DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1961 str. 49 <-- 49 --> PDF |
POTREBA ZA PODIZANJEM JEDNOG JAKOG DRVNOG KOMBINATA NA PODRUČJU UŽE SRBIJE Ing. ŽIVKO GRUJIC STANJE ŠUMA I ŠUMSKOG FONDA NRS ZADACI I NAČIN REŠAVANJA problema u drv. industriji rezultiraju iz postavljenih ciljeva koje treba ostvariti radi zadovoljenja potreba narodne privrede, kao i iz faktičnog stanja drv. industrije i drvnog fonda — odnosno širovinske baze. Racionalizacija drvno industriske proizvodnje je jednako važna i pri dobrom i pri lošem stanju šumskog fonda. Dobro stanje drvnog fonda nikada ne znači da se ne moraju preduzimati potrebne mere za što racionalniju njegovu eksploataciju. Loše stanje ukazuje opet punom svojom težinom na ozbiljnost situacije, pa je i psihološki razumljivo, da se u takvim prilikama te mere intenzivnije preduzimaju. Jedna od tih mera jeste i stvaranje drvnih kombinata u svrhu omogućavanja što racionalnijeg iskorišćavanja drvne mase. Izobilje šuma u NR Srbiji spada u istoriju. Danas se Srbija ubraja u zemlje sa slabim šumskim fondom. No bila bi velika greška, ako´ bi se izveo< zaključak, da u ovoj republici nema uslova za razvitak drv. industrije. Neoprostiva greška bila bi opet. ako> bi se razvoj drv. industrije u NRS frontalno zaustavio´ radi asanacije šumskog fonda bez prethodnog ispitivanja svih mogućnosti za alimentaciju te industrije. Takvo rešenje bik» bi rđava usluga narodnoj privredi i samom šumarstvu u užem smislu. Slabo stanje šumskog fonda upozorava na njegovo razumno iskorišćenje, što se u daljem izlaganju baš naročito, podvlači i ukazuje na potrebu podizanja kombinata, koji će takvo iskorišćenje omogućiti i garantovati. Ukupna površina šuma i šumskog zemljišta u NR Srbiji iznosi oko 2.115.000 ha od toga otpada: a) na obraslu površinu oko 1.715.000 ha ili 81% b) na neobraslu površinu (krš, goleti, itd.) oko 400.000 ha ili 19% Öd obrasle površine (1,715.000 ha) otpada na šikare oko 383.000 ha. Prema tome može se računati da u NRS ima šuma iz kojih se može očekivati izvestan prinos oko 1,332.000 ha. Prema tome oko 783.000 ha ili 37% od ukupne površine ne pretstavlja, za sada, osnovu za proizvodnju drvne mase. Republika Srbija u pogledu šumovitosti u upoređenju sa ostalim republikama i sa prošekom u celoj Jugoslaviji stoji najslabije. |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1961 str. 50 <-- 50 --> PDF |
Šumovitost Indeks u odnosu na Narodna Republika i9/o PNRJ NRS FNRtf 30,8 1,00 1,56 Srbija 19,7 0,64 1,00 Hrvatska 31,3 1,02 1,58 Makedonija 32,00 1,04 1,62 Bosna i Hercegovina 38,(6 1,25 1,96 Crna Gora 42,4 1,38 2,16 Slovenija 38,9 1,73 2,72 Šumovitost NR Srbije iznosi ravno 64% od jugoslovenskog prošeka, odnosno jugoslovenski prošek šumovitosti je 1,56 puta veći od šumovitosti Srbije. Šumovitost sviju ostalih republika je iznad jugoslovenskog ´prošeka (Slovenija ima 1,73 veću šumovitost od jugoslovenskog prošeka), a samim tim sve republike imaju veći stepen šumovitosti - od NRS (šumovitost Slovenije je 2,72 puta veća nego šumovitost Srbije). Danas se računa, da se potrebe stanovništva na drvetu mogu podmiriti akona jednog stanovnika dolazi oko 0,35 ha šume. Na jednog stanovnika dolazi u Jugoslaviji: Indeks u odnosu na Po 1 stanov. minimum od Republika ha MNTRJ Srbija 0,35 ha FNRJ 0,49 1,00 1,89 1,40 Srbija 0,26 0,53 1,00 0,74 Hrvatska 0,49 1,00 1,89 1,40 Slovenija 