DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1960 str. 4 <-- 4 --> PDF |
aktivnosti moraju što šire da oslanjaju na razgranat sistem društvenog samoupravljanja i da ostvaruju što prisniju saradnju sa svim društveno-političkim organizacijama koje postaju sve važniji faktor društvenog života. »Tako odgovorna uloga organizacija Socijalističkog saveza nameće potrebu da se u njihovim rukovodstvima i pomoćnim telima što šire okupe aktivni društveno-politički radnici sa svih područja političkog, kulturnog i privrednog života« (Iz zaključaka V Kongresa SSRNJ). Ovim se jasno određuje i orijentacija i sadržaj rada na teritoriji komune inžinjersko-tehničkih organizacija koje su se već afirmisale kao značajan društveni faktor i deo organizovanih društvenih snaga, koje nose socijalističku izgradnju zemlje i koje su se »masovno uključile u rad organa društvene samouprave« (Iz rezolucije V Kongresa ITJ). Od ovoga treba polaziti i pri određivanju orijentacije i sadržine rada u komuni organizacija inženjera i tehničara šumarstva i drvne industrije. I V Kongres ITJ, iako održan ranije, postavio je sebi zadatke koji su na liniji zaključaka V Kongresa Socijalističkog saveza. Rad naših osnovnih organizacija (podružnica, sekcija, klubova) i ranije je usmeravan u pravcu pomaganja bržeg i potpunijeg razvoja komunalnog sistema. O tome je bilo govora i na III Kongresu 1958 godine na Bledu. Nema sumnje da su u tome postignuti i izvesni uspesi. Mi danas, kako se vidi iz izveštaja republičkih društava, imamo više podružnica koje su se vrlo dobro uključile u rad svojih komuna i srezova i koje su baš u tome našle osnovnu sadržinu svoga rada. Ali ipak ostaje činjenica da većina podružnica nije našla svoje pravo mesto u životu i radu komune. Aktivnost je tih podružnica ili nepotpuna ili povremena: od slučaja do slučaja, a postoje i podružnice koje su se zatvorile u svoj uski krug baveći se nekim čisto stručnim pitanjima i povezujući se jedino vertikalno na republička društva. Naše podružnice obuhvataju često relativno veliki broj inženjera i tehničara koji, kao tehnička inteligencija, pretstavljaju značajan faktor u životu jedne komune. Međutim, ove su snage vrlo malo organizovano iskorišćene kroz samu organizaciju. Nasuprot ovom aktiviraju se vrlo široko pojedinci kao projektanti, stručni savetnici i slično, a za čiji je rad vezano neopravdano visoko naplaćivanje honorara. I sama organizaciona forma našeg Saveza, sa naglašenom vertikalnom linijom povezivanja i republičkim društvom, kao osnovnom organizacijom, pogrešno je orijentisala aktivnost naših podružnica, . Međutim, često su napori naših organizacija u pravcu njihovog uključivanja u život i rad komune ostajali bez rezultati jer nisu nailazili na podršku organa komune, narodne vlasti, političkih i drugih društvenih organizacija. Dešava se da naše organizacije često ne mogu sebi da obezbede ni najelementarnije uslove za rad kao što su prostorije, inventar i slično. Komuna treba da se orijentiše na potrebu društvenog rada inženjera i tehničara, da prihvata, pomaže i potstiče inicijativu koja dolazi od organizacija na terenu pa će one vrlo brzo napredovati i postaće značajan faktor u životu komune. Kao osnovni naš zadatak nameće se i dalje razvijanje i jačanje naših lokalnih organizacija i njihovo uključivanje u život i rad komune. »Lokalne organizacije inženjera i tehničara treba da budu inicijatori za rešavanje niza pitanja iz komunalnog života koji interesuju, pre svega, inženjere i tehničare ili koji se bez njihovog učešća ne mogu pravilno rešavati. Kroz svoj rad one treba da postanu jedna od osnovica za formiranje mnogobrojnih organa komunalne i društvene samouprave« (V. Nenadović: Uloga organizacija inženjera i tehničara u daljem razvoju komunalnog sistema). |