DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1959 str. 52 <-- 52 --> PDF |
Nerazvijenost i nizak nivo proizvodnih snaga bio je također jedan od važnih razloga što šumska privreda i industrija drveta nije mogla da pokreće i zahteva od naučno-istraživačke službe rešenje kompletnih i značajnih problema šumske privrede i industrije drveta. U vezi sa daljim radom na izvršavanju programa Plenum donosi ove zaključke: a) Republička društva treba odmah da organizuju proširene sastanke na kojima će se detaljnije prodiskutovati program naučno-istraživačkog rada i dati mišljenje i predlog za eventualne izmene i dopune. Ovo treba uraditi do 15 decembra. Savez će upotpuniti svoj stav mišljenjima i predlozima društava i dostaviti ga Saveznom savetu za naučni rad. b) Republička društva treba da uspostave kontakt sa republičkim savetima za naučni rad kako bi se uključila u diskuju o republičkim programima naučnoistraživačkog rada. c) Tema ekonomskog karaktera: »Istraživanje rentabiliteta izvoza industrije drveta «, »Izučavanje odnosa u obimu i strukturi proizvodnje šumske privrede i industrije drveta« i »Problem cena u šumskoj privredi i industriji drveta« prihvataju se kao aktuelne teme ali se smatra da ih treba uključiti u program naučno-istraživačkog rada u šumarstvu i industriji drveta. d) Savez treba da pokrene kod nadležnih organa pitanje čvršće povezanosti naučnih ustanova koje rade na istim problemima ili se nalaze na istoj teritoriji, jer su se zbog ovih nedostataka pokazale mnoge slabosti u dosadašnjim naučno-istraživačkom radu (paralelizma u radu, nepotrebno trošenje financijskih sredstava i niz drugih). e) Dalji razvoj i unapređenje šumske privrede i industrije drveta zahteva usmeravanje pojedinih naučno-istraživačkih ustanova, tj. njihovu specijalizaciju za rešavanje određene grupe problema. Stvaranjem Zavoda za topolu u Novom Sadu učinjen je prvi korak u ovom pravcu. Nameće se kao hitna potreba stvaranje zavoda za proučavanje četinara koji bi trebalo da se nalazi na teritoriji NR Hrvatske. f) Sadašnji način finansiranja naučnoistraživačkog rada omogućava njegovo pravilno i uspješno odvijanje i pravilan izbor kadrova. Naučno-istraživačke ustanove u šumarstvu i industriji drveta treba da budu takve ustanove sa samostalnim finansiranjem kod kojih će personalni troškovi da budu obezbeđeni budžetom, a ostali da se dobijaju ugovaranjem. g) Dobij ena sredstva za naučno-istraživački rad treba prvenstveno da se troše za teme koje su predviđene programom i vezane su za proizvodnju. h) Savez treba da pokrene pitanje nagrađivanja naučnih radnika, jer dok se to ne resi ne može se vršiti pravilan izbor naučnih saradnika, a posebno pripremati naučni podmladak. 3. Izvještaj o radu Pretsedništva Plenum prihvata u celini izveštaj o radu Pretsedništva i konstatuje da se uloga Saveza inženjera i tehničara šumarstva i drvne industrije Jugoslavije unekoliko izmenila otkada su stvoreni neki državni i privredni organi (Sekretarijat, Komora, Udruženje), ali je njegova uloga kao stručne i društvene organizacije još više porasla. Rad Pretsedništva Saveza pravilno je usmeren na izvršavanje zadataka Saveza koji su postavljeni na XV Plenumu. Savetovanje koje Pretsedništvo Saveza organizuje u zajednici sa saveznim komorama i udruženjima odvijaju se pravilno. Međutim, kursevi i seminari koje organizuju i neke republičke komore, republička udruženja i republička društva odvijaju se neplanski, skoro redovno bez pripremljenih referata i često se dešava da se održavaju u isto vreme kada i kursevi i seminari koje organizuju Savez, savezne komore i udruženja. Da bi se ovo izbeglo, zadužuje se Pretsedništvo da se komorama i udruženjima nastoji da se na ovome polju zajedničke djelatnosti unese više reda i planskog rada. Takođe se zadužuje Pretsedništvo da pokrene osnivanje koordinacionog odbora u koji bi ušli predstavnici Saveza, saveznih komora i udruženja, Saveznog sekretarijata za poljoprivredu i šumarstvo i Saveznog zavoda za plan, a čiji bi zadatak bio da izradi program savetovanja, kurseva i seminara u 1960. godini. Plenum konstatuje da je tečaj o žičarama pokazao da je to koristan oblik rada na stručnom uzdizanju inženjera i tehničara, pa ovde stečeno iskustvo treba koristiti pri organizovanju budućih tečajeva i kurseva. Plenum konstatuje da Savez inženjera i tehničara šumarstva i drvne industrije Jugoslavije nije pozvan na Interfakultetsku konferenciju koja je održana neposredno pred sastanak ovog Plenuma. Kako se na ovoj konferenciji raspravljalo o vrlo važnim pitanjima u vezi sa budućim školovanjem kadrova za šumarstvo i industriju drveta, bilo je potrebno da se u rad konferencije uključi i Savez kao pred |