DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1962 str. 51 <-- 51 --> PDF |
PRIVREDNI I DRUŠTVENI ZNAČAJ ME HANIZACIJE ŠUMSKE PRIVREDE U sklopu nacionalne privrede, šumska privreda dobija poseban značaj. Ona je ovaj značaj imala i ranije, ali on, iz sasvim razumljivih razloga, nije mogao da bude jasno izražen. Na današnjem stepenu razvitka naše privrede i društva šumska proizvodnja postaje izuzietno važna oblast nacionalne privrede. To je, pre svega, oblast proizvodnje koja se (kao i poljoprivreda) isključivo zasniva na domaćoj sirovinskoj bazi, koja je veoma snažna i može se stalno, relativno brzo i jeftino da povećava. A drvo i proizvodi od drveta su svestrano upotrebljivi i igraju ogromnu ulogu u proizvodnji potrošnih i investicionih sredstava. Takođe drvo i proizvodi od drveta predstavljaju veoma značai nu stavku u našem izvozu. Petogodišnjim planom 1961—1965. predviđa se postepeno proširivanje eksploatacije šuma i povećanje šumske proizvodnje. Potrebe društvenog sektora privrede treba da b"du podmirene porastom proizvodnje na 10.297 hiljada m3 industrisko-tehničkog drveta u 1965. godini prema 7.642 hiljade m3 iz god. I960., što iziskuje povećanje seče na 22.500 hiljada m3 u 1965. godini prema 19.500 hiljada m3 u 1960. godini. Do 1980. godine, za koje bi vreme naša zemlja trebalo da dostigne stepen privrednog razvitka najrazvijenijih evropskih zemalja, potrebe u drvetu još će se povećati. Smatra se da će se u 1980. godini šeći 40—45.mil. m3 brutto mase. Sadašnji šumski fond ne bi mogao da obezbedi ove količine drveta bez preduzimanja određenih mera za dalji razvitak šumske privrede. Rešenje ovog pitanja treba tražiti u dva pravca: 1. u rekonstrukciji postojećeg šumskog fonda: povećanje prirasta i prinosa i popravljanje njegove strukture; 2. u stvaranju novih šumskih površina i proizvodnji drveta u veštački podignutim kulturama i plantažama. Postavljeni ciljevi i zadaci u šumskoj privredi zahtevaju da se u narednom periodu od 1961—1965. godine investira oko 75 milijardi, što u prošeku čini 15 milijardi dinara godišnje, prema 8,5 milijardi godišnje u periodu od 1957—1960. godine. Takođe oni nameću potrebu da se ubuduće brže uvodi u proizvodnju savremena tehnika rada, moderna oprema i bolja organizacija proizvodnog procesa, pa se petogodišnjim planom i predviđa dalje tehničko opremanje proizvodnje mehanizovanjem radova u eksploataciji, gajenju i zaštiti šuma i izgradnji šumskih komunikacija, što mehanizaciji radova u šumskoj privredi daje puni značaj i aktuelnost. Sa pitanjem mehanizacije u tesnoj je vezi i pitanje produktivnosti rada i racionalno korišćenje posečene drvne mase, kao i problem radne snage i podizanje njene stručnosti. Osim toga ovo pitanje ima i određeni društveno-politički značaj u daljem razvitku naše privrede i društva. Šumska privreda ´danas ima najslabiju tehničku bazu. Posmatrano u celini po tehničkoj opremljenosti ona stoji iza svih ostalih grana proizvodnje: šumska privreda sa celokupnom mehanizacijom raspolaže sa svega 106 KS prema građevinarstvu sa 200 KS i poljoprivredi (društveni sektor) sa 300 KS na 1.000 zaposlenih. Ovo najbolje ilustruje koliko je šumska privreda, kao oblast proizvodnje, nerazvijena. Iskustva sa mehanizacijom radova u šumi u posleratnom periodu U posleratnom periodu činjeni su znatni napori u pravcu mehanizacije radova u šumi, ali su iz više razloga rezultati izostali, čak se može smatrati da je čitav pokušaj doživeo fijasko. Sa mehanizacijom se stvarno počelo u 1948. godini i to pretežno radova u eksploataciji šuma, što je sasvim razumljivo, jer su zadaci eksploatacije i periodu obnove i izgradnje zemlje bili veliki. Mehanizacija radova u sektoru gajenja šuma praktično je izostala; tek se poslednjih godina čine ozbiljniji pokušaji da se mehanizuju pojedini poslovi u ovoj grani. Za prvi period mehanizacije radova kod nas karakteristično je da se ovom poslu prilazilo dosta jednostrano. Nabavka mehanizama se odvijala bez predhodnih proučavanja poslova koja treba mehanizovati, kao i kakve mehanizme treba nabaviti. U prvo vreme (administrativni period) mehanizacija je bila dirigovana iz centara pa su je pojedine privredne jedinice primale sa otporom. Nabavljani su teški i skupi mehanizmi, vrlo često bez rezervnih delova. Korišćenje mehanizama povereno je na rukovanje nedovoljno obučenim kadrovima koji, pored nedovoljnog poznavanja rukovanja mašinama uopšte nisu poznavali poslove u šumskoj privredi. Nije postojala nikakva organizacija rada. Stručni kadrovi prepuštali su organizaciju rada sa mehanizmima nekvalifikovanom osoblju, koje, budući da nije poznavalo poslove šumske privrede, nije ni moglo pravilno i racionalno da koristi mehanizaciju. Na primer za traktore guseničare nisu građeni traktorski putevi niti su upotrebljavane jednoosovne prikolice, sankarske ploče, zaštitne kape i dr. Bilo je slučajeva da se traktor od 70 KS koristi kao pogon za izvlačenje vitlom, zašta 133 |