DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1959 str. 20 <-- 20 --> PDF |
NEKOLIKO METODA ZA ODREĐIVANJE ETATA U JELOVIM PREBORNIM ŠUMAMA Dr. Dušan Klepac, Zagreb Obračun etata u prebornim šumama još uvijek je aktuelan problem u našoj šumarskoj praksi. Zato sam odlučio, da taj problem pokušaj osvijetliti na što jednostavniji način, koji bi ujedno bio i prihvatljiv na teren^ Da izlaganje bude što razumljivije, izabrao sam za tu svrhu jednu malenu, Upičnu gospodarsku jedinicu preborne jelove šume. To je gospodarska jedinica »Kupjački vrh«, u šumskoj ispostavi Zalesini šumarije Delnice. Sastojine te gospodarske jedinice pripadaju fitocenozi jele i bukve, koja je vrlo karakteristična za šume Visokog Krša. Gospodarska jedinica »Kupjački vrh« obuhvata ove odjele: ni, i, b III, 1, d III, 2, a III, 2, a III, 2, c III, 2, e III, 2, f 20,5 ha 26,2 ha 9,8 ha 16,5 ha 15,3 ha 14,5 ha 11,7 ha Šumski predjel »Kupjački vrh« III, 3, a III, 4, a III, 5i III, 6, a 28,2 ha 32,9 ha 10,2 ha 40,6 ha Šumski predjel »Tisje« Šumski predjel »Mala Sušica« Šumski predjel »Jezerska Stijena« Šumski predjel »Crna Sušica« III, 7, a 10,3 ha III, 7, b III, 7, c III, 7, d III, 7, e 27,0 ha 15,7 ha 22,7 ha 12,0 ha Šumski predjel »Crna Hloja« UKUPNO 320,10 ha Ukupna površina gospodarske jedinice iznosi 320,10 ha. Nalazi se na vapnenoj podlozi nadmorske visine 800—1000 metara, dobrim dijelom iznad Kupjačkog tunela željezničke pruge Zagreb—Rijeka. Srednja godišnja temperatura iznosi oko 7° C, a godišnje oborine prelaze 2.000 mm. Sastojine gospodarske jedinice »Kupjački vrh« odgovaraju uglavnom III. bonitetnom razredu prema Šurićevim tablicama drvnih masa za jelu. Konkretna drvna zaliha u gospodarskoj jedinici »Kupjački vrh« je izmjerena i prikazana u tabeli 1. |
| ŠUMARSKI LIST 12/1959 str. 21 <-- 21 --> PDF |
TABELA 1 Drvna masa Drvna masa bukve Debljinski razred jele i smreke i ostalih vrsta cm m3 m* 10—20 3.622 3.690 20—30 ´ 9.848 7.899 30^ 0 18.346 9.108 40—50 24.532 5.408 50—60 22.282 3.817 >60 17.529 2.501 Ukupno 96.159 32.423 Po hektaru oko 300 oko 100 Dosadašnji oblik gospodarenja je stablimična preborna sječa. Određivanje etata na temelju minimalne drvne mase poslije sječe (Instrukcije za uređivanje šuma od 1937) Prema Instrukciji za uređivanje šuma od 1937. godine minimalne drvne mase poslije sječe na srednjem bonitetu i srednjoj nadmorskoj visini iznose: za jelu za bukvu 290 m3/ha 190 m3/ha Iz tabele 1 se vidi, da konkretna drvna zaliha u gospodarskoj jedinici »Kupjački vrh« iznosi: 300 m3/ha jelovine 100 m3/ha bukovine 400 m3/ha ukupno Prema tome je jela zastupana sa 75% a bukva sa 25% s obzirom na drvnu masu. Minimalna drvna masa jelovine poslije sječe iznosila bi za gospodarsku jedinicu »Kupjački vrh«: 290 m3 0,85 = 246 m3 ili okruglo 250 m3/ha Iznos od 290 m3 nismo množili sa 0,75, nego sa 0,85, jer 10% bukovine može nesmetano rasti među jelovinom! Etat jelovine dobili smo kao diferenciju između konkretne drvne mase i minimalne drvne mase poslije sječe: t 300 m3 — 250 m3 = 50 m3/ha Za cijelu gospodarsku jedinicu etat jelovine iznosi: 320,10 50 m3 = 16.000 m3 To je desetgodišnji etat jelovine. Pitamo se, kad će masa poslije sječe narasti na početni iznos. U našem slučaju to će biti u roku od 10 godina, jer je 250 m3 + 10 ´ 5 m3 - 300 m3. 427 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1959 str. 22 <-- 22 --> PDF |