0,62 1,26 2,39 1,77 BiH 0,89 1,40 3,65 1,97 Makedonija 0,75 1,83 2,89 2,14 Crna Gora 1,52 3,10 5,90 4,37 Po jednom stanovniku u NR Srbiji otpada 0,26 ha šume, što iznosi tek 53% u odnosu na jugoslovenski prošek a 74% u odnosu na potrebnu površinu od 0,35 ha. 1 u ovom pogledu NRS stoji najslabije, jer Cna Gora ima 4,34 puta više od potrebnog minimuma, a ostale republike, iako manje od Crne Gore, ipak zadovoljavaju dok Srbija ne zadovoljava ni taj minimum. I u odnosu na ostale zemlje u Evropi i ostalim kontinentima Srbija u tom pogledu spada među najslabije: Po 1 stanov. Po 1 stanov. Zemlja ha šuma Evropa 0,56 NR Srbija 0,26 ha šuma Švajcarska 0,24 Azija 0,80 Francuska 0,25 Afrika 2,57 Grčka 0,37 Amerika 5,74 Austrija 0,76 Australija 10,10 Norveška 2,69 Ceo svet 0,54 Švedska 3,76 (prošek) * * FAO za 1954 god. |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1961 str. 51 <-- 51 --> PDF |
Srbija u Evropi spada u istu kategoriju sa Svajcarskom i Francuskom koje su ispod potrebnog minimuma, a stoji i ispod evropskog i svetskog prošeka. Po načinu uzgoja od 1,332.000. ha šume otpada na: Način uzgoja Površina OOO ha B/o Drvna000 m1 masa °/o Pros eno tn3/ha Niske šume 644 48 18.000 17 28 Visoke jednodobne Preborne šume 371 317 28 24 35.000 57.000 31 52 54 180 Ukupn o 1.332 100 110.O0O 100 83 Niskih šuma ima skoro polovina, što dokazuje na nepovoljan odnos uzgojnih tipova u NRS. Uzevši da normalna drvna masa kod niskih štima treba da iznosi oko 100 m3/ha, kod visokih oko 210 m3/ha, onda se vidi da masa od oko 83 m3/ha pretstavlja oko 50% one mase, koja bi normalno trebala da postoji. Ustvari, ovo normalno stanje je više pretpostavka, jer je normalnu zalihu vrlo teško odrediti. Uz nešto* manju normalnu zalihu bio bi taj procenat stvarne zalihe u odnosu na normalnu nešto veći No svakako stoji da je drvna zaliha ispod normale. Struktura šume po vrsti vlasništva: Uztgo.ini tip Opštedržavne ha 000 »/o Zadružne i ha OCO . privatne *k Ukupno ha 00O »A) Niske šume Visoke jednodobne Preborne 241 210 309 ,37 57 97 403 161 8 03 43 3 044 371´ 317 100 100 100 Ukupn o 700 57 572 43 1.332 100 Struktura po dobnim i debljinskim razredima: D obrti i Drvna masa Površina Uzgojni tip debljinski razred 000 mB »/(. 000 ha °/o Niske šume 1—1011—20 god. „ 2.648 3.9174 14 22 268 1155 42 24 21—40 „ 8.481 47 155 24 Visoke jednodobne preko 40 god. Ukupn o 1—40 god. 41—80 „ 3.148 18.221 7.919 17.194 17 100 21 50 66 644 162 156 10 100 43 42 81—120 „ 6.755 20 39 11 Preborne preko 120 god. Ukupn o 1—10 cm 2.922 34.790 13.659 S 100 24 14 371 4 100 11—20 „ 5.955 10 Ql—40 „ 21.504 38 preko 50Ukupn o cm 15.833 56.951 28 100 317 Iz tabelarnih pregleda o strukturi šuma po vlasništvu, te po dobnim i debljinskim razredima vidi se, da zadružne i privatne šume kod niskih i visokih jednodobnih šuma zauzimaju znatne površine (63% i 43%), a prosečno ove šume (zadružne i privatne) zauzimaju 43%. Dobni razredi kod niskih i visokih jedno |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1961 str. 52 <-- 52 --> PDF |
