DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1959 str. 6 <-- 6 --> PDF |
OSNOVE PRAVNOG REGULISANJA ODNOSA U ŠUMARSTVU* Dr. Dušan S. Simeunović, Beograd Donošenje osnovnih pravnih propisa o šumama oduvek je i u svim zemljama izazivalo neobično veliko interesovanje kod najširih stručnih, privrednih i političkih krugova. Diskusije o nacrtima zakona o šumama vodile su se u javnosti i stručnim šumarskim udruženjima vrlo često godinama, da bi se na kraju završavale u zakonodavnim telima koja su imala presudnu reč. Za razliku od redovnih parlamentarnih debata o problemima šumske privrede (obično povodom donošenja budžeta), koje kako iskustvo govori, nisu bile za političke krugove ni mnogo interesantne ni mnogo uzbudljive — debate o predlozima zakona o šumama bile su žive i često vrlo bučne. Ovaj veliki interes političkih i privrednih krugova u buržoaskim zemljama za pravno regulisanje odnosa u šumskoj privredi svakako da je u prvom redu bio izazvan ekonomskim razlozima. Osnovnim pravnim propisima o šumama, ne samo da se izražava shvatanje vladajućih krugova o ulozi šuma u privrednom i kulturnom životu zemlje (o osnovnoj nameni šumskog fonda kao celini), već se na osnovu i u okviru njih regulišu brojni odnosi čitavog naroda prema šumi, ili još bolje rečeno, određuje se udeo pojedinih društvenih slojeva (da ne kažemo klasa) u korišćenju i iskorišćavanju šumskog fonda zemlje. Interesovanje političkih i privrednih krugova u socijalističkim zemljama za pravno regulisanje odnosa u šumarstvu takođe je vrlo veliko, mada su razlozi, motivi za to interesovanje u suštini svojoj drugačiji, pošto su drugačiji i ciljevi ovog regulisanja. Stvoriti trajne pravne osnove za učvršćivanje i dalje razvijanje socijalističkih odnosa u šumskoj privredi, za brz i pravilan razvoj šumskog fonda zemlje, za što racionalnije njegovo iskorišćivanje i što bolje i potpunije podmirivanje društvenih, narodnih potreba — pretstavlja pravi, cilj i osnovni smisao donošenja pravnih propisa u ovim zemljama. Razlike su, kao što se vidi, očigledno velike i, što je još značajnije, one su bitne, suštinske. Zbog ovoga se i zakoni o šumama socijalističkih zemalja treba znatno da razlikuju od onih buržoaskih država. S obzirom da je nauka o šumaiskom pravu (pravu o šumi) tek u stvaranju a i samo socijalističko zakonodavstvo o šumama relativno novijeg datuma — to se još ne mogu izložiti sistematski sređene i dovoljno naučno obrazložene sve karakteristike, sličnosti i razlike jednih i drugih zakona. Ipak, umesto ovoga, mogu se izneti izvesne naučne osnove koje relativno dovoljno jasno ukazuju na neke karakteristike socijalističkog zakonodavstva o šumama, a samim tim i na razlike koje postoje između njega i pravnih propisa o šumama u buržoaskim zemljama. * Nalazimo se pred donošenjem Saveznog zakona o šumama pa je diskusija o osnovama pravnog regulisanja odnosa u šumarstvu upravo sada predmet veoma aktuelan. Stoga objavljujemo članak prof. dr. D. Simeunovića, kao prilog raščišćavanju mnogih pojmova u ovoj materiji. (Op. ur.) |
| ŠUMARSKI LIST 12/1959 str. 7 <-- 7 --> PDF |
Smisao i značaj regulisanja pravnih odnosa u šumarstvu Osnovni zadatak donošenja pravnih propisa od strane države je regulisanje društvenih odnosa. Donoseći pravne norme, država obezbeđuje preko određenog ponašanja ljudi onakav poredak kakav joj odgovara, odnosno kakav odgovara vladajućoj klasi. Obezbeđujući i pravni i društveni poredak, ona u krajnjoj liniji učvršćuje, a prema potrebi i razvija, postojeće produkcione i društvene odnose. Ali i pored toga, što pravo može uticati na razvoj ekonomskih i društvenih odnosa u određenom pravcu, ono je ipak u krajnjoj liniji uslovljeno ekonomikom postojećim ekonomskim, društvenim, klasnim odnosima u društvu. Pošto vladajuća klasa uređuje odnose u društvu, ekonomske i druge odnose među ljudima na način kako to njoj najjjiše odgovara, to i svi pravni propisi, odnosno čitavo pravo ima klasan karakter. Te tako kao što postoje klasni tipovi država, postoje i klasni tipovi prava (robovlasničko, buržoasko, socijalističko pravo). Klasni karakter prava i njegov klasni razvoj ogledaju se u svim delovima prava, u svim sektorima društvenih odnosa koji se regulišu pravom, pa i u šumarskom pravu, odnosno u pravnom regulisanju društvenih odnosa u vezi sa šumom. I ovde, u oblasti šumarstva, vladajuća klasa uređuje odnose ljudi, odnosno društva prema šumi onako kako je to najpovoljnije po nju. Ona kroz pravne propise o šumskom fondu zemlje, o njegovom održanju i održavanju, o sistemu upravljanja i o ciljevima koji se žele postići određenim merama održavanja i sistemom upravljanja izražava svoju volju i svoja shvatanja o uređenju niza najznačajnijih pitanja iz oblasti produkcije, društveno-ekonomskih i političkih odnosa u vezi sa šumom. Svoja shvatanja o svim ovim problemima, odnosno o metodama i mogućnostima njihovog rešavanja, vladajuća klasa ustvari izražava postavljanjem osnovnih principa šumsko-privredne politike zemlje, određivanjem ciljeva i perspektive razvoja šumarstva shvaćenog u najširem smislu. Na osnovu ovoga, a vodeći računa, s jedne strane, o interesima vladajuće klase i, s druge, o realnim mogućnostima ostvarivanja postavljenih zadataka i principa šumarske politike, država izdvaja ono što se treba regulisati pravom, odnosno što se može u postojećim društveno-ekonomskim odnosima zaista realizovati. Očigledno je, da ocenjivanje i izdvajanje onoga što se može, odnosno što se mor a (kada se već donese zakonski propis) od onoga za šta je već utvrđeno da treb a — zavisi od niza objektivnih i subjektivnih činilaca, koje na ovome mestu nećemo nabrajati. Pravilno ocenjivanje i usklađivanje dejstva ovih činilaca neobično je važan i odgovoran posao. Zbog ovoga se pravni propisi u svim zemljama donose po vrlo složenom postupku, koji je, i to ne slučajno, vremenski dug i u kome učestvuju niz raznovrsnih organa i foruma. Postojanje određene i jasno formulisane šumsko-privredne politike olakšava donošenje pravnih propisa kojima se regulišu odnosi u šumarstvu određene zemlje, mada to nije i neophodan uslov za donošenje ovih propisa. Ukoliko ne postoje formulisani šumsko-privredni politički ciljevi i principi, oni se postepeno formulišu i kristalizuju u toku postupka izrade i donošenja osnovnih pravnih propisa o šumama, obično prilikom izrade projekata zakona o šumama. Iako je ovaj put znatno komplikovaniji i duži i ne obezbeđuje dovoljnu studioznost i sistematičnost u radu, ipak je on dosta čest u mnogim zemljama, naročite buržoaskim. U svakom slučaju, ciljevi i principi određene šumsko-privredne politike dolaze do svog punog izražaja u osnovnim pravnim propisima o šumskom fondu zemlje, u zakonima o šumama. Oni mogu biti u njima slabije ili jače izraženi, potpuno ili delimično obuhvaćeni, bolje ili lošije pravno formulisani, ali u svakom sluč.aju oni se nalaze u tim propisima i izražavaju na ovaj ili onaj način |