Etat bukovine utvrđen je aproksimativno u iznosu od 15% od drvne mase bukovine što iznosi: 15 3 32.423 m3 = 4.863 m3 ili okruglo 5.000 m 100 Sveukupni godišnji etat za gospodarsku jedinicu »Kupjački vrh«, iznosio bi prema tome 1.600 m8 jelovine + 500 m3 bukovine = 2.100 m3 drvne mase. Struktura etata jelovine prikazana je na slici 1. Iz te slike se vidi intenzitet sječe (i) u pojedinim debljinskim razredima i ukupno. Sveukupni intenzitet sječe iznosi oko 17%. Sum /sposfovo ZALESINA, šumarijo DLlhl/CE Gospjedinico . KUPJACKI VAH " Bonitet-III Površino: 320,10ho Vrs/b ori/eco-JSiA moso 7X3 ytav Drvnomosopn/e s/ece na vaiaisste USH ??w 17529 96-tsa m Predviđo se zo s/eću 200 too 1700 4500 ieooteoo > 46 000 m* Drvno moso pos/i/e sjece-mi 9ua «BMSOOM ms2-u929. eoss9 «> * /nfenzi/ef sječe (*) % 5« tot 9n isu xv x^ -teu.% Struktura etata bukovine. Na slici 2 prikazana je struktura drvne mase bukovine prije sječe. Prepušta se provodiocu uređajnog elaborata, da on realizira etat bukovine imajući pred očima potrebu za favoriziranjem jele. Naročito se preporuča uklanjanje jakih bukovih stabala lošeg uzrasta, koja guše jelov pomladak i mladik. |
| ŠUMARSKI LIST 12/1959 str. 23 <-- 23 --> PDF |
Ova metoda je u nas dosta raširena. Jednostavna je i praktična, premda nas uvijek ne zadovoljava, jedno, stoga što su minimalne mase poslije sječe dane suviše grubo (u velikom prosjeku), a drugo, zbog toga, što se prirast ne mjeri nego se ocjenjuje. Određivanje etata na temelju izmjerenog prirasta, konkretne i normalne drvne zalihe Ova metoda sastoji se u tome, da se u gospodarskoj jedinici, za koju seutvrđuje etat, izmjeri godišnji prirast, konkretna i normalna zaliha. Ako je konkretna drvna zaliha jednaka normalnoj, godišnji etat je jednak godišnjem prirastu; ako je konkretna zaliha veća od normalne, etat je veći od prirasta; ako je konkretna zaliha manja od normalne, etat je manji od prirasta. U gospodarskoj jedinici »Kupjački vrh« izmjerili smo prirast po metodi, koju sam opisao u Šumarskom listu br. 9-10/1954, u članku »Tablice postotka prirasta«. Podaci o godišnjem prirastu jele za spomenutu gospodarsku jedinicu nalaze se u tabeli 2. TABELA 2: Debljinskicm razred Drvna masa jele i smreke m3 Postotak volum- nog prirasta «/o Godišnji vo - lumni prirast m3 10—20 3.622 3,39 122,79 20—30 9.848 2,11 207,79 30—40 18.346 1,85 339,40 40—50 24.532 1,57 385,15 50—60 22.282 1,40 311,95 >6 0 17.529 1,37 240,15 Ukupno 96.159 — 1.607,23 Po hektaru 300 1,7 5,02 Konkretna drvna zaliha navedena je u tabeli 1. Svn, ,lpo.u*~ ZALL&IUA,ium^.j~ tunici Go,,» j.ei.n.cc, . KUPJA CK I VR. H´ Öan.t9.t ff/ Povrii/yo : 52o,-9o ha Crvnomoso prije spče- x9o 7S99 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1959 str. 24 <-- 24 --> PDF |
Normalna drvna zaliha (V) može se utvrditi na različite načine. Ovdje spominjemo jedan praktičan aproksimativni postupak iz francuske uređajne prakse u jelovim prebornim šumama, gdje se normalna drvna zaliha (V) po hektaru računa po formuli: V = Hmax 10 U toj formuli Hmax označava maksimalnu visinu jelovih stabala u gospodarskoj jedinici. U našem slučaju, t. j . u gospodarskoj jedinici »Kupjački vrh* imamo: V = 35 10 = 350 m3/ha S obzirom na učešće bukovine u iznosu od 25%, izračunanu normalnu drvnu zalihu od 350 m3/ha treba sniziti-, dakako, ne šablonski za 25%, nego samo za 15%. Prema tome bi normalna drvna zaliha jelovine iznosila za Kupjački vrh oko 300 m3/ha.* Budući da je konkretna drvna zaliha jednaka normalnoj, možemo izmjereni godišnji prirast jelovine od 1.607 m3 smatrati kao godišnji etat. Godišnji etat bukovine uzet ćemo aproksimativno u iznosu od 1,5% od drvne mase bukovine, što iznosi oko 500 m3. Sveukupni etat za gospodarsku jedinicu »Kupjački vrh« prema tome iznosi: 1.607 m3 jelovine 500 m3 bukovine 2.107 m3 ukupno Ova metoda je vrijedna, da se proširi u našoj praksi, jer se osniva na mjerenju prirasta, konkretne i normalne drvne zalihe. Određivanje etata po formulama Formula A. Schaeffera Prema Andre Schaefferu godišnji etat u jelovim prebornim šumama može se odrediti po ovoj formuli: E = W-* 3 T3 U toj formuli (W) znači konkretnu drvnu zalihu u šumi; (Ts) je prosječno vrijeme prijelaza za šumu (gospodarsku jedinicu) kao cjelinu, izmjereno za debljinske stepene od 5 cm širine. * Grubo uzevši, pod normalnom drvnom zalihom (V) preborne šume smatramo aritmetičku sredinu između normalne drvne mase preborne sastojine prije (M) i poslije sječe (m). 1 V = -j- (M + m) 1 V = — (325 + 275) = 300 m3/ha Vidi o tome detaljnije u mome članku »Osvrt na Simmonsovu i Mungerovu formulu«, Šumarski list, Zagreb 1953, str. 509—514. |