dobnih šuma trebalo bi da su povoljniji. Međutim, kod prebornih šuma struktura je kako po vlasništvu tako i po rasporedu debljinskih razreda u prošeku prilično povoljna. U Jugoslaviji najviše nedržavnih šuma ima NR Slovenija (69%) i NR Srbija (43%). Ali dok su u Sloveniji ove šume u većim kompleksima u kojima se može racionalno gazdovati i vršiti industriska eksploatacija, dotle su u Srbiji to većinom manje šumske površine za podmirenje sopstvenih potreba. Sve ove okolnosti ukazuju da u NR Srbiji ne postoje uslovi za veći broj jakih drvno industriskih pogona, koji bi za svoje snabdevanje imali osiguranu povoljnu sirovinsku bazu. Struktura po vrsti drveća: Drvna masa Od toga u užoj Srbiji Vrsta drveća u 000 ms V. 000 m» h Hrast 17.850 17 11.800 13,5 Bukva 66,000 60 59.600 68,0 Ostali tvrdi lišćari 11.8C0 11 7.950 9,0 Meki lišćari Četinari 3.200 10,650 2 10 50 7.700 0,5 8,8 Ukupn o 110.000 10O 87.000 100,0 Iz ove strukture se vidi da je u NR Srbiji glavna vrsta bukva i da četinara ima vrlo malo. Ovaj odnos je na području uže Srbije još izraziti, jer su četinari zastupljeni manje od 1/10 (8,8%). . Usled izrazitog nedostatka četinarskog drveta mora se drv. industrija usmeravati tako da se eliminiše u što većem stepenu upotreba četinarskog drveta. Ovde se napominje da se u porečjima Morave i njenih pritoka mogu uzgajati odlične topolove kulture kao i u Vojvodini u porečjima Dunava, Save i Tise. Za proizvodnju panela koji je neophodan u finalnoj´, proizvodnji (u proizvodnji nameštaja) uvoze se četinarski trupci i četinarska rezana građa. Međutim, nabavka četinarske građe je svakim danom sve teža. Umesto panela mogu se u finalnoj proizvodnji upotrebi ti ploče iverice, za koje se kao sirovina mogu koristiti bukovi otpaci i topolove sečenice i oblice. Time se omogućuje ušteda znatnih količina četinarskog drveta i proširuje sirovin-ska baza za finalnu industriju. Ekonomična proizvodnja ovih ploča za koju se upotrebljavaju otpaci drvar. industrije i manje vredni šumski sortimenti, najbolje je zagarantovana u drvnom kombinatu. Drvni kombinat je neophodan uslov za iskorišćen-je otpadaka i racionalno korišćenje drveta uopšte. STRUKTURA POTROŠNJE DRVETA U NR SRBIJI Postoje uglavnom tri kategorije potrošača drveta: — seosko stanovništvo, — gradsko stanovništvo i — industrija i zanatstvo. Prema anketi koju je izvršio Zavod za ztatistiku i evidenciju FNRJ potrošnja drveta u seoskim domaćinstvima iznosila je u 1951 godini 12,960.000 m3 Od ove količine otpada na drvo< dobijeno iz voćnjaka, vrzina, međa, ograda 1,302.000 ms a iz šume . 11,658.000 m* 462 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1961 str. 53 <-- 53 --> PDF |
Prema oceni Uprave 2a šumarstvo NRS (u elaboratu podnetom Izvršnom veću NRS) iznosi prosečna godišnja potrošnja drveta za gradsko stanovništvo za ogrev oko ... . 2,370.000 prm ili , , 1,540.000 ms Prema podacima bivše Planske komisije trošilo se u gradu za: — škole, bolnice, razne ustanove, pekare, mlinove, električne centrale i druge industriske pogone u vremenu od 1946— 1951 prosečno godišnje 25% od ukupne mase gradske potrošnje tj 385.000 ms što znači da se ukupno godišnje troši u gradovima oko . 1,925.000 ms — U industriji i zanatstvu trošilo se u periodu 1946—1951 g. prosečno godišnje 615.000 ms Dakle ukupno se troši godišnje oko . . "."