| ŠUMARSKI LIST 12/1959 str. 8 <-- 8 --> PDF |
shvatanja, a pošto je u pitanju i pravna norma koja je obavezna, i volju vladajuće klase. Zbog ovoga je i donošenje osnovnih pravnih propisa kojima se regulisu odnosi u šumarstvu, odnosno zakona o šumama od izvanrednog velikog značaja za svaku zemlju. Značajnije karakteristike predratnih pravnih propisa o šumama Pravni propisi o šumama koji su važili na području bivše Jugoslavije u prvoj deceniji njenog postojanja (1918—1928) bili su vrlo raznoliki, jer su stvarani u raznim državnim i zakonodavnim sistemima. U čitavoj toj deceniji i u šumarstvu, kao i u mnogim drugim područjima našeg privrednog i društvenog života, bilo je šest legislativnih područja. Iako je ovo predstavljalo znatnu smetnju normalnom privrednom razvoju zemlje, ipak je sa donošenjem jedinstvenih pravnih propisa o šumama išlo vrlo sporo. Izvršiti unifikaciju zakonodavstva o šumama u ono doba, s obzirom na dotadašnji različit istoriski razvoj pojedinih delova naše države, bio je vrlo težak posao. Ovaj posao se još komplikovao time što se radilo o jednom centralističkom regulisanju odnosa u šumarstvu, o jednom centralističkom zakonu, koji je na jedinstven način imao da reguliše često znatno različite šumsko-privredne odnose. Posle deset godina od stvaranja nove države i višegodišnjih diskusija o raznim projektima — Zakon o šumama je donet 21 decembra 1929 g. Iako je istorijat izrade i donošenja ovog zakona vrlo interesantan, mi se na njemu ovom prilikom nećemo zadržavati. Pomenućemo samo to, da je učešće šumarskih stručnjaka i njihovih stručnih organizacija u izradi niza projekata ovog zakona bilo izvanredno veliko. Zakon je rađen po uzoru na slične zakone nekih zapadnih zemalja i normirao je na jedinstveni način sve važnije odnose u šumarstvu. Unificirani način regulisanja odnosa u šumarstvu nije odgovarao ni tada raznolikosti šumsko-privrednih činioca i uslova u zemlji, a naročito ne dotadašnjem različitom društveno-ekonomskom i istoriskom razvoju pojedinih njenih delova. Ovo su uviđali i tvorci novoga zakona, naročito šumarski stručnjaci i naučnici koji su učestvovali u njegovoj izradi; ali u ondašnjem centralističkom državnom uređenju, razumljivo je, ovo se nije moglo izbeći. I pored želje onih koji su učestvovali u izradi zakonskih projekata da se jedinstveno pravno normira samo ono što je zajedničko za čitavu državu, a da se lokalne specifičnosti šumsko-privrednih odnosa naknadno regulisu dopunskim pravnim propisima — ipak je zakon zahvatio najveći delom i onu materiju koju je trebalo regulisati lokalnim i specifičnim propisima nižih organa (egzekutive). Usled ovoga je i zakon morao biti vrlo obiman, te je imao 189 članova. Docnije se kod primene nekih njegovih propisa nailazilo na krupne teškoće u pojedinim delovima zemlje. Usled jednoobraznog pravnog tretiranja formalno sličnih ali suštinski različitih šumsko-privrednih odnosa dolazilo je često do velikog nesklada između zahteva norme i stvarnog stanja. Zakon o šumama od 1929 g. pravno je učvršćivao postojeće šumsko-privredne odnose u zemlji i time izražavao shvatanje i volju vladajuće klase o potrebi održavanja, stabilnosti i trajnosti tih ´odnosa. Pravni okviri koji su stvoreni zakonom bili su dovoljno čvrsti da za račun privatnog eksploatisanja šumskog fonda kao celine ne dozvole pravilan ili brži razvoj obnove i gajenja šuma, širi i uspešniji razvoj šumskog fonda zemlje, kao i uvođenje savremenijih načina upravljanja i gazdovanja šumama. Centralističko i uniformno regulisanje vrlo brojnih i raznolikih odnosa u šumarstvu i statički karakter pravnih normi osnovna su obeležja predratnog zakona o šumama. Zakon je, što je i razumljivo, služio za sprovođenje u život određene šumsko-privredne politike, određenih shvatanja vladajućih krugova onoga doba o šumi i zaštiti njihovih ekonomskih interesa u šumskoj privredi (održavanje i učvršćivanje postojećih produkcionih odnosa). Kada govorimo o osnovnim karakteristikama zakona o šumama od 1929 g. mi ne gubimo iz vida i mnoge njegove pozitivne strane, kao što je, naprimer, legalizovanje izvesnih u nauci i praksi opšte priznatih načela pravilne šumsko |
| ŠUMARSKI LIST 12/1959 str. 9 <-- 9 --> PDF |
privredne politike a koja kao takva nalazimo skoro u svim zakonima o šumama u svetu: šume koje postoje moraju se sačuvati, načelo trajnosti gazdovanja, opšta načela zaštite šuma i šumskog zemljišta, opšti nadzor gazdovanjem i si. Sve je ovo svakako pozitivno. Ali i pored ovoga, osnovni smisao je zakona bio taj da se očuvaju postojeći odnosi u šumarstvu i da se u okviru tih odnosa omogući što potpunija kapitalistička eksploatacija šumskog fonda. Drugačije u ondašnjim društveno-ekonomskim odnosima i uslovima nije moglo ni da bude. Zakon je fiksirao i učvršćivao postojeće stanje u šumarstvu i sve pravne odnose u vezi sa šumom regulisao onako kako je to najbolje odgovaralo tadanjem kapitalističkom društvenom uređenju. Osnovni pravni propisi o šumama bili su i ovde, kao što su pravni propisi svuda i uvek, izraz shvatanja i volje onih koji su ih donosili o tome kako treba urediti odnose društva prema šumi, prema šumskom fondu zemlje kao celini. Uslovi pod kojima je donet i opšte karakteristike Zakona o šumama od 1947. godine Krupne društveno-ekonomske i političke promene koje su izvršene u našoj zemlji posle Oslobođenja odrazile su se i u šumarstvu. Mnogi produkcioni i društveni odnosi u okviru šumarstva u osnovi svojoj izmenili su se. Neposredno posle rata promene u šumsko-privrednim odnosima bile su dosta male i nisu se tako jasno uočavale. Danas su se one posle niza suštinskih promena u odnosima