DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1962 str. 52 <-- 52 --> PDF |
bi bio potreban motor od 15—18 KS. Zbog grubog i nestručnog rukovanja mehanizmima oni su se brzo kvarili, a usled nepostojanja pokretnih remontnih radionica popravke su bile jako skupe i iziskivale su, i zbog najmanjih kvarova, napuštanje rada za duže vreme. Pasivan stav stručnjaka prema mehanizaciji još više je doprinosio njenom neracionalnom korišćenju. To je doprinelo da se mehanizacija u pojedinim sektorima rada smanjuje. Jedino se broj pokretnih žičara povećava, kojima se u Sloveniji postižu vrlo dobri uspesi, što ne bi moglo da se kaže za ostale republike. Nivo mehanizacije prevoza takođe se ne menja, jer je bilo potrebno da se u što kraćem vremenu izveze na tržište velika količina proizvedenog dr veta, a to je bilo moguće jedino mehanizovanim prevozom. Kada se govori o neuspesima mehanizacije kod nas treba spomenuti da je tome doprinela i slaba komunikativnost naših šuma. Racionalna i potpuna primena mehanizacije moguća je samo u dobro otvorenim šumama. Zato je i normalna pojava da se posljednjih godina, kada je postignut izvestan stepen otvorenosti, bolje i racionalnije koriste mehanizmi. Za izgradnju šumskih komunikacija u posleratnom periodu utrošena su znatna sredstva: oko 55i9/o svih investicija. I na kraju treba istaći da se u proteklom periodu relativno malo ulagalo u šumsku privredu, pa se nije ni mogla stvarati neka solidnija tehnička ooremljenost, niti dalje da razvija proizvodnja. Poslednjih godina povećane zadatke prati i uvođenje nove tehnike rada i tehnoloških procesa ,naravno u dosta skromnim rnzmerima. Zadaci koje postavlja petogodišnji plan i program perspektivnog razvoja šumske privrede usloviće dalje i šire odvijanje procesa mehanizacije umske privrede. Privredni i društveni značaj mehanizacije šumske privrede Mehanizacija radova u šumskoj privredi predstavlja jedan veoma složen i težak problem čijem rešavanju treba prići sa više strana. Za sistematsko razmatranje načina, obima i tempa mehanizacije u jednoj oblasti proizvodnje treba, pre svega, utvrditi osnovne karakteristike radova u toj oblasti. Radove u procesu šumske proizvodnje karakteriše sledeće: — Relativno veliki protor u kome se ne odvijaju uvek radovi velikog obima, kako u pojedinim fazama proizvodnje, tako i u celini. — Rad se odvija pod otvorenim nebom, pa je podložan uticaju prirodnih faktora. — Slaba pristupačnost objekta rada. — Raznovrsnost i slaba skoncentrisanost šumskih radova na objektu rada. — Nejednoličnost uslova rada kod istih operacija na raznim mestima rada. — Pojedini radovi se mogu obavljati samo u određeno godišnje doba i u kratkom vremenu (npr. pošumljavanje, izvoz sortimenata nekih vrsta drveća, obrada zemljišta i dr.). Prema tome, radne operacije u procesu šumske proizvodnje su brojne, i veoma različite, odvijaju se pod različitim terenskim i vremenskim uslovima i u određeno doba godine. Ovo ima za posledicu veliki broj radnih mesta, sezonski karakter pojedinih radova, veliki broj oruđa itd. U svemu ovome nalaze se delom razlozi i opravdanje što se radovi u šumskoj privredi mehanizuju vrlo sporo u odnosu na industriju gde je proces proizvodnje jedinstveniji i odvija se u relativno malom prostoru. Takođe, u tome treba tražiti i uzroke vrlo raširenom mišljenju da se »živi rad« u šumskoj privredi ne može zameniti mašinama. I u samoj činjenici da se u šumskoj privredi do skora vrlo malo ulagalo nalaze se jednim delom uzroci sporom tempu mehanizacije šumskih radova. U industrijski nerazvijenim zemljama jeftina radna snaga dovodi u pitanje ekonomičnost i rentabilnost primene mehanizovanog rada, naravno sa gledišta kapitalističke privrede. Ovim tzv. »socijalnim razlozima« pravda se ponekad i kod nas otpor mehanizaciji šumskih radova. Međutim, danas u uslovima socijalističke privrede i relativno visokog nivoa industriskog razvitka naše zemlje, ovo se pitanje kod nas postavlja sasvim drukčije. Mehanizacijom radova u šumi rešavaju se brojni tehnički, ekonomski i socijalni problemi koje postavlja dalji razvoj šumske privrede i društva. Današnji tempo razvitka onih privrednih delatnosti koje upotrebljavaju drvo za reprodukciju i investicionu izgradnju postavlja pred šumsku privredu kao zadatak što veću i što bržu proizvodnju drveta. Primitivnim sredstvima i sadašnjim načinom rada to se ne može postići, pa postoji opasnost da šumska privreda postane kovnica daljem razvoju tih privrednih oblasti. Povećanje obima proizvodnje pretpostavlja primenu novih tehnoloških procesa proizvodnje i nove tehnike rada u šumi, a ova je uslovliena mehan;zTcijom radova. Određeni poslovi u naprednoj šumskoj privredi mogu se jedino izvršavati mehanizovano: duboko oranje, rigo- I |