DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1961 str. 58 <-- 58 --> PDF |
Bez nekih posebnih dubljih analiza, prva mera koja se nameće je očigledno likvidacija suvišnih pilanskih kapaciteta i svođenje istih na realnu mogućnost šumskog fonda. Gde, koliko i u kom obimu ostaviti pilanske pogone, stvar je posebne studije. Odmah zatim treba sagledati mogućnost boljeg korišćenja šumskog fonda. Jedan od osnovnih problema koji treba resiti za bolje gazdovanje sa šumama je pitanje šumskih komunikacija, što ukazuju i podaci Sekretarijata za šumarstvo NR Srbije. Prema tom izvoru Srbija je imala šumskih komunikacija u 1945 godini 1,1 km/1000 ha šume ne računajući šikare; u 1958 godini 2,0 km/10O0, pa je zbog te okolnosti onemogućeno- na 73% površine šuma intenzivno gazdovanje sa šumskim fondom. Zbog´toga predviđa se da se u narednom periodu 1961/65 god. izgradi šumskih komunikacija u visini od oko 900 km, kako bi se ovaj odnos komunikacija prema šumskim površinama popravio. Na taj način došlo bi se u mogućnost otvaranja još neotvorenih šumskih kompleksa sa većom drvnom masom, a time i do boljeg korišćenja šumskog fonda. Posebno je pitanje realizacije posečene drvne mase, upravo pitanje strukture sortimenata. Možda bi bilo korisno- i posebno individualno nagrađivanje za svaki kubik više proizvedenih trupaca za ljuštenje i rezanje, kako bi se i na taj način došlo do što više vrednih i oskudnih sortimenata potrebnih za pogone primarne prerade drveta. Navedene mere su opštevredne bez. obzira na broj pogona za primarnu preradu drveta. Predimenzioniranost pilanskih kapaciteta je očigledna i jasna, i u republici Srbiji mora doći do> redukcije istih i svođenja na razumnu meru. Prednost kombinata ostaje i nadalje,, jer vertikalno spajanje pogona za preradu drveta. kako smo već napred naveli je potpuno opravdano. Ovo se naročito odnosi na bukvu, jer problem iskorišćenja bukovine je još uvek nerešen ne samo u NR Srbiji, već i u Jugoslaviji. Bukovina kao industriska sirovina traži svoje rešenje u svim zemljama koje poseduju bukove šume, što svedoči i održana Međunarodna konferencija za bukovinu u CSR u Sliaču (Slovačka) 1957 godine. Stepen prerade bukovog drveta u pojedinim evropskim zemljama varira u vrlo širokim granicama. »Od drvne mase bukove otpada na tehničko drvo od 10 do 85%, a na ogrevno drvo 15—90%«. (1) Kako je u republici Srbiji bukovina glavna industriska sirovina, to samo vertikalno povezivanje pogona može dovesti do boljeg korišćenja sirovine. Takav zaključak donesen je i na pomenutoj Međunarodnoj konferenciji o bukovini gde se kaže: »da bi se današnje nezadovoljavajuće stanje tehnologije prerade bukovine poboljšalo, preporučuje se primeniti princip specijalizacije pogona na isključivu preradu bukovine. Kod dovoljne koncentracije sirovine smatra se da je oblik kombinata najsvrsishodniji organizacioni oblik koji omogućuje kompleksno iskorišćavanje sirovine i istovremeno proizvodnju gotovih elemenata (delova)«. (2) (1) Prof. dr Ivo H or vat: Međunarodna konferencija u CSR — Bukovina kao industriska sirovina — (Drvna industrija br. 9—1G/119Š7, str. 131, red 14-i odozgo. (2) Derto, str. 133. red 16-i odoz´go. |