/ 15,5000.000 m3 Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku i evidenciju oko 90% potrošnje drveta na selu otpada na ogrev, a gradska potrošnja se troši u celini na ogrev. Prema tome vidi se da se godišnje troši: Na selu U gradovima Ukupno 3 3 3 Vrsta upotrebe 000 m000 m000 m»/ za ogrev 11.664 1.925 13.989 87,6 za seljačku građu 1.296 — 1.296 8,4 za industriju i zan atstvo — — 516 4,0 Pored Zavoda za statistiku FNRJ postoje podaci o seoskoj potrošnji od bivšeg Sa veta za industriju i građevinarstvo FNRJ. zatim od bivše Glavne uprave za šumarstvo NRS i od Uprave za šumarstvo NRS. Ti podaci su veoma različiti i pokazuju se u sledećoj tabeli: Ređ. Potrošnja na selu br. Izvor podataka u 000 m* 1. ZZSE FNRJ 12.960 2. Bivši Savet za industriju i građevinarstvo FNRJ 5.888 3. Bivša Glavna uprava za šumarstvo NRS 0.232 4. Bivša Uprava za šumarstvo NRS 4.360 Kad se uzme da se na selu troši 90% drveta za ogrev i 10% za seljačku građu, a da gradsko* stanovništvo za ogrev troši 1.925.000 m3 i da se za industriju i zanatstvo troši 615.000 m3 godišnje, onda se dobija sledeći procentualni odnos po* vrsti potrošnje drveta: Izvor podataka Za ogrev 000 ms °/o Za .selj. 000 ms građu «/0 Za ind. 000 m3 i zan. °/o Ukupno 000 m3 »/» 1. 13.589 88 1.3916 8 615 4 15.1500 100 2 7.224 86 588,8 7 615 7 8.428 100 3. 7.551,8 86 62S,2 7 615 7 8.7®2 100 4. 5.850 85 486 6 6115 9 6.900 100 463 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1961 str. 54 <-- 54 --> PDF |
Dakle, za ogrev se troši preko 85% drvne mase, dok za industriju i u zanatstvu troši se najviše 9%. Korišćenje drvne mase u NRS prema tome je očigledno do krajnosti neracionalno. Da bi se još bolje uočila zaostalost u tom pogledu u NRS, iznosimo neke podatke o preradi drveta u industriji i zanatstvu u drugim zemljama: U NRS se troši u industriji i zanatstvu ispod 9%; u Svajcarskoj 34%; u Evropi 50%; u Americi 80% itd. Razume se, da veće ili manje iskorišćenje drveta u industriske svrhe zavisi od manjeg ili većeg stepena ekonomske razvijenosti pojedinih zemalja. No u tome i leži stvar. Zaostalost NRS u pogledu iskorišćenja drveta je poražavajuća. Dok se u ekonomski visoko* razvijenim zemljama drvo većim delom upotrebljava u industriji i taj se deo> penje i do 80%, u NR Srbiji je baš obratno tj. troši 85% drvne mase za ogrev i visokovredna sredstva se prosto spaljuje. Pokazane brojke govore dovoljno, te je dalji komentar u tom pogledu nepotreban. Potrebno je preduzeti mere da se NRS izvuče iz ekonomske i industriske zaostalosti. Jedna od tih mera jeste i usmeravanje drvar, industrije na preradu što veće količine drveta i to na što racionalniju preradu. Garanciju za takvu preradu može u najvećoj meri da pruži drvni kombinat. STRUKTURA DRVNOINDXJSTRXSKE PROIZVODNJE Dosadašnji način upotrebe drveta u drvar, industriji ne zadovoljava, a što. se vidi i iz strukture drvno prerađivačke industrije. Ta struktura u republici Srbiji je sledeća: — na strugarama se preradi (prema stanju iz 1954 god.) od ukupne mase 95% — u ostaloj mehaničkoj preradi kao u proizvodnji šperploča, panela, plemenitog furnira 5% — iskorišćavanje otpadaka za proizvodnju ploča iverica ili vlaknatica, kao i iskorišćenje drveta u hemijskoj preradi — Ukupno: 100% Navedeni brojevi pokazuju da je drvno prerađivačka industrija u NRS vrlo nerazvijena. Od ono malo drveta (ispod 9% celokupne drvne mase koja se troši u industriji), velikim delom (95%) reže se na strugarama, dok; se mali deo (5%) iskorišćava racionalnije za furnire, šper i panel ploče. Drvni otpaci i malovredni šumski sortimenti uopšte se ne prerađuju u drvarskoj industriji. Pilanska prerada drveta je neracionalna prerada. Ako se jedan trupac oljušti i preradi naprimer u šperploče, debija se, prosečno< oko 2,5 puta veća