vezanih za šumu manjeviše potpuno jasno izdiferencirale. Dinamičnost društveno-ekonomskih promna bila je u prvom posleratnom periodu vrlo velika. Zbog ovoga su pravni propisi, koji su doneseni u cilju pravnih obuhvatanja i regulisanja za neobično kratko vreme zastarevali. Proizvodni i društveni razvoj prerastao je vrlo brzo okvire zakonskih propisa. Tako je prlično dugo posle rata postojao stalan raskorak između razvoja proizvodno- društvenih odnosa u šumarstvu, s jedne strane, i pravnih propisa koji su se donosili radi njihovog regulisanja, s druge. Zbog stavljanja van snage svih pravnih propisa donetih pre i za vreme rata prestali su da važe kako Zakon o šumama od 1929 g. tako i niz drugih pravnih propisa koji su dalje razrađivali njegovu materiju. Usled ovoga je najveći deo odnosa u šumarstvu ostao pravno neregulisan. Da bi se ovakvo stanje donekle otklonilo doneta je najpre 1946 g. Uredba o organizaciji šumarstva a odmah zatim, svega dve godine posle završetka rata i prvi savezni zakon o šumama (Opšti zakon o šumama od 3 decembra 1947 g.). Novi zakon o šumama rađen je neposredno posle rata, u vreme kad je naš državni i privredni razvoj bio više nego dinamičan, kad se na ruševinama starog najpre obnavljalo a zatim počinjalo sa podizanjem i stvaranjem novog. Novi društveni i ekonomski odnosi tek su se stvarali u svim oblastima društvenog i ekonomskog života pa i u šumarstvu. Ipak u šumarstvu nešto sporije nego u drugim oblastima. Za ovo je bilo više razloga od kojih ćemo navesti samo neke i to najbitnije. Jedan od prvih razloga bio je taj, što je šumska privreda pa i šumarstvo u celini bilo pre rata jako ekonomski i tehnički zaostalo, pa je pretstavljalo u momentu Oslobođenja verovatno najzaostaliju granu narodne privrede. Drugi je svakako taj, što je razvoj šumarstva po samoj prirodi proizvodnih procesa u njemu vrlo spor. Iz ovoga proističe i njegov t. z. v. konzervativizam. Treći |
| ŠUMARSKI LIST 12/1959 str. 10 <-- 10 --> PDF |
i vrlo značajan razlog, koji je direktno onemogućavao brži razvoj šumarstva posle rata, leži u tome što je šumarstvo kao privredna grana i kao društvena delatnost uopšte bilo preokupirano proizvodnim zadacima, koji su morali što brže i što potpunije da se izvrše, jer su to zahtevali i obnova i budući razvoj zemlje. U takvoj preokupaciji proivodnim zadacima malo je ostajalo materijalnih sredstava i rada, koji bi se ulagali u sam razvoj šumske privrede i šumarstva zemlje. Sve je ovo, jasno je, doprinosilo da se neposredno posle rata uslovi i inače spori razvoj našeg šumarstva i da se u njemu, barem u prvim godinama, održe odnosi i stanja koja su zatečena u momentu Oslobođenja. Naravno, sa onim već izvršenim opštim promenama u društvenom i ekonomskom sistemu koje je Revolucija bila ostvarila u toku i u momentu Oslobođenja. Obnavljanje proizvodnog organizacionog sistema, velikim delom na starim osnovama, osposobljavanje njegovo da što pre i što bolje počne sa funkcionisanjem, sa proizvodnjom — to je bio imperativ obnove zemlje i po njemu se tada moralo postupati. Kada se ima u vidu ovo što je napred izneto, postaje prilično jasno, zašto se neposredno posle rata žurilo sa donošenjem saveznog zakona o šumama i zašto je on donet relativno vrlo brzo, bez velikih priprema i širokih konsultovanja. U prvim godinama posle rata preovlađivali su u šumskoj privredi, pa i u čitavom šumarstvu, još stari, predratni produkcioni i društveni odnosi. Promene u ovim odnosima jedva da su bile započele povećavanjem površine državnih šuma i ukidanjem nekih dotadašnjih oblika svojine šuma (eksproprisane konfiskovane šume, preuzimanje u državnu upravu banovinskih, sreskih, opštinskih, gradskih i seoskih šuma); nešto jače su se bile ispoljile u preuzimanju iskorišćavanja šuma od strane države i u uvođenju nekih novih elemenata u sistem upravljanja šumama, koji je u osnovi svojoj bio zadržao karakteristike predratnog sistema upravljanja. Slično je nešto bilo i sa svešću i shvatanjima većine onih koji su svojim radom nosili ovu privrednu granu. Mnogi od njih, i pored često najbolje volje, usled ukorenjenih shvatanja i već stečenih navika nisu uvek mogli da pravilno shvate već do tada izvršene promene u opštoj ekonomskoj, društvenoj i političkoj strukturi zemlje, a još manje da shvate i sagledaju izvesne tendencije i idejne promene koje su ukazivale na socijalistički put budućeg razvoja našeg šumarstva. I pored toga što su napredni elementi u šumarstvu došli do punog izražaja u upravljanju šumama, ipak je njihov uticaj bio relativno mali, s obzirom na napred pomenute objektivne i subjektivne činioce. Posle ovoga postaje jasno i to, zašto je Opšti zakon o šumama od 1947 g. formalno, a u velikoj meri i suštinski, sadržinski bio u mnogome sličan starom predratnom Zakonu o šumama od 1929 g. Obnavljanje proizvodnog organizacionog sistema, njegovo brzo osposobljavanje za proizvodne zadatke i forsiranje proizvodnje koja je u ono doba i pod onim uslovima prelazila normalne mogućnosti šumske privrede — zahtevalo je pravno regulisane odnose, kako produkcione tako i mnoge druge koji su ih posredno uslovljavali. Pošto su predratni propisi bili ukinuti, trebalo je na mesto njih stvoriti nove. Oni su i doneti u Opštem zakonu o šumama od 1947 g. Njima su ozakonjena, pravno fiksirana novonastala stanja i stvorene pravne osnove i okviri za što normalnije funkcionisanje šumske privrede. 416 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1959 str. 11 <-- 11 --> PDF |
