DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1961 str. 64 <-- 64 --> PDF |
U praksi ove dvije faze obradbe izvode se ili kao odvojeno ili istodobno. Kao odvojeno vršit će se osobito u slučaju, kada se iskopom radi skeletnosti ne dobije dovoljno sitnice (ili sa sitnijim skeletom) da se popuni iskopano sadno mjesto, nego tu zemlju treba uzimati sa strane. ("Zapravo u jače skeletoidnom ili skeletnom tlu ne treba ni izvršiti izbacivanje materijala do cijele dubljine, do 40 cm, nego samo gornje polovice, a donju je dovoljno prekopati na željenu dubljinu. Time se postiže svrha obrade, a skeletnost ne smeta razvoju korijenja posađene biljke ili biljke iznikle iz sjemena. Ako se u jače skeletnom tlu vrši potpuni iskop, tada nastaje problem donosa zemlje, ; to u tolikoj mjeri da ova faza rada može koštati više nego sve ostale). Zatrpavanje jama (gnijezda, gradona) potrebno je i u onom slučaju, ako se odmah ne vrši sama sadnja, a to će biti uvijek slučaj kod radova na većim površinama ili kod radova s manjim brojem radnika, sa stalnim radnicima (a to korištenje i za pošumljavanje stalnih radnika trebalo bi biti pravilo). Uspjeh sadnje biljaka (pa i ponika posijanog sjemena) u velikoj mjeri ovisan je i o održavanju povoljnijeg režima vlage barem tokom prve godine. To se može postići šljunčanjem (pločanjem. mulčiranjem) ili koričanjem. Pod šljunčanjem ili pločanjem razumijevamo prekrivanje cijele obrađene površine obrađenog sadnog mjesta sitnijim ili krupnijim kamenjem ili travnim materijalom (mulčiranjem), i to odmah kod same sadnje, dok se koričanje vrši jednom ili više puta tokom godine (u proljeće i tokom vegetacijske periode). Ako se vrši pločanje onda koričanje nije potrebno. Osobno dajem prednost pločanju i to što u jačoj mieri (da se sadno mjesto i ne može otkriti kao prekopano nego po posađenim biljakama ili »kamenometu«), jer se time osigurava bolji režim vlage od časa sadnje pa unanrijed. Pločanje je korisno jer štiti tlo od deflagracije, a osobito od bure. Za sprečavanje isušivanja najpovoljniji je sitan materijal (krupniji pijesak), ali jednako dobro može poslužiti i krupnije kamenje (ako nema sitnijeg), jer su i ispod njega temperaturni odnosi u tlu za biljku «povoljniji nego u nezaštićenom tlu.* Sljunčanje i pločanje osiguravaju praktički stopostotni uspjeh (ako su inače biljke bile dobre i sama sadnja pažljivo izvršena) ne samo na području Krasa nego i izvan njega. *) Inž. D. Jedlowski: Temperature tla pod kamenim pločama (»Šumarstvo«, mart-april, 1958). Objavljivanje ovih normativa potaknu to je interesom nekih stručnjaka iz Crne Gore, a ima svrhu ne samo da se primi jene i drugdje nego da se podvrgnu dalj njem ispitivanju s ciljem, da se korigira ju i potpune, kako bi za planiranje radova i izradu troškovnika imali što solidniju bazu. Ing. O. Piškorić ZASEDANJE STUDIJSKE GRUPE MEŠOVITOG KOMITETA ECE I FAO 7—12 NOVEMBRA I960. GODINE U ŽENEVI U Zenevi u palati Nacija od 7—12 no vembra 1930. godine održano je Zasedanje Studijske grupe Mešovitog komiteta Eko nomske komisije ECE i Međunarodne or ganizacije za poljoprivredu i šumarstvo FAO. Kao predstavnici naše zemlje Zase danju su prisustvovali dr ing. Ljubomir Petrović, docent Šumarskog fakulteta u Beogradu i ing. Jurij Hočevar, tehnički direktor Gozdnog gospodarstva — Bled. Studijska grupa Mešovitog komiteta ECE i FAO zaseda svake godine i to obično u raznim zemljama. Zadatak grupe je da organizuje proučavanje svih problema manuelnog i mehanizovnog rada u šumi. Probleme na sastancima grupe predlažu zemlje članice, a obradu prihvata jedna ili više njih u sarodnii. što zavisi od prirode samog problema. O rezultatima istraživanja saopštava se i diskutuje na sastanku grupe. Osim ovoga, svaka zemlja članica na sastanku podnosi kratak referat di problemima i stanju mehanizacije u svojoj zemlji. Gotovo redovno praksa je da se posle završenog rada organizuje ekskurzija u trajanju od dva do tri dana radi obilaska terena na kojima se primenjuje mehanizovani rad. Cesto se organizuju i demonstracije mehanizama. Ovoga puta, zbog loših vremenskih prilika, nije organizovana ekskurzija. Svi referati koje podnose predstavnici pojedinih zemalja umnožavaju se na francuskom, ruskom i engleskom jeziku. Ovi su i službeni iezici na zasedanju. Osim referata Mešoviti komitet umnožava, u vidu posebnih publikacija, radove pojedinih obrađivača tema, zašta se prethodno donosi odluka na sastanku Studijske grupe. Na ovogodišnjem zasedanju Studijska grupa radila je po sledećem dnevnom redu: 1. Usvajanje dnevnog reda; 2. Izveštaj o stanju i problemima pojedinih zemalja; |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1961 str. 65 <-- 65 --> PDF |
3. Izveštaj o toku istraživanja; 4. a) Saopštenja o tekućim problemima iz područja rada ove Studijske grupe; b) Program budućeg rada; 5. Razno. Na zasedanju uzelo je učešća 12 zemalja: Čehoslovačka— dva delegata; Zapadna Nemačka — 1 delegat; Finska — 1 delegat; Mađarska — 2 delegeata; Italija — 2 delegata; Norveška — 1 delegat; Poljska — 1 delegat; Švajcarska — 2 delegata; Sovjetski Savez — 1 delegat; (ovaj delegat nije bio stručnjak, već iz njihovog stalnog predstavništva. Delegacija nije došla zbog bolesti, već je pismeno dostavila materijal); Velika Britanija — 1 delegat; Jugoslavija — 1 delegat Gotovo sve delegacije su uvek istog sastavft na svim zasedanjima, što im omogućava da budu u toku rada Studijske grupe Predsedavao je dr ing. Ivar Samset, delegat Norveške, koji je na Trećem zasedanju Mešovitog komiteta određen za predsednika Studijske grupe. U radu grupe učestovali su i stalni funkcioneri Mešovitog komiteta: Ing. Sartorius i dr Gläser. Predstavnici zemalja članica Studijske grupe podneli su kraće izveštaje o novim dostignućima i važnim problemima mehanizacije radova u šumi. Povodom ovih izveštaja postavljena su pitanja podnosiocima radi boljeg i preciznijeg objašnjenja, a neka su pitanja predložena da ih Studijska grupa prouči kao probleme od zajedničkog interesa. Zaduženi obrađivači pojedinih problema podneli su referate o toku istraživanja i to: a) Privlačenje đrveta animalnom vučom i traktorima. Referat je podneo ing. K. C. Cerejski (Poljska). U referatu su obrađena uporedna ekonomsko-tehnička ispitivanja privlačenja drveta konjskom vučom i traktorom »Ursus C—45« (poljski proizvod), u šumama sa čistom sečom. Zaključeno je da se istraživanja nastave u šumama sa čistom sečom. a tako isto i u šumama sa prebornom sečom. Autoru je preporučeno da u svoj rad uključi i rezultate ispitivanja ove vrste u Francuskoj, a pretstavnici Cehoslovačke, Finske, Norveške, Mađarske i