DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1961 str. 82 <-- 82 --> PDF |
vremenim pesticidima i dat je predlog za uklanjanje ove opasnosti pri intenzivnom korišćenju pesticida u humanoj medicini i zaštiti bilja u poljoprivredi. U svom drugom referatu medicinski stručnjaci iz zdravstvene službe izneli su probleme zaštite ljudi od trovanja organofosfornim insekticidima pri njihovom korišćenju u poljoprivredi, ističući da su trovanja kod nas sve češća i brojnija, da zdravstvena služba cd ove opasnosti nije dovoljno organizovana i da bi pomenute insekticide trebalo podvrći svestranoj kontroli, tj. pri preuzimanju koncentrata, njihovom transportu, razređivanju i obradi u preduzećima, čuvanju, pravljenju rastvora i kontroli poljoprivrednih produkata dobijenih od bitaka tretiranih organofosfornim insekticidima Veterinarski stručnjaci izneli su kao problem trovanja domaćih životinja i divljači prilikom korišćenja pesticida zi zaštitu poljoprivrednih kultura i šuma. Pri tome ie u referatu istaknuto da je broj otrovane stoke i divljači veliki i da se on iz godine u godinu povećava, a da se na toksikologiji od pesticida kod nas vrlo malo radi. Najzad stručnjaci iz proizvodnje hemijskih sredstava u svom referatu skrenuli su pažniu na probleme prometa i uvoza pesticida podvlačeći da se iz određenih razloga izvesni proizvedeni pesticidi gomilaju u skladištima proizvođača i da se pri uvozu koncentrata za neosvojene pesticide inostranim proizvođačima zbog nelojalne konkurencije uvoznika sredstava, različito plaća. Diskusija koja je trajala dva dana, bila je vrlo živa i interesantna. Svi problemi istaknuti u referatima imali su svoje diskutante, koji su, dotičući ih se. davali i predloge za njihovo rešenje. Naročito je živa diskusija bila u vezi sa zaštitom liudi od pesticida pri njihovom korišćenju u zaštiti bilja i humanoj medicini, kontroli biljnih produkata, o korisnosti i nedostacima postojećih sanitarnih propisa, potrebi donošenja novih boljih zakonskih propisa i si. Za Savetovanje se može reći da je uspelo i to organizaciono i suštinski. Svi izneti problemi bili su aktuelni, diskusija, koju su referati izazvali, bila je vrlo korisna, a doneti zaključci, ako se ostvare, biće dragoceni prilog u rešavaniu problema unotrebe i proizvodnje pesticida kod nas. Međutim, organizatorima Savetovanja mora se ovde staviti primedba što je ovo Savetovanje uglavnom bilo posvećeno poljoprivrednim problemima zaštite bilja, a donekle i humane medicine. Šumarstvo kao producent biljnih produkata, iako je veliki potrošač pesticida, a uz to pored za jedničkih ima i svojih specifičnih problema vezanih za njihovu upotrebu, na ovom Savetovanju nije učestvovalo. Referat o problemima korišćenja pesticida u šumarstvu svakako bi doprineo da ovo Savetovanje bude potpunije. Savetovanju su od šumarskih stručnjaka prisustvovali, nažalost, samo četiri profesora iz zaštite šuma šumarskih fakulteta u Zagrebu i Beogradu: dr Zlatko Vajda, dr Mihailo Krstić, dr Milan Androić i potpisani. Od Komore, Saveiodavnog centra, Nacionalne komisije za topolu, sekretarijata šumarstva i dr. šumarskih ustanova u zemlji riko nije prisustvovao. Ovo je svakako veliki propust organizatora Savetovanja, ali za ovo snosi krivicu i šumarska praksa koja je dosta dezainteresovana za upotrebu pesticida u zaštiti šuma. Međutim. Savetovanje o pesticidima je bio memenat da šumarstvo u posebnom referatu iznese svoje probleme i da, kao što je to učinila poljoprivreda, proizvođačima sredstava za zaštitu bilja, iznese svoje zahteve u proizvodnji pesticida. Želeli mi ili ne. upotreba pesticida je prodrla u naše šumarstvo, sa svim svojim pozitivnim i negativnim uticajima. Iz dana u dan sve se više koriste, ali, na žalost, sa dosta grešaka. U mnogim slučajevima teren postojeće preparate za zaštitu bilja pogrešno upotrebljava; u pogrešnim koncentracijama ili protiv štetočina na koje nemaju dejstva. Razlog ovome je što šumarska praksa nije zahtevala biološku kontrolu dejstva posto;ećih preparata za šumske štetočine i uzročnike bolesti i što nije od oroizvođača pesticida insistirala da u svn´im uoutstvima na pakovanjima i prospektima stave i preporuke za korišćenje preparata u šumarstvu. Dalje, sa preparatima se na terenu rđavo postupa; nepravilno se čuvaju, rđavo mešaju i si. Posledice toga su dekomnoniranje preparata, upotreba bez pozitivnih rezultata i dr., a to znači: trošenje sredstava bez željenog dejstva u zaštiti šumskih kultura. Najzad, veliki broj savremenih insekticida, upravo oni koji su danas u velikoj upotrebi, izvanredno su jaki otrovi za ljude, domaću stoku i divljač. Nepravilnim radom sa njime, bez potrebnih mera predostrožnosti šumski praktičari, lugari, šumski radnici i dr. lica, izloženi su trovanjima. Nesreće ove vrste već se dešavaju i njih praksa svakako treba da spreči. Izneto jasno govori da šumarska praksa treba ozbiljno da se pozabavi pitanjem korišćenja pesticida u šumskim objektima i da se za rešavanje problema niihove primene svestrano organizuje i poveže sa Saveznom upravom za zaštitu bilja, našim |