DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1961 str. 3 <-- 3 --> PDF |
ŠUMARSKI LIST GLASILO SAVEZA ŠUMARSKIH DRUŠTAVA HRVATSKE GODIŠTE 85 SEPTEMBAR—OKTOBAR GODINA 1961 NORMALNE FREKVENCIJSKE KRIVULJE BROJA STABALA U PREBORNOJ ŠUMI Prof. đr DUŠAN KLEPAC s OVAJ JE RAD nastavak moga članka »Upotreba frekvencijskih krivulja broja stabala pri opisu sastojina«, Šum. list br. 11—12 od 1956., gdje sam opisao kako se pomoću frekvencijskih krivulja broja stabala može izvršiti diagnoza i kako na temelju nje treba intervenirati u sastojini. U ovom radu donosim normalnu strukturu i normalni broj stabala u jelovim i bukovim prebornim šumama. To su ustvari normalne frekvencijske krivulje broja stabala, koje sam konstruirao za Surićev e bonitetne razrede, definirane visinskim krivuljama (vidi si. 1). JELA Normalni broj stabala u prebornoj šumi za pet Šurićevi h bonitetnih razreda donio´ sam u tabeli 1 i na slici 2. U toj tabeli, kao i u cijelom ovom radu, pojedini simboli imaju ovo značenje: d = prsni promjer stabla u centimetrima; D = dimenzija zrelosti u centimetrima; N = broj stabala/ha; . G = temeljnica u m2/ha; V = normalna drvna zaliha u m3/ha; » k = koeficijent geometrijske progresije normalnog niza; H = srednja visina dominantnih stabala; Struktura po broju stabala mojih frekvencijskih krivulja zadovoljava L i o- c ourtov zakon. Pored toga moje frekvencijske krivulje broja stabala dosta dobro odgovaraju Susmelovim korelacijama: , TT— 0.29 k = 3,74 TT 1356 D = 0,99 G = 0,92 . H 1015 V = 0,462 H L91 |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1961 str. 4 <-- 4 --> PDF |
334 |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1961 str. 5 <-- 5 --> PDF |
335 |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1961 str. 6 <-- 6 --> PDF |
ili u pojednostavljenom obliku: 4.3 k = 3 _ D = 2,64-H G = H H2 V = Normalna frekvencijska krivulja broja stabala na III bonitetu djelomično je ostvarena u gospodarskoj jedinici »Kupjački Vrh« šumarije Zalesine u Gorskom Kotaru, te mi je poslužila kao osnovica za konstrukciju normala na ostalim bonitetima. Normala za I bonitet može se smatrati kao izuzetak, te je donesena ovdje samo radi potpunosti. Tabela 2 NORMALNI BROJ STABALA ZA JELOVE PRE BORNE SUML UZ D/MENZI JU ZRELOST/ OD 60cmP.P (PO HEKTARU) ZA ŠURlCEV BONITET NI RAZRED d d 1 II III IV V cm crn 45 (124) (-127) (^39) {151) (169) 45 20 101 99 104 106 111 20 25 82 77 76 75 73 25 30 66 61 38 5 3 48 30 35 54 a U4 37 32 35 40 43 37 32 25 21 40 45 35 28 23 18 14 45 50 28 22 17 13 9 50 55 23 17 13 9 6 55 60 19 13 , 9 6. 3 60 N 454 404 376 342 317 N Gm2 Gm2 4U.39 36,86 34,98 26,74 22,46 i/ V mh 608 444 327 232 458 y m 3 k i23 1,28 4,34 4,42 4,52 k |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1961 str. 7 <-- 7 --> PDF |
U tabeli 1 (kao i na slici 2) donio sam normale uz fiziološku zrelost. Iz tih normala mogu se konstruirati nove normalne frekvencijske krivulje za bilo koju dimenziju zrelosti, koja se nameće u šumskom gospodarstvu. Ovdje sam se ograničio samo na dimenziju zrelosti od 60 cm, te sam za nju konstruirao analognih |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1961 str. 8 <-- 8 --> PDF |
338 |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1961 str. 9 <-- 9 --> PDF |
I. Šuriće v bonitet nisam obuhvatio, jer držim, da neće doći u obzir za preborno gospodarenje. Ograničio sam se samo na 4 boniteta (od II do V). |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1961 str. 10 <-- 10 --> PDF |
Normalne frekvencijske krivulje u bukovim prebornim šumama, koje sam konstruiraokorelacije: za četiri Šurićev a boniteta4,54 k = zadovoljavaju ove Colettov e 3 Va DG = = 2,33-H 0,73-H Normale za bukvu, navedene u tabeli 3, konstruirao sam uz fiziološku zrelost. Iz tih normala mogu se konstruirati normale za bilo koju zrelost. * Normalne frekvencijske krivulje za jelu i bukvu konstruirao sam za čiste jelove i bukove preborne šume, no kombinacijom tih krivulja na bazi omjera smjese vrsta drveća mogu se dobiti analogne krivulje za mješovite preborne jelove i bukove šume. Deriviranjem frekvencijske krivulje broja stabala mogu se