Švajcars´ke obećali su da će autoru dostaviti svoje materijale o ispitivanjima ove vrste. Na narednom sastanku grupe autor će podneti kompletan referat. b) Izvlačenje (vuča) na kratke distance i utovar u isto vreme pomoću vitlova na traktoru. Referat je podneo dr K. Putkisto (Finske). Referat je obrađen na osnovu odgovora prikupljenih upitnikom od zemalja članica i njegov^ obrada je završena. Za ovaj sastanak umnožen je kao poseban dokumenat. U diskusiji je zaključeno da konačna redakcija treba da sadrži i obrazloženje tendencije da se upotrebljavaju vitlovi na traktorima s jednim i sa dva bubnja (kalema) za privlačenje i utovar drveta vođom u snopovima rekama na ko_ učesnicama da stave svoje primedbe, a posle toga biće štampan. c) Mehanizacija splavarenja đrveta u snopovima. Referat je podneo dr K. Putkisto (Finska). Autor je obradio transport drveta vodom u snopovima rekama na kojima se nalaze hidrocentrale. Odlučeno je da se autor obrati Sovjetskom Savezu radi dobijanja materijala iz ove oblasti i da se za naredni sastanak pripremi definitivan rad. d) Mehanizacija proređivanja mladih sastojina. Dr H. J. Loycke (Zapadna Nemačka) podneo je referat o ovom pitanju. Ispitivanja su u toku i autor, pored rezultata sa svojih vlastitih ogleda, koristi podatke koje dobija od pojedinih zemalja. Studijska grupa odlučila je da autor treba u svom radu podrobno da obradi oruđa i mašine, a takođe i organizaciju rada. U diskusiji posebno je skrenuta pažnja na pitanje mreže puteva u sastojinama koje se proređuju, kao i na sam transport sitnog materijala, kako sa tehničkog, tako i sa ekonomskog gledišta. Autor se nada da će za idući sastanak moći da završi studiju. e) Izvoz drveta helikopterima. Referat je podneo ing. M. Čepman (Velika Britanija). Ispitivanjima se dokazalo da su se troškovi za poslednje četiri godine snizili: ranije su bili 6 puta veći od ekonomski opravdanih, a sada su samo 3—4 puta. Optimalno rastojanje izvoza iznosi 3—8 km. Ako troškovi i dalje zadrže tendenciju opadanja, izvoz drveta helikopterima biće racionalan na kratkim rastojanjima i u teško pristupačnim planinskim terenima. Odlučeno je da se dalja istraživanja usmere na ispitivanje uslova primene helikoptera u šumskoj privredi uopšte. f) Mehanizacija radova na šumskim stovarištima. Referat ing. R. Rüffler (Istočna Nemačka). Istraživanja se vrše široko jer se radi o veoma složenom problemu, čije rešenje zavisi od niza faktora. Stepen mehanizacije i organizacija rada na stovarištima zavisi od stepena razvitka šumske privrede, vrsta drveta, terenskih prilika itd. Autor je izrazio želju da druge zemlje, koje žele, mogu da sarađuju na ovom problemu. 63 |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1961 str. 66 <-- 66 --> PDF |
U posebnoj tački dnevnog reda (4) dr I. Samset (Norveška) i ing. M. Cepman (Velika Britanija) podneli su izvestaj o toku rada na sastavljanju tehničko-ekonomskih tablica. Za sastavljanje ovih tablica poslat je upitnik svim zemljama učesnicama i na osnovu odgovora sastavljene su ove tablice. Studijska grupa je resila da se rad u prvo vreme ograniči samo na izradu tehničkih tablica. Prvi nacrt tehničkih tablica prihvaćen je posle duže diskusije, s tim da se dostavi svim učesnicima, radi davanja mišljenja. Neki učesnici primili su se da za naredno zasedanje