Posle donošenja saveznog Opšteg zakona o šumama donele su i narodne republike, u relativno kratkom roku, svoje prve zakone o šumama, kojima su bliže regulisale novonastale pravne odnose u šumarstvu na svojoj teritoriji. Osnove novog, socijalističkog saveznog zakona o šumama Prošlo je više od jedne decenije kako je donet prvi savezni Opšti zakon o šumama. Za to vreme izvršene su mnogobrojne i krupne promene u našem društvenom i ekonomskom životu. S obzirom na tempo i brojnost ovih promena pređeni put izgleda vremenski mnogo duži od jedne decenije. Iz izvršenih promena za vreme Revolucije razvili su se, uobličini i učvrstili novi, socijalistički odnosi u svim oblastima našeg društveno-ekonomskog života. Ovi odnosi su danas manjeviše dovoljno jasno iskristalisani i ustaljeni, a ukoliko i nisu, ukoliko su još u razvoju, njihov je razvoj fiksiran današnjim stanjem tih odnosa i opštom linijom socijalističkog razvoja naše zemlje. Uporedo sa promenama i razvojem opštih društveno-ekonomskih odnosa menjali su se i razvijali i odnosi u šumarstvu, tako da se oni danas znatno razlikuju od onih koji su postojali u momentu Oslobođenja i u prvim posleratnim godinama. Promene koje su izvršene u šumarstvu vrlo su brojne i raznovrsne a po svojoj sadržini, možemo reći, da su objektivne i subjektivne prirode. Njihovo pojedinačno nabrajanje bilo bi dosta teško a i suvišno, ali isticanje onih bitnih, suštinskih promena potrebno je zbog toga da bi se uočila osnovna obeležja, osnovne karakteristike današnjih produkcionih i društvenih odnosa koje treba regulisati pravnim propisima. Jedna od osnovnih promena je svakako ona koja je izvršena na svojini šuma, u odnosima svojine kod nas uopšte a posebno u šumskoj privredi. Ako se ima u vidu da su odnosi svojine bitni i sastavni deo ili čak i osnovica odnosa proizvodnje, odnosno da odnosi proizvodnje zavise od toga u čijim su rukama sredstva za proizvodnju, ko odlučuje o raspodeli društvenog proizvoda, u čiju se korist vrši društvena proizvodnja i prisvajanje — onda postaje jasno koliki je značaj ovih promena koje su izvršene u odnosima svojine šuma. Poznato je da proces promena u odnosima svojine šuma kod nas nije još završen, ali one promene koje su do sada izvršene tako su jasno izdiferencirane, da se bez velikih teškoća i grešaka može sagledati kako dalji njihov tok, tako i kraj čitavog ovog procesa pretvaranja raznih oblika svojine šuma u jedinstvenu socijalističku svojinu. Ne postoje identično obrađeni podaci o površinama šuma prema vrsti vlasništva pre i posle rata, ali i ovi koji postoje dovoljni su na pokažu velike promene u strukturi svojine kao i kvantitativne promene koje su nastale u svojinskim odnosima u šumarstvu. U bivšoj Jugoslaviji od ukupno 8,180.102 ha šumske površine u svojini države bilo je 2,852.466 ha, u svojini samoupravnih tela 1,558.888 ha, privatnih lica 2,585.495 ha i u svojini ostalih pravnih lica 1,183.253 ha1. Danas u FNR i) Šume ostalih pravnih lica su: šume zemljišnih i agrarnih zajednica, plemena i bratstava, imovnih opština, crkvenih i verskih ustanova i lica, fondovske, eksproprisane po Zakonu i likvidaciji agrarne reforme i privremenoj državnoj upravi, akcionarskih društava, banaka i štedionica, šumskih zadruga, raznih drugih ustanova i društava. Samoupravna tela su: banovinske, gradskih opština, upravnih opština i seoske. Statistika šuma i šumske privrede za 1938. g., Beograd, 1940, str. 34—35. 417 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1959 str. 12 <-- 12 --> PDF |
Jugoslaviji od 7,840.000 ha ukupne obrasle površine u jedinstvenoj društvenoj svojini nalazi se 5,906.000 ha ili 75%, a u privatnoj svojini 1,934.000 ha ili svega 25%.2 Kao što se vidi, svojinski odnosi ne samo da su znatno izmenjeni, već su i mnogo uprošćeni, što svakako mora pozitivno da utiče na produkcione i ostale odnose u šumarstvu. Ali, nisu samo kvantitativne promene te koje su dovele do novih odnosa i otvorile nove mogućnosti u šumskoj privredi. Daleko su značajnije kvalitativne promene izvršene u toku poslednje decenije u oblicima i odnosima svojine. Iz državne i komunalne (i svojine drugih manje značajnih pravnih lica) preko državne socijalističke svojine administrativnog perioda upravljanja privredom, izrastao je nov oblik dosledne socijalističke svojine neposrednog društvenog karaktera. 3 Ako je karakter svojine i svojinskih odnosa određen načinom t. j . društveneim uslovima i odnosima pod kojima se vrši »spajanje« proizvođača i sredstava za proizvodnju, onda je jasno da su ove promene suštinske, kvalitetne, i da je sama proizvodnja dobila niz novih, kako ekonomskih tako i društvenih karakteristika, bitno različitih od onih koje je šumska privreda imala u predratnom, kapitalističkom privrednom sistemu, pa i od onih iz administrativnog upravljanja privredom posle rata. Smisao i upravljanje šumama u opštenarodnoj imovini danas su sasvim drugačiji nego što je to bilo sa šumama u državnoj svojini pre rata, a deli- mično i sa državnim šumama posle rata. Sa ovim su dalje u vezi opšti pa i specifični šumsko-privredni (tehnički) i šumsko-politički (društveni) ciljevi koji treba da se postignu novim sistemom upravljanja šumama. Novi oblik so~ cijalističke svojine neposrednog društvenog upravljanja pruža u šumarstvu, kao i u ostalim delovima naše narodne privrede, najšire mogućnosti za potpuno i svesno obuhvatanje i usmeravanje njegovog budućeg razvoja. Svesno usmeravanje je neophodno za dalji socijalistički razvitak šumarstva, iako su elementi pa i okviri tog usmeravanja već dati opštim društvenim odnosima i uslovima a i samim kvalitetno novim oblikom svojine šuma. Za svesno razvijanje i kretanje društvenih odnosa u određenom pravcu uopšte pa i u šumarstvu potrebno je, pored odgovarajućeg (socijalističkog) drušcveno-ekonomskog uređenja, prvo, jasno postavljanja cilja i pravca kretanja, drugo, nametanje obaveza društvu i pojedincima da u ovom pravcu deluju i, treće, obezbeđenje materijalnih sredstava. Ovo posljednje ustvari sadrži se u realnom određivanju prva dva elementa. Jasno određivanje osnovnih šumsko-privrednih ciljeva i zadataka potrebnije je u šumarstvu, nego u ma kojoj drugoj privrednoj grani. Iako se i u šumskoj proizvodnji ide za što većim skraćivanjem proizvodnog ciklusa i za što bržim obrtima, ipak je karakter šumske proizvodnje takav da je proizvodni ciklus relativno dug, pa se zbog toga i greške u postavljanju zadataka vrlo teško ispravljaju. Isto je i sa eventualnim preorijentacijama šumskoprivrednih elemenata i odnosa, za što realnije njihovo ocenjivanje i za vrlo veliku opreznost pri donošenju zaključaka i projektovanju mera za duže periode. 2) Dr. inž. Dragomir Milojković: Stanje, problemi i perspektive daljeg razvitka šumskog fonda; u knjizi »Razvoj šumarstva i drvne industrije Jugoslavije 1945—1956 g.«, Beograd, 1958, str. 28. 3) Mirko Perović: Politička ekonomija, Beograd, 1957., str. 507. 418 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1959 str. 13 <-- 13 --> PDF |
