DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1962 str. 11 <-- 11 --> PDF |
SI. 3. Svrdlo za kopanje rupa za sadnju topola; promjer 60 cm, dubina 1,20 m. Proizvodnja remontne radionice Beli Manastir (Baranja). LŠG »Jelen« »Košutnjak« — Bilje (1962). (Foto: ing. D. Bura) Prema tome, direktni troškovi osnivanja 1 ha plantaža topola na navedenih 16 ogleda (zaokruženo na 0CÜ din.) kretali su se u sledećem rasponu: — Minimalni 61.000.— din./ha (na obradivom polj. zemljištu — Maksimalni 330.000.— din./ha — Prosečni 165.000!.— din./ha Krčenje starih panjeva na gore navedenim ogledima bilo je zastupljeno samo kod nekoliko gazdinstava (Ljubljana i Bilje — na celoj površini, a kod drugih samo delimično). Problem krčenja panjeva pri osnivanju plantaža rešavale su pojedine organizacije prema svojim lokalnim uslovima. Na nekim mestima panjevi su davani seljacima besplatno samo da ih iskrče. Neki put ustupano im je na korišćenje i zemljišta nakon krčenja 1—2 godine. Negde su na primer troškovi krčenja smanjeni upotrebom dobivenog drveta za pečenje opeke. Najpovoljnija rešenja su bila tamo gde su radovi i troškovi krčenja bili tretirani u sklopu sa sečom stare šume, a najnepovoljniji slučaj je bio tamo gde je šuma ranije posečena i gde su ostali stari debeli panjevi za čije drvo se nije niko interesovao. Krčenje panjeva vršeno je kao što je rečeno, na razne načine: ručnom radnom snagom, miniranjem, upotrebom teških traktora (Caterpileri i slično). Troškovi krčenja panjeva teretili su osnivanje plantaža samo sa onim delom koji se nije mogao podmiriti unovčenjem ili ustupanjem drveta. |