upo>trebna površina, nego ako< se izreže na pilani u daske. Iz ovoga ne treba zaključiti da pilanska prerada uopšte nije potrebna, ali je bezuslovno potrebno pilansku preradu svesti na njen neophodan minimum. Ako bi svi pilanski pogoni u NR Srbiji bili i najmoderniji (a oni to nisu), oni već iz razloga racionalizacije prerade drveta ne bi imali svi opravdanja. Sädanji pilanski kapaciteti su u disproporciji sa mogućnošću njihove alimentacije, pa i s te strane ne postoje uslovi opstanka za sve pilanske kapacitete. |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1961 str. 55 <-- 55 --> PDF |
Poznato je, da se kod proizvodnje rezane bukove građe (u NRS ima bukovine oko 70% od ukupne drvne mase) oblovina u NRS koristi oko 50%, a ostatak ide na otpadak. Pojedini pilanski pogoni su razbacani tu i tamo, njihovi kapaciteti posmatrani svaki za sebe su premaleni da bi se isplatilo podizanje pogona za takve kapacitete za iskorišćenje otpadaka. Vidi se dakle, da postojeći pojedinačni pilanski pogoni ne mogu svi opstati i da su najmodernije opremljeni, i da se na njima, drvo najbolje koristiti kao rezana građa. Međutim, ustvari, postojeći pogoni su daleko i od moderne opremljenosti i od racionalnog rezanja. što se tiče podizanja novih pogona za proizvodnju plemenitog furnira, šperploča ili drugih proizvoda, takođe je očigledno´, da i takvi pogoni kao> pojedinačni, u principu, u NR Srbiji nemaju svoga opravdanja, jer ne postolje uslovi da se drvo do krajnjih granica mogućnosti racionalno koristiti, tj. i za rentabilno korišćenje otpadaka. Međutim, kod svih tih načina prerade dobijaju se velike količine otpadaka, koji se upotrebljavaju za proizvodnju sopstvene energije ili kao ogrev za široku potrošnju, jer ne postoje uslovi da se ti otpaci iskoriste kao sirovina u daljoj proizvodnji. Prema tome. sadašnja struktura drvno prerađivačke industrije svojom nerazvijencšću i izrazitom prevagom pilanske prerade drveta — koja se s pravom smatra zastarelom opominje na potrebu o&etne redukcije tog načina prerade i na korenitu preorijentaciju na racionalnije tehnološke procese uključivo´ i iskorišcenje drvnih otpadaka. To ukazuje na neophodnost podizanja drvnog kombinata, gde bi se razni načini prerade uzajamno nadopunjavali kcrišćenjem jednih proizvoda kao´ sirovine za druge, i gde bi otpaci praktično bili eliminisani. Prednost drvnog kombnata se ispoljava naročito u ovome: 1. U prednosti velikih preduzeća uopšte koja važe i ovde: — smanjenje amortizacije i režiskih troškova, — primena modernih mašina i uređaja, kao i bolja organizacija rada, čime se ostvaruje povišenje produktivnosti rada. 2. Strugara u sastavu kombinata može koristiti i trupce lošijeg kvaliteta, jer će korišćenje otpadaka u daljoj preradi činiti rentabilnim i rezanje trupaca sa manjim procentom iskorišćenja. Pored toga postoji u kombinatu mogućnost da se prvobitno- namenjeni trupci za, rezanje prebace za proizvodnju furnira ili šperploča, ako bolje odgovaraju toj proizvodnji, kao i obrnuto. 3. Fabrika furnira i šperploča može takođe koristiti i loše trupce za furnire i Ijuštenje. jer se i ovde otpaci daljom preradom mogu koristiti u okviru rentabilnosti kombinata. 4. Otpaci koji se javljaju kod proizvodnje savijenog nameštaja — koji su dosta veliki — potpuno- se iskorišćuju u drvnoj galanteriji i proizvodnji ploča iverica, ili sličnoj proizvodnji. To´ važi i za ostale otpatke. 