Ciljevi i zadaci šumsko-privredne politike određene zemlje, pomenuto je i napred, ne moraju biti dati, a vrlo često i nisu dati na jednom mestu, u jednom jedinom aktu. Oni se obično formulišu u nizu akata kojima se parcijalno po materiji ili vremenu određuje razvoj, bilo čitavog šumarstva, bilo pojedinih njegovih delova (perspektivni planovi razvoja narodne privrede, ekspozei prilikom donošenja državnih budžeta, motivi uz značajnije zakone koji regulišu materiju iz oblasti šumarstva, perspektivni planovi razvoja šumarstva zemlje i t. si.). Na ovaj način je data šumsko-privredna politika u većini zapadnih zemalja. Najčešće se šumsko-privredna politika zemlje vrlo obuhvatno disku tu je i relativno brzo precizno formuliše (ako ranije to već nije učinjeno) prilikom donošenja osnovnih pravnih propisa kojima se regulišu odnosi u šumarstvu. Donošenje ovih propisa pretstavlja ustvari nametanje obaveza društvu i pojedincima da se u određenom smislu odnose prema šumi. Pošto se radi o pravnom regulisanju tih odnosa, o pravnim normama, to formulacija njihova mora da bude i jasna i precizna, da tačno izražava ono što se njome naređuje. Formulacija pravnih propisa biće jasna i precizna ako je ono što se njima izražava, sadržina njihova, prethodno takođe jasno i precizno određena i formulisana. Pravni propisi svakako izražavaju shvatanja i volju vladajuće klase. Ali da bi to izražavanje bilo što adekvatnije, mora ta volja prethodno da bude negde jasno formulisana i sadržinski tačno određena. Jasno određivanje ciljeva i zadataka šumarstva, određivanje njegovog pravca razvoja naročito je potrebno u socijalističkom državnom uređenju. Jer je bez toga nemoguće svesno razvijanje i usmeravanje postojećih šumsko-privrednih odnosa u određenom pravcu t. j. u pravcu svesnog stvaranja dosledno socijalističkih odnosa u šumarstvu, što je ustvari i pravi smisao socijalističkog rukovođenja šumarstvom jedne zemlje. Iz svega što je napred rečeno vidi se, da je tačno određena i jasno formulisana šumsko-privredna politika osnova, supstrat za donošenje osnovnih propisa kojima se regulišu odnosi u šumarstvu. Pošto se osnovni pravni propisi o šumama obično donose u obliku zakona o šumama, to je dosta teško doneti dobar i trajniji zakon bez prethodnog određivanja pravca razvoja i formulisanja osnovnih ciljeva i zadataka šumarstva zemlje. Poznato je da postavljanje šumsko-privredne politike jedne zemlje nije ni malo lak posao. Sume i šumska privreda su po svojoj prirodi i po svojoj istorijskoj prošlosti vrlo tesno i svestrano vezani za celokupan privredni i narodni život. Te veze su naročito brojne i čvrste u agrarnim i privredno nedovoljno razvijenim zemljama. Pravno formulisanje odnosa u šumarstvu, ako ne služi samo fiksiranju postojećih odnosa (što je najčešći slučaj sa osnovnim šumarskim zakonodavstvom u buržoaskim zemljama), već ima za cilj i stvaranje novih odnosa, ili još bolje rečeno, stvaranje pravne osnove i okvira za izrastanje i pravilno razvijanje novih odnosa i za usmeravanje ovih odnosa u određenom pravcu (što treba da bude cilj zakonodavstvu o šumama u socijalističkim državama) — mora da kida preživele veze i privrede i naroda sa šumom i da ukida sve ostale odnose koji svojim postojanjem koče pravilan razvoj šumske privrede i njeno kretanje u pravcu dosledno socijalističke privrede. 419 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1959 str. 14 <-- 14 --> PDF |
Pored već navedenih krupnih promena u našem šumarstvu, odnosno pored promena u svojinskim odnosima i promena u smislu i ciljevima socijalističkog rukovođenja šumarstvom, postoje još dve krupne promene koje su od velikog značaja baš kada se radi o regulisanju pravnih odnosa. Jedna od tih promena leži u decentralizaciji upravljanja i u vezi s tim u podruštvljenju uprave u šumarstvu, a druga u decentralizovanom uređivanju šumsko-privrednih i drugih odnosa u šumarstvu. Predratno centralističko upravljanje šumama zamenjeno je decentralizovanim upravljanjem šumama od strane narodnih republika a na mesto birokratskih organa upravljanja državnim šumama došlo je društveno upravljanje opštenarodnim šumama u kome odlučujuću reč "imaju neposredni pretstavnici naroda onog užeg područja (sreza, opštine) na čijoj se teritoriji nalaze ove šume. Šumski fond zemlje u svojoj ukupnosti svakako pretstavlja jedinstvenu celinu i prirodno je da se o njemu kao takvom staraju centralni, najviši državni organi. Ali ovo staranje ne znači isto i upravljanje, a još manje gazdovanje. Osim ovoga, to najviše staranje o šumskom fondu zemlje kao celini treba da obuhvata samo ono što se isključivo, u potpunosti tiče šumskog fonda kao celine, ono što je stvarno zajedničko čitavom šumskom fondu, ono što nije lokalno (u republičkim razmerama), što nije svojstveno samo jednom delu toga fonda. Staranje federacije o šumskom fondu zemlje treba da se ogleda u stvaranju čvrstih osnova i širokih okvira za što uspešnije i racionalnije upravljanje i gazdovanje šumama od strane onih koji su tim šumama bliži, koji su više i neposrednije zainteresovani njihovim održavanjem i unapređenjem (narodne republike, srezovi, opštine). Upravljanju šumama, s obzirom na samu prirodu šuma, više odgovara decentralizacija uprave i to vrlo široka decentralizacija, jer lokalni uslovi imaju na uspešno upravljanje šumama, a naročito na gazdovanje, vrlo veliki i često odlučujući uticaj (klima, reljef, zemljište, ekonomsko stanje područja, životni uslovi stanovnika, njihove navike i svest u odnosu na šumu, istoriska prošlost područja i si.). Zbog ovoga se u novije vreme teži što većoj decentralizaciji uprave u šumarstvu i u nekim inače centralistički uređenim državama. Na kraju, na sistem i donošenje osnovnih propisa o šumama od vrlo velikog je uticaja federativno uređenje zemlje, odnosno dosledno sprovedena decentralizacija i u našem celokupnom zakonodavstvu. Ovaj momenat je od vrlo velikog značaja baš kada je u pitanju regulisanje pravnih odnosa u vezi sa šumama. Centralističko i uniformno regulisanje pravnih odnosa (iako je ono skoro neizbežno kod centralizovane legislative) ne odgovara prirodi šume i šumsko-privrednim odnosima, koji nose u sebi niz lokalnih specifičnosti, koji su skoro lokalno obojeni i koji su, da tako kažemo, srasli sa sredinom u kojoj su ponikli. Isti razlozi koji idu u prilog odbacivanju centralizovanog i unificiranog sistema upravljanja šumama postoje i protiv centralističkog i uniformnog regulisanja pravnih odnosa u šumarstvu. Ovo poslednje, izgleda, gubilo se iz vida kod izrade nekih dosadašnjih projekata saveznog zakona o šumama. Inače, teško se može drugačije objasniti obimnost materije koja je unošena u ove projekte i koja se htela regulisati jedinstvenih saveznim propisima. Mnoge od ovih materija i odnosa regulisani su već novim republičkim zakonima o šumama donetim posle 1955. godine i to skoro potpuno nezavisno od propisa Opšteg zakona o šumama od 1947. g., koji nije formalno ukinut ali čiji mnogi propisi nisu više u skladu sa stvar |
