DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 1-2/1963 str. 37     <-- 37 -->        PDF

2) Kavkaska jela može uspevati i na ravmjim terenima, ako se sadi pod
umeieni zastor drugih vrsta šumskog drveća kao što je to slučaj u svim našim
parkovima. Prema tome, svi naši parkovi gde je dobro uspela kavkaska jela,
služe kao putokaz, kao ogledna polja za kultivisanje ove vrste.


3) Pored visoke hortikulturne vrednosti ovu vrstu jele treba širiti prvenstveno
zato što ona relativno brzo raste i daje veoma kvalitetno tehničko drvo,
naročito za celulozu, kako je napred prikazano prema analizama stručnjaka
u SSSR.


4) Biološko-tehnološki proces kultivisanja kavkaske jele ni po čemu se
ne razlikuje cd istog procesa kod podizanja ostalih četinara. To znači da ovu
vrstu jele možemo saditi u parkovima, kod očetinjavanja lišćarskih šuma. tj.
unositi u četinarske sastojine s proređenim sklopom, a takođe i u plantažnoj
proizvodnji u srnesi sa drugim drvećem koje je već odraslo i čini potreban
zastor.


5) Imajući u vidu da su naši šumarski stručnjaci savladali tehniku pošumljavanja
ostalim četinarima, nema potrebe da se ovde upuštamo u te
detalje, a to nije ni cilj ove studije. Kavkaska jela posle setve u rasadniku
odlično klija i niče, bolje nego domaća jela, pa neće biti nikakve teškoće kod
proizvodnje sadnog materijala od semena domaće provenijencije ili iz uvoza.


LITERATURA:


1.
ALJBENSKIJ A. V.: Razmnoženije bystrorastuscih lesnyh porod i ikiuistarnikov
(na ruskom), Moskva, 1940.
2.
ANIČ M.: Dendrološka važnost nekoliko starih parkova u području Varaždina.
Šumarski list br. 9—10, Zagreb, 1954.
3.
BURA D.: Četinari brzog rasta u plantažama i kulturama. Dokumentacija poljoprivrede
i šumarstva br. 18. Beograd, 1959.
4.
BICIN L. V.: K voprosu sostavlenija objemnvh tablic đlja buka i pihte Severnogo
Kavkaza i Krima. Majkop, 1956
5.
ILJIN A. I.: Splosnyje rubki v gornyh lesah Severnogo Kavkaza. Majkop, 1956.
6.
JOVANOVIĆ B.: Dendrologija sa osnovama fitocenologije. Beograd 1956.
7.
KAPPER O. G.: Hvojnyje porodi. Moskva — Leningrad. 1954.
8.
MALJCEV M. P.: Vczstanovljenije buka vostečnogo i pihty kavkazkoj na Ijesosekah.
Krasnodar 1960.
9.
MALJCEV M. P.: O njekotoryh osobennostjah rosta buka vostočnogo i pihty
kavkazkoj v kjuljturah. Majkop 1959.
10.
MALJCEV M. P.: Kuljturi buka vostočnogo i pihty kavkazkoj v Krasnodarskom
kraje. Majkop 1956.
11.
PETROVIĆ D.: Strane vrste drveća (egzoti) u Srbiji. Beograd 1951.
12.
SUKAČEV V. N.: Dendrologija s osnovami fitocenologiji. Moskva 1938.
13.
SOLJANIK I.: Prilog proučavanju prethodne obrade šumskog zemljišta za veštačko
pošumljavanje. Šumarski list br. 10, Zagreb 1952
14.
SOLJANIK I.: Značaj oglednih polja kod pošumljavanja. Šumarstvo br. 9, Beograd
1955.
15.
SUMAKOV V.: Izveštaj eksperta za šumsku pedologiju. Jugoslovenski savetodavni
centar za poljoprivredu i šumarstvo. Beograd 1960.
16.
FUKAREK P.: Jela. Šumarska enciklopedija I — Zagreb MCMLIX.
17.
SCHENCK C: Fremdländische Wald — und Parkbäume II Band. — Berlin 1939.
18.
TKAČENKO M. E.: Obš&eje lesovodstvo. Moskva 1955.
19.
TURPIN P. — PARDE: Caracteristique et production de quelques peuplements
rezineux du domaine des Barres. Revue Forestiere Franceuse No 11, Paris 1959.
20.
VOOD R. F.: Exotic Forest Trees in Britain. Bulletin No 30, London 1957.