DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1961 str. 14 <-- 14 --> PDF |
Prema prednjem veoma povoljan momenat za unošenje jele u primorsku šumu bukve jest taj, da sastojina ima prosječnu drvnu masu od 252 m3 po 1 ha, da u prvom deb. razredu imamo 77% ukupnog broja stabala (1400 u tabeli) a u drugom 23%, i da se izvrši sječa intenziteta od 37%. Pojačani intenzitet od 37% treba provoditi samo u vrijeme kada ne rodi bukva, kako nam ne bi nastupilo- pomlađenje bukvom. Prema tome za unos jele u primorsku šumu bukve bilo- prirodnim bilo umjetnim putem moraju postojati vanredne stojbinske prilike i naglo otvaranje sklopa. Ovdje se izvršena analiza u sastojini IV bonitetnog razreda i dan opći tip mogućnosti unošenja jele u tu šumu. Isti metod vrijedi i za sastojin-u III i V bonitetnog razreda, dok u sastojine I i II bonitetnog razreda (male površine šume) ne treba unositi jelu. To su sastojine naročite kvalitetne bukove mase i koje se vrlo uspješno prirodno- pomlađuju. Tip primorske šume bukve protivne analiziranoj plohi, bila bi sastojina sa znatno manjim brojem stabala u I i II deb. razredu, a znatno- većim njihovim brojem u jačim deb. razredima. Ovaj tip šume redovno je obrasao travom saši ko-m što otežava prirodno po-mlađenje i unos jele. U analiziranoj plohi, unatoč jačeg intenziteta ne dolazi do- procesa useljenja sašike, jer ima znatan broj stabala I i II deb. razreda. 7) U sastojinama primorske šume bukve ima samo manjih površina koje u cijelosti odgovaraju stanju izabrane plohe, ali ovdje izneseni osnovni principi imadu svoju primjenu i u sastojinama koje se manje ili više približuju navedenom općem tipu. Sam način sječe u tim šumama treba voditi tako da se postigne stanje koje je^ napred iskazano. Navedeni principi za prirodno zasijavanje jele. služe i za unos jele bilo sjetvom sjemena bilo sadnjo-m biljki. L´AMENAGEMENT DE LA FORET MARITIME DE HETRE EN RAPPORT AU ROLE Y JOUE PAR LE SAPIN RESUME Dens un effort general d´elever la valeur des hefraies maritimes ä Sesleria (Fegetum seslerietosum Horvat), ainsi que d´augmenter la quantite de resineux dans Its futaies jardinees, la possibjlite de l´introduction et de l´education du sapin dans la foret maritime de hetre represente un probleme tout particulier. A la suite d´une analyse de l´extension naturelle du sapin grace ä la dispersion des graines provenant de peuplements voisins de hetraies ä sapin (Fagetum abietetosum Horvat), ainsi qu´ apres avoir pris en consideration les conditions ecologiques et Celles du peuplement oü se deroule ce processus, on a pu tirer les conclusions par rapport ä la methode d´amenagement de la foret maritime ä hetre et par rapport ä la possibility de l´introduction et de l´education du sapin dans cette foret. Dens ce peuplement de hetre la regeneration du sapin se developpe uniquement sous une structure speciale du peuplement de hetre comportant un nombre considerable de tiges de hetre dans les classes inferieures de grosseur (conditions microclimEtiques). Le developpement et le maintien de la qualite des tiges de sapin exige un degagement ä temps en etage dominant du peuplement de hetre, ainsi que le degE gement de la reproduction de sapin. Dans la foret maritime de hetre le sapin forme des groupes de peuplements purs dans les regions demontrant les conditions de peuplement susmentionnees et 11 les change moyennant ses qualites biologiques specifiques en retatolissant les conditions pour une regeneration nouvelle du hetre. C´est dans ce dynamisme que repose l´essence d´amenagement du sapin dans la zone superieure de la foret maritime de hetre. 424 |