| ŠUMARSKI LIST 12/1959 str. 15 <-- 15 --> PDF |
nošću. Donošenje i postojanje republičkih zakona o šumama i bez prethodno donetog saveznog zakona najrečitije potvrđuje opravdanost samo opšteg, okvirnog saveznog zakona o šumama, kojim bi se postavili opšti principi i opšte pravne i privredno-političke osnove za regulisanje odnosa u šumarstvu od strane same narodne republike. I jedni i drugi treba da budu što širi, da bi se republikama pružile što veće mogućnosti za dalje pravilno regulisanje i uređenje šumsko-privrednih i drugih odnosa u šumarstvu odnosne republike. Više je nego očigledno da republički pravni propisi mogu biti daleko jače prilagođeni stvarnom stanju, stvarnim šumsko-privrednim odnosima, stvarnim potrebama i stremljenjima šumarstva narodne republike nego propisi saveznog zakona o šumama. U saveznom zakonu o šumama specifičnosti šumarstva pojedinih narodnih republika (zbog same prirode pravnih propisa ovog zakona) ne mogu doći do izražaja. Samim tim što su do najveće moguće mere prilagođeni stvarnosti, republički pravni propisi mogu se lakše i potpunije primenjivati. Ovo drugim recima znači, da će i njihov uticaj na dalje produbljivanje i izgrađivanje socijalističkih odnosa u šumarstvu biti mnogo veći. Ako bi se ovo imalo u vidu i ako bi se saveznim propisima regulisala samo ona materija i oni odnosi koji su zaista zajednički čitavom šumskom fondu zemlje — što je jedino ispravno u našem privrednom i pravnom sistemu — a sve ostalo prepustilo republičkoj legislativi, onda bi materija saveznog zakona o šumama bila relativno mala i ne bi je bilo teško obraditi ni šumsko-privredno ni pravno 4). Osim ovoga, baš zato što je ta materija relativno mala, mogla bi se temeljno i studiozno prodiskutovati i obraditi i lako i pravilno formulisati. Pravna obrada ove materije, s obzirom na relativno razvijenu pravnu tehniku danas, ne pretstavlja uopšte neki značajniji problem. Ipak, u vezi sa ovim potrebno je još nešto podvući. Sadržinska obrada predloga zakonske osnove (šumsko-privredna politička načela saveznog zakona o šumama) i njeno prvo obrazloženje (motivi sa dokumentacijom) spadaju prvenstveno u stručni šumarski dornen a dalje pravno formulisanje pojedinih članova zakona i usklađivanje propisa zakona kao celine sa opštim pravnim sistemom i dornen pravnih stručnjaka i pravne tehnike; ali opet uz najtješnju saradnju šumarskih stručnjaka. Metod izrade osnove i nacrta zakona o šumama Metod rada je vrlo značajan za brzo i uspešno obavljanje svakog posla. Iako se on uglavnom odnosi na formalnu stranu posla i iscrpljuje u samoj tehnici rada — ipak način rada ima velikog uticaja na sadržinu a naročito ishod posla. Zbog ovoga se metodici rada izrade zakonskih osnovica i projekata oduvek posvećivala velika pažnja. Ova pažnja mora da bude znatno veća, kada se radi o projektima takvih zakona koji zahvataju ne samo široku materiju koja dodiruje, koja zadire u mnoga područja društvenog i privrednog zakonima o šumama. 4) Izgleda nam da je prava mera između materije koja treba da se reguliše saveznim propisima i one koju treba regulisati lokalnim zakonskim propisima nađena u švaj carskom šumarskom zakonodavstvu, u odnosu federalnih i kantovanih zakona o šumama. Naravno, ovde se misli samo na odnos materije, a ne i na sadržinu i smisao samih pravnih propisa. Vidi bliže: Dr. D. S. Simeunović: Šumarsko zakonodavstvo Svajcarske, Šumarstvo, 1959, br. 7—8. |
| ŠUMARSKI LIST 12/1959 str. 16 <-- 16 --> PDF |
Kada je u pitanju naš budući savezni zakon o šumama, treba imati u vidu i to, da se ovde radi o jednom prelomnom momentu, o izradi i donošenju jednog zakona koji u odnosu na sve dosadašnje zakone o šumama u našoj zemlji pretstavlja i stručni i pravni novum, o zakonu u kome treba na jedan novi način da dođu do izražaja dalekosežne promene izvršene u šumsko-privrednim odnosima zemlje, o zakonu koji treba sve ove promene prviput jasno i precizno da fiksira, da im da pravi značaj i odredi smisao, i što je najvažnije, da svojim propisima omogući i da potstiče dalji razvoj socijalističkih odnosa u šumskoj privredi. Zbog svega ovoga, a u cilju što potpunije i bolje izrade projekta saveznog zakona o šumama, treba izboru metodike, pa i samoj tehnici rada, posvetiti daleko veću pažnju nego što je to uobičajeno pri izradi nekih drugih zakonskih projekata. Pošto u šumarskoj pravnoj literaturi ovo pitanje nije nigde obrađeno, to ćemo ovde izneti u najkraćim crtama metod rada koji bi trebalo usvojiti pri izradi budućeg projekta saveznog zakona o šumama, a koji pretstavlja izvesno uopštavanje do sada primenjenih postupaka pri izradi nacrta zakona o šumama u nekim stranim zemljama i kod nas. Prva pitanja koja se postavljaju pri pristupanju izradi zakonskih projekata jesu: šta je to što treba kodifikovati, koja je to materija, koliki je njen obim i u čemu je osnovni smisao njenog pravnog regulisanja. Na ova pitanja uvek je bilo dosta teško odgovoriti, jer odgovoriti na njih značilo je stvoriti osnovicu, oslonac i polaznu tačku za čitav dalji rad na izradi budućeg zakonskog projekta. Na ova pitanja je, razumljivo je, još teže odgovoriti tamo gde su izvršene tako krupne promene u čitavom društvenom, ekonomskom i političkom životu i gde je dinamika tih promena još dosta jaka, kao što je to slučaj kod nas. Rad na sakupljanju dokumentacije za spremanje odgovora na napred navedena pitanja, obrada sakupljenog materijala i obrazloženje konstatovanih činjenica vrlo je obiman posao i pretstavlja prvu fazu rada na izradi projekta. Ova faza rada zahteva, i zbog svoje obimnosti i zbog svog značaja, najšire učešće čitave