DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1962 str. 18 <-- 18 --> PDF |
obrada, ostvareni su prinosi od poljoprivrednih kultura od 57.000 — 64.000 din/ha, što je manje od polovine normalnog prinosa. Ovakva »ušteda« je često dovela u pitanje rentabilnost celokupnog ulaganja u plantažni uzgoj topola. Sve ovo upućuje na zaključak da podizanje plantaža topola sa poljoprivrednim međukulturama zahteva punu intenzifikaciju proizvodnog procesa uz visoka ulaganja, ako se žele zaista ostvariti nesumnjive prednosti ove združene proizvodnje sa pozitivnim bilansom nekad već i kroz 3—4 godine. Pravilan izbor klonova topola i poljoprivrednih kultura u plantažama, uz intenzivnu agrotehniku, kao što se vidi i iz dosada stečenih iskustava ü ogledima, može dati visok prinos i poljoprivrednih kultura i odličan rast topola pa i u celini pozitivan bilans već za 3—4 godine nakon osnivanja plantaže. Ovo će svakako trebati i dalje proveravati. Razume se da tamo gde su bili potrebni specijalno obimni pripremni radovi usled krčenja starih panjeva, odvodnjavanja ili ograđivanja od divljači i slično, investiciona ulaganja se neće moći u tako kratkom roku od 3—4 godine amortizirati. Uslovi za prelaz na plantažnu proizvodnju Za ovako intenzivnu proizvodnju drveta koja nosi sve karakteristike industrijske proizvodnje, bezuslovno je potrebno da se šumska gazdinstva i poljoprivredna dobra organizuju kao privredna preduzeća. Intenzivnost i obimnost ulaganja zahtevaju visoko poslovan, stručan i u svemu odgovoran odnos prema šumskoj i poljoprivrednoj proizvodnji koje se u plantažama obavljaju na istoj površini. Polovično intenzivan ili nedovoljno stručan odnos bilo prema kojoj proizvodnji (poljoprivrednoj ili šumskoj) je nedopustiv. Stručno osposobljavanje specijalizovanih kadrova u ovoj novoj proizvodnji je jedan od prioritetnih zadataka proizvođačkih organizacija. Seminari, izdavanje stručnih publikacija i demonstration! ogledi koje organizuje Jugoslovenski savetodavni centar za poljoprivredu i šumarstvo u saradnji sa Zavodom za topole u Novom Sadu, i uz pomoć komora i Jugoslovenske nacionalne komisije za topolu, pokazali su se kao veoma efikasne akcije za brzo i praktično obučavanje i osposobljavanje stručnjaka za ovu novu proizvodnju. Ove forme osposobljavanja kadrova treba i dalje nastaviti i usavršavati. U cilju instruisanja kadrova, potrebno je da se najmanje jedno uzorno gazdinstvo opremi najsavremenijom mehanizacijom i ostalom opremom, čime bi se najbolje omogućila neposredna praktična obuka u rukovanju sa njom. U tom pravcu posebno važnu ulogu trebalo bi da odigra Ogledno dobro pri Zavodu za topole u Novom Sadu. Nastava u svim stručnim školama i nekim poljoprivrednim dobrima morala bi se dopuniti i programom plantažne proizvodnje drveta. Opremanje organizacija koje prelaze na plantažnu proizvodnju je još nedovoljno. Naročito je to slučaj sa šumskim gazdinstvima koja su se do sada isključivo bavila klasičnim načinom gazdovanja sa šumama. U narednom periodu potrebno je uložiti investiciona sredstva za nabavku opreme koja treba da se sastoji uglavnom od: — teških traktora sa uređajima za krčenje panjeva, duboku obradu zemljišta i manje hidro-meliorativne radove; |