5. Snizuju se troškovi proizvodnje, jer se smanjuju transportni troškovi. Naprimer za ploče iverice se otpaci iz strugare, fabrike šperploča, furnira itd. nalaze kao sirovina u kombinatu, a transportni troškovi za proizvodnju nameštaja otpadaju jer su ploče iverice, šper i panel ploče, kao i furniri takođe već u kombinatu, odnosno na mestu proizvodnje nameštaja. Ovo važi i za ostale finalne proizvode (parkete, drvnu galanteriju, ambalažu itd.). |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1961 str. 56 <-- 56 --> PDF |
SADAŠNJE STANJE DRVARSKE INDUSTRIJE Prikazana sirovinska baza, kao i industriska prerada drveta, očigledno pokazuju da stanje prerade drveta nije ni iz daleka na onoj visini, kako bi to moglo da bude pri današnjem stepenu razvoja opštih tehničkih dostignuća. Akcent koji je ovde posebno dat na primarnu preradu, zaslužuje i dalje punu pažnju. Jedno teško nasleđe prošlosti ne može se ni lako, ni brzo odstraniti. Taj posao odvija se polako i on će se jednim planskim razvojem svesti na; pravu meru. Već sada se mogu navesti neki podaci koji ukazuju na pozitivne promene koje su se desile u poslednjih nekoliko godina u primarnoj preradi drveta. Prema najnovijim podacima, a na osnovu snimanja stanja drvno-industriskih preduzeća NR Srbije (akciju snimanja izvelo je Udruženje drvarske industriie Jugoslavije — Sekcija za NR Srbiju — i Sekretarijat za industriju IV NR Srbije), stanje kapaciteta na dan 1. I 19´58 godine uporedeno sa stanjem kapaciteta 1949/50 godine je sledeće: Stanje kapaciteta primarne prerade drveta m3 oblovine Stanje kapaciteta 1949/50 ´ 1. I 1958 Vrsta kapaciteta 1 2 2:1 1. Pilane 588.500 404.600 80 2. Furnir 3.500 9.500 273 3. Šperploča 5.100 11.1500 225 4. Panel ploče 3.600 10.000 280 Treba napomenuti, da je Udruženje drvar, industrije obuhvatilo popisom samo preduzeća koja su članovi Udruženja. Slika je verovatno još poraznija, kada bi se prišlo totalnom snimanju svih pogona koji se bave preradom drveta. Pa i prema ovim podacima vidi se da su kapaciteti pilanske prerade još uvek neverovatno´ visoki. Istina, utešno je da se kapaciteti pilanskih pogona smanjili za 20% a da su porasli kapaciteti furnira, šper i panel ploča. I ti smanjeni kapaciteti pilanske industrije su u disproporciji sa sirovinskom bazom. Jednovremeno´, kada je vršena anketa preduzeća drvar, industrije, Sekretarijat za šumarstvo NRS izvršio je analizu šumskog fonda. Po tim podacima, na teritoriji NR Srbije, potencijalne mogućnosti šumskog fonda iznose 305.960 m3 trupaca za rezanje, tj. šumski fond pokriva oko 77% pilanske kapacitete. Dakle, tako stoji odnos između pilanskih pogona i sečnih mogućnosti. Međutim, ako se razmotre podaci o stvarnoj potrošnji trupaca za rezanje za zadnje tri godine, stvar stoji sasvim drugačije. Evo tih podataka za period od 1956 do 1958 godine. Utrošak trupaca za rezanje u 000 m3 oblovine Prerađeno Kapaciteti pilana */o kori´šćenja Godina trupaca ´2 X 8:h kapaciteta 19156 206 525 30°/« 1957 220 465 47*/» 191518 212 485 4dV» 466 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1961 str. 57 <-- 57 --> PDF |