šumarske struke, pored najvišeg državnog organa nadležnog za šumarstvo koji je po službenoj dužnosti nosilac i organizator čitavog posla. Dokumentacije se obično sakuplja po srodnosti materije, po pojedinim sektorima šumsko-privrednih odnosa, što znači da se već u toj fazi vrši izvesna grupacija materije i odnosa koji dolaze u obzir za pravno regulisanje. Na ovaj način se dolazi do vrlo obimnog elaborata — neke vrste predosnove, koja pruža jasnu i brižljivo dokumentovanu sliku odnosa i materije u šumarstvu koje treba uopšte pravno regulisati. Drugi deo rada se sastoji u odabiranju, odvajanju, raspodeli ove materije na onu koja će se regulisati saveznim propisima i onu koja će biti obuhvaćena republičkim zakonodavstvom, odnosno onu koja spada u oblast egzekutive, kao što je slučaj sa najvećim delom materije koja se odnosi na gazdinske i tehničke mere u šumama. Rezultat ove faze rada su po grupama srodnosti jasno izloženi, dokumentovani i obrazloženi svi oni odnosi i materije koji treba da se regulišu isključivo saveznim pravnim propisima. Sav do sada izloženi posao manjeviše je stručan šumarski posao, koji obavljaju šumarski stručnjaci uz izvesnu konsultaciju pravnih stručnjaka (kada se radi o izdvajanju materije i odnosa koje treba regulisati saveznim odnosno republičkim propisima). |
| ŠUMARSKI LIST 12/1959 str. 17 <-- 17 --> PDF |
Naredna faza rada je više političke nego stručne prirode i od najvećeg; je značaja za smisao i karakter pravnih propisa koji treba da uđu u zakon o šumama. U ovom delu izrade projekta treba da se odrede, da se postave i formulišu šumsko-privredna i pravna načela, koja će ili kao takva ući u zakon (što se rede dešava) ili na osnovu kojih će se dalje obrađivati buduća zakonska materija. Postavljanje ovih načela je centralni i najvažniji deo izrade predloga zakona o šumama. Da bi se ona postavila potrebno je da već postoji utvrđen pravac razvoja šumarstva zemlje odnosno šumsko-politički ciljevi, koji se žele postići u toku njegovog razvoja. Ovo je čisto šumsko-privredno politički pitanje i ukoliko nije već prethodno rešeno, treba da se resi sada u vezi i zbog postavljanja pomenutih načela, osnovnih principa budućeg zakona. Najzad, kada je i ovaj deo posla na projektu završen, t. j . kada je odabrana i sređena materija koja treba pravno da se obradi, kada su postavljena osnovna načela za njeno pravno regulisanje, a znaju se i šumsko-politički ciljevi i pravac budućeg razvoja šumarstva (jer su na osnovu njih i izrađena ova načela) može da se pristupi izradi projekta budućeg zakona o šumama, t. j . raspodeli, sistematizaciji i pravnoj formulaciji zakonske materije. Na samoj organizaciji i tehnici rada oko izrade zakonske osnovice, prednacrta i nacrta zakona nećemo se zadržavati jer to ne spada u okvir ovoga rada. Ali ipak, moramo spomenuti nešto što, mada spada u domen organizacije i tehnike samog rada, ima znatnog uticaja na kvalitet nacrta i zakonske osnovice, a samim tim i na kvalitet budućeg zakona. Ak.o u izradi nacrta zakona o šumama treba da učestvuje čitava šumarska struka (a svakako da treba) ili bar treba da se konsultuje (i ne samo ona već i svi oni koji su zainteresovani ovim zakonskim projektom) onda treba izrađenim načelima, zakonskim osnovama, prednacrtima i projektima zakona dati što širi publicitet u stručnoj štampi, pa i van nje. To je jedini mogući način da ovaj materijal stvarno dođe u ruke najvećeg dela onih koje on interesuje i koji bi mogli, želeli i imali šta o njemu da kažu. Objavljivanje ovog materijala u stručnoj štampi pretstavlja jedini način da se obezbedi učešće struke u njegovoj oceni, diskusiji i dopuni. Publikovanje projekata zakona o šumama uvek izaziva i potstiče najširu diskusiju o osnovnim i najvažnijim problemima šumarstva zemlje, kao što je to i u prošlosti, na primer, bilo prilikom donošenja Zakona o šumama od 1929. godine5). Kada se radi o objavljivanju zakonskih jprojekata u stručnoj štampi radi stručne diskusije o njima, treba imati u vidu to, da se oni mogu objavljivati samo sa motivima, obrazloženjima, ili još bolje, sa čitavim ostalim materijalom o kome je napred govoreno, a koji je služio kao osnova za izradu projekta. Bez objavljivanja motiva uz tekst projekta (ili i ostalog materijala) pravne formulacije projekta teško da će se moći pravilno diskutovati. Bez obrazloženja neće se moći shvatiti osnovne misli koje su rukovodile sastavljača projekta da na ovaj ili onaj način reguliše određenu materiju ili odnos, t. j . da im da određenu pravnu formulaciju u projektu. Uostalom, sastavljanje motiva, obrazloženja uz projekte zakona o šumama i njihovo objavljivanje, 5) Čudnovato je da do sada od više predloga projekata saveznog zakona o šumama nijedan nije bio objavljen u stručnoj štampi. Ovo je čudnovatije tim višešto je nama današnja stručna štampa vrlo brojna i često oskudeva u materijalu, a i donosi u odnosu na ovu materiju mnogo manje značajne članke i materijale. 42L |
| ŠUMARSKI LIST 12/1959 str. 18 <-- 18 --> PDF |
takođe je jedan od značajnijih principa njihove izrade, kojih se treba pridržavati ako se želi uspešno i relativno trajno pravno regulisanje odnosa u šumarstvu jedne zemlje. LITERATURA Dojkovi ć V.: O postupku pri izradi novog šumarskog zakona, Šumarski list, 1919; Zakon o šumama od 21. decembra 1929. g. Jovanovi ć dr. D. St.: Nov projekat Zakona o šumama, Beograd, 1911; Milojkovi ć dr. inž. D.: Stanje, problemi i perspektive daljeg razvoja šumskog fonda u knjizi »Razvoj šumarstva i drvne industrije Jugoslavije 1945—1956 g.