedenih u Uputstvima se određuju te minimalne mase, koje treba da ostanu poslije seče po ha, i . . .« jedan izvestan prirast koji za dane prilike ima najveću verovatnost« . . . Ta grafička metoda je imala svoje opravdanje u vrijeme, kada je u našim šumama bila nagomilana velika drvna masa i kad se uređivanjem šuma vršilo šablonsko reguliranje sječa. Opća uputstva za uređivanje šuma od 8. ožujka 1948. i 2. veljače 1949. nisu donijela ništa novo u vezi spomenutog problema. Danas, kad savremeno gospodarenje treba da bude što produktivn je i što ekonomičnije, potrebno je poznavati optimalnu (normalnu) drvnu zalihu u prebornoj šumi. Potrebno je poznavati » . . . onu drvnu masu koja ne smije biti ni prevelika ni premalena nego upravo nužna i dovoljna da daje najpovoljniji pr hod i omogući trajnu regenerac ju šume« ... (Klepac, 1961.) Taj problem normalne preborne šume pokušali su razni autori riješeti na osnovu strukture broja stabala, veličinom i struk 39; |