DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1960 str. 41 <-- 41 --> PDF |
postupiti i jednostavnije, tako da se uzme medijalna vrijednost svih individualnihnih vremena prijelaza. Treba samo odbrojiti polovicu individualnih vremena prijelaza koji su nanizani po veličini. U sredini se nalazi medijan. Za pokusnu plohu »Jasle I« medijan individualnih vremena prijelaza iznosi oko 14 godina. Za vrijednost M = 514 m3/ha i Ts=14 godina godišnji prirast po tabeli 1. iznosi 11,8 m3/ha. (Za M = 250 m3/ha i Ts = 14 godina Z =5,9 m3, a za M = 500 m3/ ha ->z = 5,9 m3 X 2 = 11,8 m3/ha). Po Lachausseovo j formuli izračunali smo za istu pokusnu plohu godišnji prirast od 11,3 m3 po hektaru kako je to detaljno navedeno u spomenutom Šumarskom listu. Na ostalim plohama, gdje smo izvršili ispitivanja Schaefferov e formule, razlike su negdje veće, negdje manje. LITERATURA A. Schaeffer : Un type de futaie jardinee, Bulletin trimestriel de la Societe Forestiere de Franche — Comtć et Beifort, 1900. A. Schaeffer : Accroissement d´un masiff jardine, Bulletin trimestriel de la Societe Forestiere de Franche — Comte et Beifort, 1906. RESUME I/auteur evoque la methode de A. Schaeffe r pour la determination de l´accroissement dans la foret jardinee, decrite dans le Bulletin trimestriel de la Socište Forestiere de Franche — Comte No 5, Mars 1908 O NEKIM KARAKTERISTIKAMA ASOCIJACIJE QUERCETOCARPINETUM SERBICUM RUDSKI Dr. Milovan R. Gajić Šume kitnjaka i graba zauzimaju u zapadnim krajevima naše zemlje, dovoljno svežim krajevima, najrazličitije položaje, dok se u istočnim delovima sa suvim i kontinentalnim podnebljem povlače na vlažnija i zaštićenija mesta u dolinama reka i potoka i na severne položaje (1). Nešto slično nalazimo, ali za Srbiju, i kod Rudsko g (2), koji opisujući šume asocijacije Querceto-Carpinetum ističe da one »... dolaze uvek u manjim kompleksima ili čak fragmentarno na dnu dubokih, vlažnih jaruga i uvala, usred"ploha Quercetum confertae-cerris ili čine najniži pojas severno eksponiranih strana rečnih dolina.« Ova je specifičnost staništa asocijacije Querceto-Carpinetum serbium od posebnog značenja, jer se pomenuta fitoeenoza javlja u raznim predelima Srbije sa nejednakim sastavom, koji je bez sumnje odraz određenih klimatskih uslova. Ustvari ova se asocijacija javlja u Srbiji u vidu dve varijante: jedna mezofilnija, kod koje se u spratu drveća nalazi Quercus petraea i Carpinus betulus, i druga termofilnija, kod koje u spratu drveća imamo Quercus cerris, Q. conferta i Carpinus betulus. O ovome smo u jednom od naših ranijih radova govorili i izneli ukratko tu pojavu (3). Ovom prilikom želimo da se na tom pitanju detaljnije zadržimo. Ističući specifičnosti asocijacije Querceto-Carpinetum u jugoistočnom delu Šumadije Ruđsk i (2) navodi termofilne vrste kao Quercus pubescens, Carpinus orientalis, Cornus mas i dr. po kojima se pomenuta fitoeenoza razlikuje od 231 |