DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1962 str. 38 <-- 38 --> PDF |
Tab. 1. Lateraina površina debla u borovoj sastojim (Is) u hiljadama m- po hektaru Bon:- Starost sastojine tet 40 50 60 70 80 90 100 110 120 130 140 Prosjek I 8,0 7,3 8,1 7,7 7,7 7,8 7,7 7,5 7,7 7,7 7,7 7,7 II 6,6 7,1 7,5 7,5 7,2 7,3 7,6 7,6 7,6 7,6 7,6 7,5 III 5,9 6,5 7,0 7,4 6,9 6,9 6,8 6,8 6,8 6,8 6,9 6,8 IV 5,6 5,8 5,9 6,5 6,3 6,2 5,8 5,9 5,9 5,6 5,9 V 4,3 4,9 5,2 5,1 5,3 5,1 — — — — — 5,1 Analiza podataka iz tabele 1 nam kaže, da je lateralna površina debala, tj. površina kambijalnog plašta, prilično konstantn a u toku razvoja sastojine od 40—140 godine. Tu je činjenicu konstatirao Anuči n i u sastojinama jele, breze, topole i crne johe. Na temelju toga spomenuti je autor došao do zaključka, da se u srednjodobnim, dozrijevaj učim i zrelim sastojinama može uzeti, da je površina kambijalnog plašta konstantna. Za istraživane borove sastojine površina kambijalnog plašta po hektaru na različitim bonitetima iznosi u hiljadama m2: bonitetni razred I II III IV V Is u hiljadama irr 7,7 7,5 6,8 5,9 5,1 Sastojinski tečajni godišnji prirast (Z) može se izračunati tako, da se površina kambijalnog plašta (Is) pomnoži s prosječnom debljinom goda (t) Z = Is t U borovim sastojinama punog obrasta sastojinski tečajni godišnji prirast — prema tome — na različitim bonitetima iznosi: Z] = 7,7 t Zn = 7,5 t Zni, = 6,8 t Ziv = 5,9 t Zv = 5,1 t U sastojinama nepotpunog obrasta treba produkt (Is t) reducirati faktorom (P), koji označava obrast, tako da konačna formula za sastojinski prirast glasi: F = Is t P Radi olakšanja računanja prirasta Anuči n je konstruirao nomo gram , koji smo prikazali na slici 1. Na lijevoj strani nomograma nalazi se skala za širinu posljednjih 10 godova (u mm) za borova stabla svih 5 ibonitetnih razreda. Desna skala nomograma odnosi se na obraste za istih :5 bonitetnih razreda. U sredini je skala iz koje čitamo tečajni prirast u m3. |