DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 9-10/1962 str. 17     <-- 17 -->        PDF

TABELA 3


FREGLED UNETIH KOLIČINA ĐUBRIVA I VISINA PROSECNO OSTVARENIH
PRINOSA OD POLJ. KULTURA ZA PRVE DVE GODINE U PLANTAŽAMA


TOPOLA
— za 1 ha —


Produkcioni odgled kod


S. G. Š. G. L. Š.
G. S. G. _^Š. S. P. S.
Loznica
Srem. Bilje Varaždin Titov Pelago-
Mitrovica (Darda) Veles nija


A.
ZEMLJIŠTE
1 2 3 4 5 6
Ušće Drine Drave Drave Vardara Crne
Aluvij u Savu Save donji tok gor. tok


Vrste (osobine) Ilovasto Ritska Peskov. Peskov i Peskov. Mineral,
peskovito crnica ilovača ilovača ilovača barsko


Di ibljina obrade
50 60 65 50 60 45


B.
UNETA ĐUBRIVA
1960 45 60 1 — — 4
Stajnjaka
t. 1961 — — — — —
Svega 45 60 1 — — 4


Mineralnih 1960 740 1.745 1.400 1.500 1.100
đubriva kg. 1961 620 — 1.390 1.400 — 1.180
(NPK) Svega 1.360 — 2.135 2.800 1.500 2.280


C. PROiSEČNI PRINOS
U POLJ. KULTURAMA
U PLANTAŽI DIN 1960 154.984 204.000 118.028 186.000 115.000 260.000
1961 136.290 57.500 124.146 186.000 64.260 175.800
Svega 291.274 261.500 242.174 372.000 175.800 435.800


D.
VRED´NOST ĐUBRIVA
Din. (1960. i 1961.) 96X172 60.000 64.610 83.413 39.000 72.000
NAPOMENA: Količine mineralnih đubriva (NPK) se razumeju u uobičajenom komercijalnom
obliku. Na primer:


— S.
G. Loznica je upotrebljavala Superfosfat ´lV/0, Kalijevu so 40b/o, azotfoskal
(NPK =» 9 : 21 : 15);
— L.
S. G. Bilje je upotrebljavalo superfosfat, kalijevu so i nitromonkal, S. G.
Varaždin — Tomasfosfat, kalijevu so i kalkamon.
— Uticaj povećanih troškova izazvan davanjem đubriva u odnosu na ostvarene
prihode ođ poljoprivrednih kultura, izražen je u datoj tabeli, gde se vidi
da je prinos od poljoprivrednih kultura zavisio ne samo od obrade tla, već i
od količine unetih đubriva, te da se samo sa intenzivisanjem obrade zemljišta
ne mogu postići zadovoljavajući i rentabilni prinosi (Titov Veles, Mitrovica).
Tamo gde je đubrivo dato svake godine u novčanom iznosu od 36.000 do 38.C00
dinara po 1 ha ostvareni su visoki prinosi pojedinih kultura u vrednosti od
136.000 — 186.000 dinara po 1 ha. Tamo gde su date male. količine đubriva, ili
gde je đubrenje dato samo u prvoj godini, dok je u drugoj godini vršena samo
311