Praktično to znači da je sa ovakvim korištenjem kapaciteta pilanske prerade drveta nemoguće ni govoriti o´ produktivnosti rada, kada ti pogoni nisu korišćeni ni sa 50%. S druge strane može se staviti prigovor da nisu ni korišćene potencijalne mogućnosti šumskog fonda. Prema iznetim podacima to korišćenje iznosi: — u 1956 67% — u 1957 72% — u 1958 69% Ako uzmemo u razmatranje potencijal šumskog fonda i potrošnju trupaca za rezanje za jednu od navedenih godina, onda bi dobili još jasniju sliku, gde i kod koje vrste drveća se specijalno loše koriste potencijalne mogućnosti. Prema istoj anketi, odnos između potencijalnih mogućnosti šuma i potrošnje trupaca za rezanje u 1957 godini je sledeći: u O00 m´ oblovine Trupci az rezanje Potencijalne mogućnosti Potrošnja 2:1 Vrsta drveća 1 2 % — hrast 48 24 50 — bukva 125 57 46 — ostali tvrdi lišćari 31 27 86 — meki lišćari 8 7 90 — četinari 94 105 113 306 220 72 Ovaj pregled pokazuje da je naročito slabo korišćena bukva (46%), pa i hrastovina (50%), dok kod ostalih vrsta drveća stanje nije baš tako loše. Međutim, to ipak ne znači da su šume tako loše iskorišćene, jer jedan deo trupaca odlazi u druge republike (naročito bukva). Kod četinarskih trupaca stvar ne stoji baš tako kao što pokazuje tabela. Znatan deo četinarskih trupaca uvozi se iz drugih republika, pa je baš u navedenoj godini uvezeno´ oko 70.000 m´3 četinarskih trupaca za rezanje, tako da se % ovih šuma snižava na 37%, a ukupno korišćenje svih trupaca iznosi 50%, mesto 72%. Iz ovog se da izvesti zaključak: — da su pilanski kapaciteti predimenzionirani i u odnosu na potencijalne mogućnosti šumskog fonda, — da su potencijalne mogućnosti šumskog fonda korišćene sa svega 50%. Postavlja se pitanje kako resiti ovaj zaista interesantan i za privredu važan problem disproporcije između pilanskih kapacitete i mogućnosti šumskog fonda? Da li privreda u celini ima koristi da i dalje održava ovako velike neiskoriš´ćene pogone, i kako i na koji način omogućiti bolje korišćenje potencijalne mogućnosti šuma. |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1961 str. 58 <-- 58 --> PDF |
Bez nekih posebnih dubljih analiza, prva mera koja se nameće je očigledno likvidacija suvišnih pilanskih kapaciteta i svođenje istih na realnu mogućnost šumskog fonda. Gde, koliko i u kom obimu ostaviti pilanske pogone, stvar je posebne studije. Odmah zatim treba sagledati mogućnost boljeg korišćenja šumskog fonda. Jedan od osnovnih problema koji treba resiti za bolje gazdovanje sa šumama je pitanje šumskih komunikacija, što ukazuju i podaci Sekretarijata za šumarstvo NR Srbije. Prema tom izvoru Srbija je imala šumskih komunikacija u 1945 godini 1,1 km/1000 ha šume ne računajući šikare; u 1958 godini 2,0 km/10O0, pa je zbog te okolnosti onemogućeno- na 73% površine šuma intenzivno gazdovanje sa šumskim fondom. Zbog´toga predviđa se da se u narednom periodu 1961/65 god. izgradi šumskih komunikacija u visini od oko 900 km, kako bi se ovaj odnos komunikacija prema šumskim površinama popravio. Na taj način došlo bi se u mogućnost otvaranja još neotvorenih šumskih kompleksa sa većom drvnom masom, a time i do boljeg korišćenja šumskog fonda. Posebno je pitanje realizacije posečene drvne mase, upravo pitanje strukture sortimenata. Možda bi bilo korisno- i posebno individualno nagrađivanje za svaki kubik više proizvedenih trupaca za ljuštenje i rezanje, kako bi se i na taj način došlo do što više vrednih i oskudnih sortimenata potrebnih za pogone primarne prerade drveta. Navedene mere su opštevredne bez. obzira na broj pogona za primarnu preradu drveta. Predimenzioniranost pilanskih kapaciteta