DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1961 str. 81 <-- 81 --> PDF |
skim gos. i drvno ind. poduzećima. d) Preporučujemo fakultetskim odborima i upravama da se u narednom periodu daleko više angažuju na razvijanju interesa kod studenata za naučno ispitivačke radove; e) Konferencija predlaže organima uprave fakulteta da razmotre uvođenje jednog stranog jezika kao obaveznog predmeta na završnim godinama uz modernizaciju nastave. 4. S kripta i udžbenici: a) Skripata po svima šumarskim fakultetima još uvijek manjka. Problem skripata postao je još teži zbog vanrednih studenata. Pošto je ovo vrlo velik problem, konferencija je odlučila da o ovome pitanju uputi pismo Predsjedništvu interfakultetske konferencije profesora, fakultetskim upravama i Sveučilišnim savjetima. DRUŠTVENE VIJESTI OSVRT NA SAVJETOVANJE O PESTICIDIMA Od 17.—19-, januara ove godine održano je u Opatiji prvo Savetovanje o pesticidima, koje je organizovala Savezna uprava za zaštitu bilja u zajednici sa proizvođačima hemijskih sredstava u Jugoslaviji. Savetovanju je prisustvovalo preko 200 stručnjaka agronoma, biologa, lekara, hemičara, veterinara, predstavnika proizvođača pesticida i dr. struka, koji se u bilo kom vidu bave problematikom pesticida kod nas. Savetovanje je otvorio inž. S. Todorović, direktor Savezne uprave za zaštitu bilja, koji je u svom pozdravnom govoru podvukao značaj Savetovanja i istakao probleme zbog kojih se ono održava. Posle toga saopšteno je 6? referata: 1. Proizvodnja pesticida u FNRJ i problematika u vezi s njom (referati inž. S. Todorović i inž. N. Ostojić), 2. Potrebe i mogućnosti razvoja industrije pesticida u FNRJ (referati: dr A. Stanković, inž. N. Ostoiić, inž. S. čuturilo. J. Lipovac i inž. S. Todorović), 3. Upotreba pesticida u humanoj medicini (referenti: dr S. Borjanović, dr L. Puhalek i dr S. Simić), 4. Problemi medicinske zaštite u odnosu na organofosforne insekticide (referenti: dr Z. Binenfeld, dr M. Stevanović i dr Vojvodić). 5. Materijalna pitanja: a) Smatramo da sva materijalna davanja treba da budu stimulativnog karaktera, a da pravo na njih imaju samo studenti, koji uredno ispunjavaju obaveze prema školi. c) Dosadašnja politika stipendiranja treba da se revidira. Studentska organizacija zajedno sa školom treba da daje predloge stipenditorima za dodjelu stipendija. Potrebnu pažnju treba posvetiti dodjeli nagrada najboljim studentima. Iz referata i diskusija na konferenciji vidljivo je da je beogradski i sarajevski fakultet najviše napravio u vezi reforme studija. Konferenciji su prisustvovali predstavnici nastavnika beogradskog, ljubljanskog i sarajevskog šumarskog fakulteta. Vukelić Branko stud. šumarstva 5. O strukturi otrovanja životinja u FNRJ s osobitim obzirom na pesticiđe (referent prof. dr M. Delak), i 6. Neki problemi u pometu i uvozu sredstva za zaštitu bilja (referenti: inž. R. Jovanović i inž. R. Draganić). Sadržaj referata se kretao u granicama vrlo aktuelnih problema vezanih za proizvodnju i korišćenje pesticida u poljoprivredi i humanoj politici. Uglavnom je svaka od struka, koje su učestvovale u Savetovanju. referatom iskristalizirala svoje probleme vezane za pesticiđe. Poljoprivredni stručnjaci su u svoja dva referata dali osvrt na proizvodnju pesticida kod nas, pre i posle rata, kolebanje proizvodnje i utrošak pesticida, o osvojenim pesticidima od naše industrije, problemima proizvodnje sredstava za zaštitu bilja, potrebi razvoja ove industrije i si. Dalje su izneli o današnjim- mogućnostima zaštite raznih poljoprivrednih kultura pesticidima koje proizvodi naša hemiiska industrija, kao i koji pesticidi nedostaju za još uspešniju zaštitu poljoprivrednih kultura. Medicinski stručnjaci su u svom referatu dali podatke o upotrebi pesticida u humanoj medicini, iznoseći probleme zaštite čoveka od antropogenih insekata i pacova, šta je do sada urađeno u ovom pravcu i koja su dosada ostala nerešena pitanja. Kao poseban problem istaknut je u ovom referatu pojava sve većeg trovanja ljudi sa |
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1961 str. 82 <-- 82 --> PDF |