odrediti normale prije i poslije sječe, koje, dakako, zavise od duljine ophodnjice. Kako je ophodnjica promjenljiva veličina, ograničio sam se na situaciju između stanja prije i poslije sječe, te moje normalne frekvencijske krivulje definiraju normalnu drvnu zalihu, tj. onu drvnu masu koja treba da je stalno u šumi, a po svojoj veličini i sastavu je takva, da daje najpovoljniji prihod i omogućuje trajnu regeneraciju šume. Ipak moje normale ne treba smatrati definitivnim i nepromjenjivim nego ih valja uzeti kao pomagalo u gospodarenju, utoliko više, što u daljnjim istraživanjima namjeravam tačnije precizirati normale po tipovima šuma. LITERATURA: Celett e L.: Trente annees de controle en hetraie jardinee, 1960. LachausseeE.: La Hetraie de Haut — Fays (Belgique), 1959. Ker n A.: Praksa uređenja šuma uopće, a kod zem. zajednice napose, Zagreb 1917. Mileti ć Z.: Osnovi uređivanja prebirne šume, knjiga prva, knjiga druga, 1950, 1991. Beograd. Mileti ć Z.: Metod normale uređivanja prebirne šume na Kršu, Anali za eksperimentalno šumarstvo Jug. Akademije znanosti i umjetnosti, Zagreb 1957. Susme l L.: Riordinamento su basi bioecologiche delle Abetine di S. Vito Cadore, Firenze 1955. Susme l L.: Leggi di variazione dei parametri della Foresta disetanea normale, Firenze 1956. Susme l L.: Riordinamento su basi bioecologiche delle faggete di Corleto Monforte, Firenze 1959. Schaeffer, Gazin, D´Alverny: Sapinieres, Pariš 1930. Schaeffe r L.: Sur trois modes de calcul de la possibilite des futaies jardinnees, Annal. de L´Ecole Nat. des Eaux et Forets, 1931. |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1961 str. 11 <-- 11 --> PDF |
COMPOSITIONS NORMALES DE SAPINIERES ET DE HETRAIES JARDINEES RESUME Dans cette etude nous avons decrit les compositions normales de forets jardinees du sapin et du hetre que nous avons elaborees pour nos classes de fertilite, definies par les courbes des hauteurs d´arbres (voir la figure no 1, si. 1). Les compositions normales sont definies par les courbes đe (requence represantant le peuplement par les nombres d´arbres de chaque categorie de grosBeur. Le sapin (Abies alba, mili.) Le tableau n° 1 donne. 5 compositions normales de sapinieres en Yougoslavie. Les courbes de frequence correspondantes sont presentees sur la figure n° 2. Voici l´explication des lettres, utilisees dans cette etude. d = diametre de l´arbre en centimetres N = nombre d´arbres par hectare G = surface terriere par hectare en m2 V = materiel moyen par hectare en m3 k = coefficient de decroissance de Liocourt D = diametre de l´arbre maximum en centimetres H = hauteur moyenne des arbres dominants La courbe de frequence pour notre troisieme classe de fertilite (III), est realisee dans la serie d´exploitation dite »Kupjač´ki Vrh« en Croatie occidentale (region de Gorski Kotar). Cette courbe de frequence correspond assez bien aux »Lois de variation de parametresi de la foreet jardinee normale« de SUSMEL: k = 3,74 -H-0´1 D = 0,99 -H u G = 0,92 -H M V » 0,482-H 1-L Ćela confirmait la loi de SUSMEL et de LIOCOURT qui nous ont servi pour la construction des courbes de frequence pour nos autres classes de fertilite. Les Courbes de frequence sur la figure n° 1 presentent »retjuili´bre physiologique «. U est facile d´obtenir les courbes de frequence pour »l´equilibre economique artificiel«. Le tableau n° 2 indique les compositions normales de sapinieres pour l´exploitabilite de 60 centimetres de diametre. Le hetre (Fagus silvatica, L.) Dans nos hetraies le traitement en futaie reguliere donne des resultats excellents. C´est pourquoi le jardinage dans les hetries se pratique seulement sous le climat rude. Le tableau n° 3 donne les compositions normales de hetraies jardinees pour les quatre classe de fertilite en Yougoslavie. Quelques parametres de COLETTE sont aussi valables pour nos hetraies jardinees: 4,54 k = » D = 2.33 H G = 0.73 H * Nos courbes de frequence normales definissent le materiel moyen qui doit rester en foret. li est possible de determiner le materiel initial et le materiel final ce qui depend de la longuer de la rotation et des autres facteurs. |