DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1960 str. 79 <-- 79 --> PDF |
i najmoderniji postupak), kao i Španija, Rumuniia, Čehoslovačka. Poljska, Švajcarska i dr. U USA ogromna sintetska proizvodnja skoro je potpuno eliminirala suhu destilaciju drveta i svela je u 1957. godini na svega 1 pogon i izvesno vreme težilo se samo na pougljavanju bez interesa na destilate, ali u poslednje vreme pojavljuje se interes i za destilate (Ford) što će povući modernizaciju pogona. Može se uzeti da u pojedinim zemljama ukoliko je manje razvijena sintetska proizvodnja utoliko je više razvijena suha destilacija drveta tako na pr. Brazilija, Kongo, SSSR i dr. podižu suhe destilacije drveta po najmodernijem kontinuiranom postupku, budući da bogatstvo u šumama to dozvoljava. Sirovinska baza u Jugoslaviji je osigurana. Može se reći da postoji neizmerna rezerva osnovne sirovine — bukovog drveta vrste B i C tako da bi obezbedila normalno i zadovoljavajuće snabdevanje još za nekoliko novih pogona suhe destilacije drveta. Postojeći kapaciteti suhe destilacije drveta troše oko 150.000 prostornih metara drveta dok se računa da raspoloživa drvna masa koja bi se mogla koristiti za suhu destilaciju drveta iznosi cea 2.000.000 prm godišnje, a koja zbog nepostojanja kapaciteta ostaje neiskorišćena i svakim danom gubi svoju vrednost. i drva DD Teslić cea 90—100.000 prm 1 DIP Belišće cea 40.000 prm Berovo - Makedonija cea 12.000 prm UKUPNO cea 152.000 prm Postojeći kapaciteti koriste se praktično skoro u potpunosti. Proizvodnja u 1957. godini iznosila je 86—98%> od kapaciteta. Prve dve tvornice su građene pre više od 6 decenija i rade po starom postupku. Tvornica u Berovu puštena je u pogon prošle godine. Poslednjih godina one su modernizirale preradu finalnih proizvoda, dok su same destilacije zastarele i neekonomične. Plasman i potreba proizvoda. Proizvodnja u postojećim tvornicama suhe destilacije drveta u našoj zemlji zadovoljava sadašnje potrebe u sirćetnoj kiselini, ali je razvojem naše hemiske industrije (vinil acetat, sredstva za zaštitu bilja — S druge strane pitanje je regulisanja cena. Uzevši u obzir da za navedene vrste bukovog drveta B i C praktično nema nekog naročitog plasmana u inostranstvu osim izvesne količine cea 250—300.000 prm u Italiju i Mađarsku a ne dolazi u obzir plasman u dalje zemlje, a s druge strane domaćinstva se sve više elektrificiraju, postavlja se pitanje da se sva raspoloživa navedena drvna masa preradi suhom destilacijom drveta ili na ma koji drugi način. Skoro je moguće u svakoj republici a naročito u BiH i Hrvatskoj podići nove kapacitete suhe destilacije drveta, a naročito je opravdano u zabačenim predelima gde nema komunikacija, a gde drvene mase ima dovoljno na primer Grahovo, Livno, Glamoč, Velebit itd. Proizvodi sintetske proizvodnje samo većeg obima na primer preko 50.000 t/g. su jeftiniji od proizvoda suhe destilacije drveta, dok su proizvodi manjeg pogona od navedenog skuplji od onih suhe destilacije drveta. Iz svega proizlazi da Jugoslavija kao zemlja bogata šumama a bez sintetske proizvodnje ima uslov za razvoj novih kapaciteta suhe destilacije drveta. Proizvodnja. U našoj zemlji postoje tri tvornice suhe destilacije drveta sa ukupnim kapacitetom prerade cea 150.000 prm godišnje i to: Kapaciteti retort. sirćetna aceton formalugalj kiselina dehid 8.000 t/g 750 t/g 220 t/g 330 t/g 5.500 t/g 450 t/g 60 t/g 130 t/g 1.300 t/g 120 t/g 15 t/g 50 t/g 4.800 t/g 1.320 t/g 295 t/g 510 t/g herbicidi, esteri, aceton, acetalni rastvarači, ulja i dr.), tekstilne industrije, organske sinteze itd. sagledan manjak od 1.600 tona godišnje. Naša zemlja treba 7.000 t/g drvenog uglja dok izvozimo 25.000 t/g. Zapravo može se sva količina izvesti. U bliskoj budućnosti naše potrebe drvenog uglja izneće 21.000 t/g. Izvoz i cena retortnog ugljena u stalnom su usponu svake godine. Metil alkohol troši se gotovo sav u samim destilacijama drveta za proizvodnju fornialdehida, koje proizvedene količine ne mogu zadovoljiti potrebe sa veštačkim 269 |