vremenim pesticidima i dat je predlog za uklanjanje ove opasnosti pri intenzivnom korišćenju pesticida u humanoj medicini i zaštiti bilja u poljoprivredi. U svom drugom referatu medicinski stručnjaci iz zdravstvene službe izneli su probleme zaštite ljudi od trovanja organofosfornim insekticidima pri njihovom korišćenju u poljoprivredi, ističući da su trovanja kod nas sve češća i brojnija, da zdravstvena služba cd ove opasnosti nije dovoljno organizovana i da bi pomenute insekticide trebalo podvrći svestranoj kontroli, tj. pri preuzimanju koncentrata, njihovom transportu, razređivanju i obradi u preduzećima, čuvanju, pravljenju rastvora i kontroli poljoprivrednih produkata dobijenih od bitaka tretiranih organofosfornim insekticidima Veterinarski stručnjaci izneli su kao problem trovanja domaćih životinja i divljači prilikom korišćenja pesticida zi zaštitu poljoprivrednih kultura i šuma. Pri tome ie u referatu istaknuto da je broj otrovane stoke i divljači veliki i da se on iz godine u godinu povećava, a da se na toksikologiji od pesticida kod nas vrlo malo radi. Najzad stručnjaci iz proizvodnje hemijskih sredstava u svom referatu skrenuli su pažniu na probleme prometa i uvoza pesticida podvlačeći da se iz određenih razloga izvesni proizvedeni pesticidi gomilaju u skladištima proizvođača i da se pri uvozu koncentrata za neosvojene pesticide inostranim proizvođačima zbog nelojalne konkurencije uvoznika sredstava, različito plaća. Diskusija koja je trajala dva dana, bila je vrlo živa i interesantna. Svi problemi istaknuti u referatima imali su svoje diskutante, koji su, dotičući ih se. davali i predloge za njihovo rešenje. Naročito je živa diskusija bila u vezi sa zaštitom liudi od pesticida pri njihovom korišćenju u zaštiti bilja i humanoj medicini, kontroli biljnih produkata, o korisnosti i nedostacima postojećih sanitarnih propisa, potrebi donošenja novih boljih zakonskih propisa i si. Za Savetovanje se može reći da je uspelo i to organizaciono i suštinski. Svi izneti problemi bili su aktuelni, diskusija, koju su referati izazvali, bila je vrlo korisna, a doneti zaključci, ako se ostvare, biće dragoceni prilog u rešavaniu problema unotrebe i proizvodnje pesticida kod nas. Međutim, organizatorima Savetovanja mora se ovde staviti primedba što je ovo Savetovanje uglavnom bilo posvećeno poljoprivrednim problemima zaštite bilja, a donekle i humane medicine. Šumarstvo kao producent biljnih produkata, iako je veliki potrošač pesticida, a uz to pored za jedničkih ima i svojih specifičnih problema vezanih za njihovu upotrebu, na ovom Savetovanju nije učestvovalo. Referat o problemima korišćenja pesticida u šumarstvu svakako bi doprineo da ovo Savetovanje bude potpunije. Savetovanju su od šumarskih stručnjaka prisustvovali, nažalost, samo četiri profesora iz zaštite šuma šumarskih fakulteta u Zagrebu i Beogradu: dr Zlatko Vajda, dr Mihailo Krstić, dr Milan Androić i potpisani. Od Komore, Saveiodavnog centra, Nacionalne komisije za topolu, sekretarijata šumarstva i dr. šumarskih ustanova u zemlji riko nije prisustvovao. Ovo je svakako veliki propust organizatora Savetovanja, ali za ovo snosi krivicu i šumarska praksa koja je dosta dezainteresovana za upotrebu pesticida u zaštiti šuma. Međutim. Savetovanje o pesticidima je bio memenat da šumarstvo u posebnom referatu iznese svoje probleme i da, kao što je to učinila poljoprivreda, proizvođačima sredstava za zaštitu bilja, iznese svoje zahteve u proizvodnji pesticida. Želeli mi ili ne. upotreba pesticida je prodrla u naše šumarstvo, sa svim svojim pozitivnim i negativnim uticajima. Iz dana u dan sve se više koriste, ali, na žalost, sa dosta grešaka. U mnogim slučajevima teren postojeće preparate za zaštitu bilja pogrešno upotrebljava; u pogrešnim koncentracijama ili protiv štetočina na koje nemaju dejstva. Razlog ovome je što šumarska praksa nije zahtevala biološku kontrolu dejstva posto;ećih preparata za šumske štetočine i uzročnike bolesti i što nije od oroizvođača pesticida insistirala da u svn´im uoutstvima na pakovanjima i prospektima stave i preporuke za korišćenje preparata u šumarstvu. Dalje, sa preparatima se na terenu rđavo postupa; nepravilno se čuvaju, rđavo mešaju i si. Posledice toga su dekomnoniranje preparata, upotreba bez pozitivnih rezultata i dr., a to znači: trošenje sredstava bez željenog dejstva u zaštiti šumskih kultura. Najzad, veliki broj savremenih insekticida, upravo oni koji su danas u velikoj upotrebi, izvanredno su jaki otrovi za ljude, domaću stoku i divljač. Nepravilnim radom sa njime, bez potrebnih mera predostrožnosti šumski praktičari, lugari, šumski radnici i dr. lica, izloženi su trovanjima. Nesreće ove vrste već se dešavaju i njih praksa svakako treba da spreči. Izneto jasno govori da šumarska praksa treba ozbiljno da se pozabavi pitanjem korišćenja pesticida u šumskim objektima i da se za rešavanje problema niihove primene svestrano organizuje i poveže sa Saveznom upravom za zaštitu bilja, našim |