pripreme referate o pciedinim pitanjima u vezi sa izradom tehničkih tablica. U diskusiji o tekućim pitanjima i programu rada naglašeno je da se rad Studijske grupe treba da odvija kroz dve podgrupe: 1. Podgrupa sa zadatkom da prati razvitak mašina za radove u šumskoj privredi i 2. podgrupa za metode i organizaciju rada u šumskoj privredi. Pošto je osnovni zadatak Studijske grupe razmena iskustava između članica i praćenje rezultata te razmene, preporučeni su sledeći načini za postizavanje tog cilja: 1. Izučavanje od strane eksperata i aktuelnih problema; 2. Saopštavanje o rezultatima proučavanja na sastancima i organizovanje opšte diskusije o izveštajima eksperata; 3. Savetovanie o pojedinim problemima; 4. Orsaivzovanje međunarodnih kurseva za stručno usavršavanje; 5. Preporuke članovima Studijske grupe u vezi sa primenom mašina i organizacijom rada. Na osnovu izveštaja pojedinih zemalja Studijska grupa izabrala je pitanja od posebnog značaja za proučavanje: a) primena brigada u svim fazama rada u šumi (seča, izrada i transport) i njen uticaj na opštu proizvodnost rada; b) mehanizovano koranje; c) transport i korišćenje tankog drvnog materijala i granja dobijeno pri proredama; d) načini privlačenja transporta i raskrajanja pri iskorišćavanju celih stabala; e) otvaranje šumskih masiva, uključu jući tehničko-ekonomska pitanja koja se odnose na iskorišćavanje puteva i žicanih dizahca (pokretnih žičara — kranova) u planinskim terenima; f) racionalizacija iskorištavanja mašina za dreniranje i šumsko-kulturne radove; g) racionalizacija krčenja panjeva; h) potreba planiranja šumskih radova, a u vezi sa usavršavanjem i kompleksnim iskorišćavanjem mašina za radove u šumi; i) usavršavanje pribora za privlačenje drveta konjima; j) iskorišćavanje helikoptera za radove u šumi. Za vreme zasedanja delegacija Norveške. Poljske i Finske, prikazale su sledeće filmove : Finska; a) Racionalizacija proizvodnje celuloznog drveta; b) Cepanje ogrevnog drveta; Norveška: c) Izvoz drveta snežnim putevima; Poljska: d) Krčenje stabala (obaranje stabala zajedno s korenom). Rad ove Studijske grupe, i pored svih ovih nedostataka, može se oceniti kao koristan i za nas interesantan, pogotovu za naredni period. Naredni Petogodišnji plan, kao i perspektivni program razvitka šumske privrede, predviđaju mehanizaciju šumskih radova u širokim razmerama kao uslov za realizaciju velikih i važnih zadataka šumske privrede. Dosadašnja saradnja sa Studijskom grupom bila je povremena i neorganizovana. Prvi stručni kontakt ostvaren je 1958. godine i to na inicijativu Saveza inženjera i tehničara šumarstva i drvne industrije Jugoslavije — SITŠIDJ. U 1959. godini Savez poljoprivredno - šumarskih komora Jugoslavije omogućio je jednom stručnjaku da učestvuje u radu Studijske grupe u Oslu, ali za 1960. godinu nije bilo predviđeno nikakvo učešće naših stručnjaka. Opet na inicijativu SITŠIDJ omogućeno je da se učestvuje u radu ove grupe i 1960. godine. Ovako organizovana saradnja ne daje rezultate koji se normalno mogu očekivati, pa ie zato potrebno da se briga o saradnji sa Studijskom grupom Mešovitog komiteta ECE i FAO prenese na Savez poljoprivredno- šumarskih komora Jugoslavije, jer je to organizacija koja je pozvana da se bavi unapređenjem u šumskoj privredi. Dr Ljubomir Petrović |