«, Beograd, 1958; Statistik a šuma i šumske privrede za 1938. g., Beograd, 1940; Opšti zakon o šumama od 3. decembra 1947. g.; Pele š Todor : Prelaz na plansku privredu (osvrt na zakonske propise), Šumarski list, 1947; Pe r o v i ć Mirko : Politička ekonomija, Beograd, 1957; Ruži ć A.: Zakon o šumama, Šumarski list, 1926; Simeunovi ć dr. D.: Šumarsko zakonodavstvo Švajcarske, Šumarstvo, 1959; Ugrenovi ć dr. A.: Šumarsko-politička osnovica zakona o šumama, motivi, Ljubljana, 1923; Zakon o šumama, tekst, Ljubljana, 1923; Zakon o šumama, kritika ministarskog projekta, Zagreb, 1928; Šumarsko zakonodavstvo Jugoslavije, Pola stoleća šumarstva, Zagreb, 1926; La legislation forestiere de la Yougoslavie, Edition du Congres international de sylviculture, Rome 1926, nr. 56.; Privredno zakonodavstvo i stručnjačka saradnja, Šumarski list, 1927; Ured ba o organizaciji šumarstva od 26. decembra 1946. g.; Čmeli k V.: Prilikom donošenja Zakona o šumama, Šumarski list, 1930; Brina r inž. M.: Novi opšti zakon o šumama daje šumskom gospodarsvu nova načela i određuje našem šumarstvu napredan pravac, Šumarski list, 1948; Šiki ć inž. B.: O nacrtu zakona o šumama, Šumarstvo, 1954; Cod e Forestier de France, Paris, 1946. g.; T. Francois : Politique, Legislation et Administration forestieres, Washington, 1950.; Loi federal e concernant la haute surveillance de la Confederation sur la police des forets du 11. octobre 1902; Loi forestier e du 31. mai 1917. de la Republique et Canton de Neuchätel; Ch Gonet : Legislation forestiere Suisse, Journal forestier Suisse, 1954, 9—10; G. H u f f e 1 : Economie Forestiere, I, Propriete et legislation forestieres, Paris, 1920; Antonio Scandura: Codice Forestale, Roma, 1951; Racolta di leggi e decreti sui boschi ed i territori montani, Roma, 1956. PRINCIPE DE REGULARISATION JURIDIQUE DES RAPPORTS EN ECONOMIE FORESTffiRE LA. expose certain principes´ scientifiques qui indiquent d´une maniere suffisamment claire quelques caracteristiques essentielles de la legislation forestiere socialiste et par lä aussi les differences qui existent entre celle-ci et les reglements forestiers des pays bourgeois. Dans le domaine de l´economie forestiere, la classe dominante dirige les rapports des hommes ou plutöt de la societe envers la foret de la maniere la plus avantageuse pour eile. Par les reglements juridiques concernant le fonds forestier, sa conservation, le Systeme de gestion ainsi que les buts ä atteindre, eile manifeste sa volonte et ses conceptions sur la regularisation d´une serie de questions les plus |
| ŠUMARSKI LIST 12/1959 str. 19 <-- 19 --> PDF |
importantes dans le domaine de la production et des relations du point de vue de la societe, de l´economie et de la politique par rapport ä la foret. Ćela se manifeste aussi dans revolution de la legislation forestiere yougoslave. En exposant les caracteristiques les plus importantes des reglements forestiers de la Yougoslavie d´avant-guerre, l´A. souligne que leur intention principale visait ä conserver les rapports existant dans l´economie forestiere et ä rendre possible dans le cadre de ces rapports une exploitation, aussi complete que possible, du fonds forestier du pays. L´A. ensuite parle des circonstances dans lesquelles fut promulguee la premiere loi forestiere de la RFP de Yougoslavie en 1947. Promulguee peu apres la guerre, eile ressemblait beaucoup, aussi bien au point de vue de la forme qu´au point de vue du fonds, a la loi forestiere d´avant-guerre (1929). Dans la partie centrale de son etude l´A. analyse et souligne les changements fondamentaux qui ont eu lieu dans l´economie forestiere de la RFP de Yugoslavie et qui doivent se refleter dans la nouvelle loi forestiere. Le plus grand changement consiste dans les rapports de la propriete forestiere. Avant la guerre l´Etat possedait 2,852.466 ha de forets, tandis qu´aujourd´hui la propriete socialiste comprend 5,906.000 ha. La nouvelle forme de la propriete sous gestion sociale offre en economie forestiere ainsi qu´en d´autres branches de l´economie nationale les plus larges possibilites pour une comprehension complete et reflechie et la coordination de son evolution future. Cette coordination reflechie du developpement futur doit progresser vers une creation reflechie des rapports completement socialistes dans l´economie forestiere, ce qui, en fait, represente le vrai sens de la gestion socialiste de l´economie forestiere d´un pays. Le deuxieme changement essentiel consiste dans la gestion decentralisee des forets et par consequent dans la socialisation de la gestion des forets. La gestion centralisatrice d´avant-guerre a ete remplacee par une gestion des forets decentralisee dans chaque republique populaire et ä la place de 1´administration bureaucratique des forets d´Etat a ete introduite la gestion socialises des forets, oü la parole decisive est aux representants directs du peuple de la region la plus restreinte Jarrondissement, commune) oü se trouve la foret. La nature de la foret exige une decentralisation de la gestion c.-a-d. une, decentralisation tres elargie parce que les conditions locales exercent sur la gestion des forets et tout specialement sur l´amenagement une influence tres grande ou presque desicive. Un grand changement existe aussi dans 1´amenagement decentralise des rapports sylvo-economiques et d´autres c.-a-d. dans la decentralisation consequente de la legislation forestiere toute entiere. Une regularisation centralisatrice et uniforme des rapports juridiques, quoiqu´inevitable pour la legislation centralisee, ne correspond ni ä la nature de la foret ni aux rapports sylvo-economiques. Les memes raisons qui sont en faveur du refus d´un Systeme centralise et uniforme de gestion des forets parlent aussi contre une regularisation centralisatrice des rapports judiques dans l´economie forestiere. Enfin l´A. discute sur la methode de´ promulgation de la loi forestiere et fait remarquer qu´il faut porter une attention soutenue ä la methode de travail quand il s´agit de la regularisation des rapports juridiques dans l´economie forestiere parce que ces rapports sont tres nombreux et tres compliques, car ils ont souvent des liens avec la vie economique et sociale du pays. Et quand il est question de la loi forestiere federative future, il faut savoir qu´il s´agit d´un moment decisif de l´elaboration d´une loi qui par rapport ä toutes les lois forestieres yougoslaves jusqu´ä present represente une nouveaute professionnelle et juridique sans precedent, d´une loi oü il faut accentuer d´une maniere nouvelle les changements de grande portee effectućs dans les rapports sylvo-economiques du pays, d´une loi oü il faut fixer precisement pour la premiere fois tous ces changements et de leur donner une valeur juridique, et ce qui est le plus important, de rendre possible et d´encourager par ses reglements le developpement ulterieur des rapports socialistes dans l´economie forestiere yougoslave. (Primljeno u štampu 30. VIII. 1959.). |