je očigledna i jasna, i u republici Srbiji mora doći do> redukcije istih i svođenja na razumnu meru. Prednost kombinata ostaje i nadalje,, jer vertikalno spajanje pogona za preradu drveta. kako smo već napred naveli je potpuno opravdano. Ovo se naročito odnosi na bukvu, jer problem iskorišćenja bukovine je još uvek nerešen ne samo u NR Srbiji, već i u Jugoslaviji. Bukovina kao industriska sirovina traži svoje rešenje u svim zemljama koje poseduju bukove šume, što svedoči i održana Međunarodna konferencija za bukovinu u CSR u Sliaču (Slovačka) 1957 godine. Stepen prerade bukovog drveta u pojedinim evropskim zemljama varira u vrlo širokim granicama. »Od drvne mase bukove otpada na tehničko drvo od 10 do 85%, a na ogrevno drvo 15—90%«. (1) Kako je u republici Srbiji bukovina glavna industriska sirovina, to samo vertikalno povezivanje pogona može dovesti do boljeg korišćenja sirovine. Takav zaključak donesen je i na pomenutoj Međunarodnoj konferenciji o bukovini gde se kaže: »da bi se današnje nezadovoljavajuće stanje tehnologije prerade bukovine poboljšalo, preporučuje se primeniti princip specijalizacije pogona na isključivu preradu bukovine. Kod dovoljne koncentracije sirovine smatra se da je oblik kombinata najsvrsishodniji organizacioni oblik koji omogućuje kompleksno iskorišćavanje sirovine i istovremeno proizvodnju gotovih elemenata (delova)«. (2) (1) Prof. dr Ivo H or vat: Međunarodna konferencija u CSR — Bukovina kao industriska sirovina — (Drvna industrija br. 9—1G/119Š7, str. 131, red 14-i odozgo. (2) Derto, str. 133. red 16-i odoz´go. |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1961 str. 59 <-- 59 --> PDF |
NOTWENDIGKEIT DER ERRICHTUNG EINES GROSSEN HOLZINDUSTRIE KOMBINATS IN SERBIEN ZUSAMMENFASSUNG Man rechnet heutzutage damit, dass man die Anforderungen der Bevölkerung an Holz decken kann, wenn auf einen Einwohner 0.3.5 ha Waldfläche entfällt. In bezug auf die übrigen Länder Europas (mit einem Durchschnitt von 0.58: ha pro Einwohner), sowie in bezug auf den jugoslawischen Durchschnitt (0,49 ha pro Einwohner) gehört die VR Serbien zu den waldärmsten Ländern. Nach dem Abzug von Gebüsch- und Ödlandflächen kann man in Serbien mit einer Gesamtwaldfläche von 1,332.000 ha rechnen. Wenn man dabei noch den ungünstigen Zustand der Wälder mit Rücksicht auf die Betriebsform (48lo/o Niederwald), die Alters- und Stärkeklassenverteilung (kaum lOP/o der Wälder über 40 Jähre alt) und den Nadelholzanteil von nur lOf/o in Erwägung zieht, dann wird notwendigst das Anstreben nach einer Besserung dieser äusserst ungünstigen Lage klar. Es ist für Serbien besonders kennzeichnend, dass in diesem Lande die Buche die Hauptholzart darstellt, während die Nadelhölzer sehr schwach wertreten sind (weniger als lOVo), weshalb man diesen Mangel mit intensivem Pappelanbau zu mildern trachten soll. Der Autor schlägt vor, dass Massnahmen unternommen werden, dass die VR Serbien so weit gebracht wird, dass die wirtschaftliche und industrielle Rüokständigkeit beseitigt sein kann. Eine dieser Massnahmen soll die Orientierung der Holzindustrie auf die Verarbeitung einer grösstmöglichen Holzmasse mit einer wesentlich besseren Ausnutzung dieses Rohstoffes sein. Die Garantie für eine solche rationelle Verarbeitung könnte nur durch einen Holzkombinat, der sein Produktionsprogramm vielseitiger gestalten würde, geboten werden. |