DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 9-10/1962 str. 16     <-- 16 -->        PDF

TABELA 2
PREGLED PRINOSA POLJOPRIVREDNIH KULTURA U PLANTAŽAMA TOPOLA


U PRVOJ I DRUGOJ GODINI NAKON OSNIVANJA
— Na 1 ha —


1960 godina 1961 godina
Polj. kultura Vrednost Polj. kultura Vrednost
Vrsta kgr din Vrsta kgr din


1. S. G. Loznica
kukuruz 10,052 186.966 Kukuruz
soja
2.236 123.002 (klip) 7.650 154.957
Soja 1.547 108.290


2.
Š. G. Sr. Mitrovica* kukuruz
suncokret*
Rasadnik
topola 204.000 soja 1.152 80.640


3.
L. Š. G. Bilje kukuruz kukuruz
(Darda) (klip) 7.875 118.028 (klip) 6.897 124.146
kukuruz


4. Š. G. Varaždin (zrno) 6.200 186.000 pšenica 4.900 186.000
5.
Š. G. Titov Veles sil. kukuruz 37.500 150.000 krcmpir« 5.355 64.260
pamuk** 700 105.000 bostan** 1.900 30.400
kukuruz
(zrno) 3.100 124.000


6. P. S. »Pelagonija*
šećerna (+šaša)
repa
40.000 260.000 kukuruz
(zrno) 3.800 175.800


Napomena *: Za Sremsku Mitrovicu nisu prinosi u plantaži od zasnivanja i u prvoj godini
razdeljeni, te se daje samo novčana prosečna vrednost prinosa po 1 ha.


**: Kod S. S. T. Veles, pamuk u prv0j godini i krompir i bostan u drugoj godini
nisu dali očekivane prinose. (Uzrok je delimično i nepotpuna agrotehnika i
male količine đubriva — vidi tabelu 3).


— Na ogledu gde je u prvoj godini bio kukuruz a u drugoj pšenica (Varaždin)
dobio se gotovo nesmanjeni finansijski efekat po 1 ha u prvoj i drugoj
godini, što ukazuje da je sejanje pšenice u drugoj godini dalo ekonomski najveći
efekat.
— Za šećernu repu (Pelagonija) već je rečeno da je dala visok finansijski
efekat u prvoj godini, ali je biološki negativno delovala na rast topole. To međutim
ne znači da ovu vrstu poljoprivredne međukulture treba odbaciti. Biće
potrebno proveriti da li će se možda uz bolju agrotehniku, tj. veće doze đubriva
i uz navodnjavanje, moći postići optimalni uslovi za uspešan rast i. topole i
šećerne repe.
Pokušaj sa gajenjem pamuka kao međukulture u uslovima klimata u Makedoniji
(Titov Veles) u prvoj godini trebaće ponoviti, da bi se moglo doći do
sigurnijeg zaključka, jer su pri osnivanju ovog ogleda učinjeni izvesni agrotehnički
propusti (kasna sadnja pamuka).


— Razlike u prinosima na jednom te istom ogledu u odnosu na različite
poljoprivredne kulture kreću se od 50—60.000 dinara, po 1 ha. Ova razlika je
toliko velika da upravo pravilan izbor poljoprivredne međukulture uslovljava
da proizvodnja bude ekonomična i rentabilna.
310