DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1962 str. 53 <-- 53 --> PDF |
lanje, zaprašivanje i prskanje hemijskim preparatima itd. Ovde se ne postavlja pitanje da li je rentabilniji mehanizovani ili nemehanizovani rad, jer za njegovo izvršenje i ne dolazi u obzir nemehanizovani rad. Mehanizacijom može se znatno povećati produktivnost rada, koja je danas u šumskoj privredi vrlo niska, a time pojeftiniti i proizvodnja, odnosno sniziti cena koštanja proizvoda. Dobrom mehanizacijom i njenom pravilnom primenom postiže se.racionalno korišćenje vremena, čime se ubrzava proces proizvodnje, smanjuje potreba radne snage, skraćuje vreme proizvodnje i prometa, što u krajnjoj liniji znači pojeftinjenje proizvodnje. Prema podacima FAO za mehanizovani rad potrebno je za 30—40°/o manje radne snage nego za nemehanizovani. Takođe po podacima FAO u ukupnoj ceni koštanja proizvodnje (za radove u oblasti Mediterana) nadnice učestvuju sa 35´/o za mehanizovani, a sa 8ÖV0 za nemehanizovani rad. Iako su ovi podaci lokalnog značaja (oblast Mediterana) ipak predstavljaju važan indikator koji govori o mogućnostima znatnog sniženja radne snage mehanizacijom radova. Uvođenjem mehanizacije isključuje se ili se bar smanjuje broj ljudi i zaprege u šumi na radu, a to znači otklanjanje šteta na biljnom pokrivaču, podmlatku, stablima i šumskom zemljištu. Takođe se postiže racionalnije korišćenje drveta, smanjenje otpadaka, povećani obim kulturnih i meliorativnih radova i njihovo blagovremeno izvršenje. Radovi na podizanju novih šumskih površina i plantaža, introdukcija i dr., koji se predviđaju u narednom periodu, predstavljaju obimne radove čije se izvršenje mora da obavi u relativno kratkom vremenu, a to znači da ne dolazi u obzir ručni rad i rad zapregama, već mehanizovani rad. Mehanizacija radova u šumi po svome značaju prevazilazi okvire šumske privrede. Primenom mehanizacije u našim uslovima regulišu se robno-novčani odnosi u selima iz kojih se regrutuje radna snaga i privatne zaprege. Radnu snagu u šumskoj privredi danas sačinjavaju uglavnom sezonski radnici kojima je glavno zanimanje poljoprivreda. Pored zarade od ličnog rada znatne su zarade i od animalnih zaprega. Veliki priliv novca od šumskog rada u selo utiče negativno na unapređenje poljoprivredne proizvodnje jer seljaci, koji se orijentišu na rad u šumi, zadovoljavaju se naturalnom proizvodnjom, a zaradama od rada u šumi nadoknađuju ono što bi trebalo da postignu robnom proizvodnjom na svojim poljoprivrednim imanjima. Sa gledišta uslova rada u šumi mehanizacija ovih predstavlja krupan društveno politički problem čije rešavanje nameće naš dalji društveni razvoj. Šumski radovi spadaju u fizički najteže i najgrublje radove čije izvršenje iziskuje najveći utrošak kalorija (osim kod rudara). Šumski radnik dnevno troši 5000 —6000 kalorija dok dnevni utrošak radnika u industriji i građevinarstvu iznosi 3000—4000 kalorija. Smatra se da čovek bez štete po zdravlje ne bi smeo da troši više do 6.000 kalorija, što znači da šumski radovi iscrpljuju radnu snagu čoveka do granice njegovih fizioloških mogućnosti. Prema tome mehanizacija radova u šumskoj privredi je nužna u prvom redu radi zaštite čoveka, njegovog oslobađanja od poslova koji potpuno apsorbuje njegove radne sposobnosti. Korišćenje sezonskih radnika kojima je osnovno zanimanje poljoprivreda nije pravilno ni sa gledišta unapređenja šumske privrede. Ovakvi radnici, pre svega, nisu sigurna radna snaga jer mogu da se koriste samo u vreme kada nema velikih poljoprivrednih radova. Njihova je zainteresiranost za šumsku privredu povremena i jednostrana. Sa ovakvim radnicima nije moguće sprovoditi savremenu tehniku rada jer je njihovo poznavanje šumske proizvodnje empirijsko i vrlo ograničeno. S obzirom da im rad u šumi predstavlja dopunsku zaradu nisu zainteresovani za svoje stručno obrazovanje, kao i uopšte za unapređenje šumske privrede. Ovakva radna snaga dovodi u pitanje izvršenje proizvodnih zadataka u narednom periodu, kao i primenu savremenih tehnoloških procesa. Pojava napuštanja šumske privrede od strane šumskih radnika uzela je danas prilične razmere i ima tendenciju daljeg širenja. Uzroke ovoj pojavi treba tražiti u sve većoj industrijalizaciji naše zemlje, boljim uslovima rada i većoj zaradi u industriji u odnosu na šumski} privredu gde se radi pod teškim uslovima, a relativno malo zarađuje. Ova pojava, koja u nekim područjima predstavlja ozbiljan problem, karakteristična je za današnji stepen razvitka naše šumske privrede koja rešenje može i mora da traži jedino u mehanizaciji radova jer ova pruža bolje uslove rada, veći učinak i zaradu, kao i trajnost na poslu. Mehanizacija nije samo uslov za izvršenje većeg obima zadataka, već i uslov za stvaranje stalnih šumskih radnika. Stalni |