DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1961 str. 55 <-- 55 --> PDF |
Poznato je, da se kod proizvodnje rezane bukove građe (u NRS ima bukovine oko 70% od ukupne drvne mase) oblovina u NRS koristi oko 50%, a ostatak ide na otpadak. Pojedini pilanski pogoni su razbacani tu i tamo, njihovi kapaciteti posmatrani svaki za sebe su premaleni da bi se isplatilo podizanje pogona za takve kapacitete za iskorišćenje otpadaka. Vidi se dakle, da postojeći pojedinačni pilanski pogoni ne mogu svi opstati i da su najmodernije opremljeni, i da se na njima, drvo najbolje koristiti kao rezana građa. Međutim, ustvari, postojeći pogoni su daleko i od moderne opremljenosti i od racionalnog rezanja. što se tiče podizanja novih pogona za proizvodnju plemenitog furnira, šperploča ili drugih proizvoda, takođe je očigledno´, da i takvi pogoni kao> pojedinačni, u principu, u NR Srbiji nemaju svoga opravdanja, jer ne postolje uslovi da se drvo do krajnjih granica mogućnosti racionalno koristiti, tj. i za rentabilno korišćenje otpadaka. Međutim, kod svih tih načina prerade dobijaju se velike količine otpadaka, koji se upotrebljavaju za proizvodnju sopstvene energije ili kao ogrev za široku potrošnju, jer ne postoje uslovi da se ti otpaci iskoriste kao sirovina u daljoj proizvodnji. Prema tome. sadašnja struktura drvno prerađivačke industrije svojom nerazvijencšću i izrazitom prevagom pilanske prerade drveta — koja se s pravom smatra zastarelom opominje na potrebu o&etne redukcije tog načina prerade i na korenitu preorijentaciju na racionalnije tehnološke procese uključivo´ i iskorišcenje drvnih otpadaka. To ukazuje na neophodnost podizanja drvnog kombinata, gde bi se razni načini prerade uzajamno nadopunjavali kcrišćenjem jednih proizvoda kao´ sirovine za druge, i gde bi otpaci praktično bili eliminisani. Prednost drvnog kombnata se ispoljava naročito u ovome: 1. U prednosti velikih preduzeća uopšte koja važe i ovde: — smanjenje amortizacije i režiskih troškova, — primena modernih mašina i uređaja, kao i bolja organizacija rada, čime se ostvaruje povišenje produktivnosti rada. 2. Strugara u sastavu kombinata može koristiti i trupce lošijeg kvaliteta, jer će korišćenje otpadaka u daljoj preradi činiti rentabilnim i rezanje trupaca sa manjim procentom iskorišćenja. Pored toga postoji u kombinatu mogućnost da se prvobitno- namenjeni trupci za, rezanje prebace za proizvodnju furnira ili šperploča, ako bolje odgovaraju toj proizvodnji, kao i obrnuto. 3. Fabrika furnira i šperploča može takođe koristiti i loše trupce za furnire i Ijuštenje. jer se i ovde otpaci daljom preradom mogu koristiti u okviru rentabilnosti kombinata. 4. Otpaci koji se javljaju kod proizvodnje savijenog nameštaja — koji su dosta veliki — potpuno- se iskorišćuju u drvnoj galanteriji i proizvodnji ploča iverica, ili sličnoj proizvodnji. To´ važi i za ostale otpatke. 5. Snizuju se troškovi proizvodnje, jer se smanjuju transportni troškovi. Naprimer za ploče iverice se otpaci iz strugare, fabrike šperploča, furnira itd. nalaze kao sirovina u kombinatu, a transportni troškovi za proizvodnju nameštaja otpadaju jer su ploče iverice, šper i panel ploče, kao i furniri takođe već u kombinatu, odnosno na mestu proizvodnje nameštaja. Ovo važi i za ostale finalne proizvode (parkete, drvnu galanteriju, ambalažu itd.). |