DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1960 str. 5 <-- 5 --> PDF |
iue;3jj[0đ OCUBUICBU ejaAjp atpjsnptti i apajAuđ a^suins iuisjqo.iđ ns jaC CBOBUZ T03A o^ixo;n mm OAO SAS ajeoiuu3:i i ajafuazur SSBU I aCioEztuBgjo asBu UL i rešavani na nivou komune. Od stava i zalaganja naših organizacija zavisi koliko će se pravilno rešavati ova pitanja. Kad se ima u vidu da su baš nerazvijene komune, a naročito komune »seoskog tipa« u planinskim područjima, u svom daljem razvitku upućene na šumsku privredu i industriju drveta, onda aktivnost naših organizacija u tim komunama na unapređenju ove dve privredne oblasti dobij a daleko veći i širi društveno-politički značaj. Zato je povezivanje sa opštinskom organizacijom socijalističkog saveza i organima narodne vlasti, kao i sa drugim inženjersko-tehničkim organizacijama, uslov za uspešan i konstruktivan rad naših organizacija u komuni i srezu. Drugo pitanje koje se pred naše organizacije postavlja jeste rad naših inženjera i tehničara na unapređenju šumske privrede i industrije drveta. I ovo pitanje za nas nije novo; mi smo uvek bili inicijatori rada naših inženjera i tehničara na unapređenju ove dve privredne oblasti. O tome govore brojne akcije koje su naše organizacije i naš Savez sprovodili u proteklom periodu. Mnoga su pitanja rešena baš zalaganjem Saveza i republičkih društava. Ali danas, posle V Kongresa Socijalističkog saveza, u periodu pripremanja novog petogodišnjeg plana i novih mera koje se već počinju da sprovode u šumskoj privredi, ovo se drugo pitanje postavlja daleko imperativnije nego što je to bilo do sada. Na V Kongresu SSRNJ posvećena je najveća pažnja problemima ekonomskog razvitka naše zemlje i uloge radničkog i društvenog samoupravljanja. To nije ni malo slučajno, jer protekli sedmogodišnji period karakteriše brz i svestran razvitak proizvodnih snaga, otimanje Jugoslavije iz zaostalosti i priključivanje koloni ekonomski razvijenijih zemalja. Zahvaljujući ovim naporima i uspesima naša zemlja spada danas u red onih koji imaju najvišu stopu porasta društvenog proizvoda u svetu. Za poslednjih sedam godina likvidirane su mnoge objektivne teškoće, u mnogo čemu savladana nasleđa zaostalosti i nerazvijenost. Taj period karakteriše rešavanje suštinskih problema skladnog razvijanja socijalističkih društvenih odnosa u našoj zemlji. U nizu privrednih oblasti zabeležene su brojke koje su iz perspektive 1952 godine i ranijih, mogle da izgledaju samo kao dornen želja. Nekoliko podataka o tome dovoljna je ilustracija. Od 1952—1959 društveni produkt i nacionalni dohodak su se udvostručili; obim industriske proizvodnje porastao je za 2,4 puta, a poljoprivredna proizvodnja u 1959 veća je za 50% od predratne; u ovom sedmogodišnjem periodu zaposleno je u društvenom sektoru 1,100.000 novih radnika i službenika, a poljoprivredno stanovništvo svedeno je na 50% od ukupnog stanovništva; industriska proizvodnja, a u odnosu na predratni nivo, porasla je u celoj zemlji četiri puta i to u nerazvijenim područjima znatno brže i potpunije: u BiH pet puta, u Makedoniji osam puta, u Crnoj Gori deset puta. Svi ti uspesi ne bi bili razumljivi ni potpuni kad se ne bi istaklo da je njihova osnova bio sistem radničkog i društvenog samoupravljanja koji pretstavlja jednu od osnovnih vrednosti našeg socijalističkog društva i koji ove godine beleži desetogodišnjicu svog postojanja i neprekidnog usavršavanja. To je period u kome je iz temelja izmenjen položaj proizvođača u procesu proizvodnje i celokupnog našeg života. U kompleksu daljih zadataka koje je postavio V Kongres Socijalističkog saveza treba ukazati na plan našeg daljeg razvitka čije je osnove izložio drug Tito. U pripremama nacrta plana za naredni petogodišnji period od 1961—1965 195 |