| ŠUMARSKI LIST 12/1959 str. 25 <-- 25 --> PDF |
U gospodarskoj jedinici »Kupjački vrh« smo izmjerili, da je Ts = 19 godina. To je medijan svih individualnih vremena prijelaza. (Izbušili smo 1083 jelovih stabala i nakon analize dobili 1083 individualnih vremena prijelaza). W = 96.159 m3. 1 E = 96.159-— — 3T3 E = 1.687 m3 Etat bukovine uzet ćemo aproksimativno kao u prethodnom poglavlju sa 500 m3 godišnje. 1 BROD JELOV/H / BUKOV/H STABALA (N) u gosp jedinici . HUP JACK/ VflH površino ´A 330, iO ha 0 JELA \ BUKVU cm /V po Ao tO -20 202-r 247$ 20-30 -1079 887 30-4O 736 406 40-SO S7-I US SO-60 1-ti 46 >60 ili fd X 4 9U 3946 je/o bukvo S/3 Schaefferova formula je ostala nepoznata u našoj stručnoj literaturi. Mi ju ovdje donosimo, jer ju smatramo — među formulama za određivanje etata — jednom od najpouzdanijih formula. |
| ŠUMARSKI LIST 12/1959 str. 26 <-- 26 --> PDF |
Prednost te formule leži u tome, što ne operira sa starostima, ni sa dobima sječe, koje se u prebornim šumama teško utvrđuju, nego se osniva na konkretnoj drvnoj zalihi i prosječnom vremenu prijelaza, koje se može izmjeriti brzo, jednostavno i sigurno u svakom pojedinom slučaju. Schaefferova formula definira u stvari godišnji prirast u prebornoj šumi, a taj je jednak etatu, samo onda, kad je konkretna drvna zaliha jednaka normalnoj. U protivnom slučaju trebalo bi rezultate, dobivene po Schaefferovoj formuli korigirati, već prema tome, da ft je konkretna zaliha veća ili manja od normalne. Formula autora Godišnji etat (E) u prebornoj šumi može se izračunati po formuli: E = M (1 --i— r ) f 1, op M je drvna masa preborne sastojine prije sječe; p je postotak volumnog prirasta drvne mase (M); (1) je ophodnjica; ako je konkretna drvna masa jednaka normalnoj, onda je f = 1; ako je konkretna drvna masa prije sječe veća od normalne, onda je f > 1 i obrnuto, ako je konkretna drvna masa prije sječe manja od normalne, onda je f < 1 ! U gospodarskoj jedinici »Kupjački vrh« imamo: M = 325 m3/ha**; p iznosi 1,7%; 1 = 10 godina; f = 1, jer je konkretna drvna masa prije sječe približno jednaka normalnoj. Prema tome je godišnji etat: E = 325 (1 — — ; — ) —. = 325 0,159 # 1,017* 10 E = 5,17 m3/ha ili za cijelu gospodarsku jedinicu: E = 320,10 5,17 m3 = 1654,9 ili okruglo 1650 m3. ** Polazeći od normalne drvne zalihe (V), koju smo odredili za »Kupjački Vrh« sa 300 mä/ha jelovine, možemo na temelju ophodnjice (1) od 10 godina i procenta volumnog prirasta (p) od l,7´0/o odrediti normalnu drvnu masu preborne sastojine prije i(M) i poslije sječe (m) po ovim formulama: 1,0 p — 1 „. V = M 1,0 p 0,0 p 1,0 p — 1 V = M 0,0 p (M) iznosi oko 325 mVha, a (m) oko 275 ma/ha, što proizlazi također iz Fluryev e formule V = 1/2 (M + m). |
| ŠUMARSKI LIST 12/1959 str. 27 <-- 27 --> PDF |
Komparacija utvrđenih etata Godišnji etat jelovine u gospodarskoj jedinici »Kupjački vrh«, utvrđen na četiri različita načina, iznosi: 1. 1.600 m3 2. 1.607 m3 3. 1.687 m3 4. 1.650 m3 Godišnji etat bukovine utvrđen je u sva četiri slučaja aproksimativno sa 500 m3, po prilici u visini godišnjeg prirasta, jer se postojećim omjerom smjese (jele 0,75, bukve 0,25) uglavnom zadovoljavamo. Usvojili smo godišnji etat jelovine u iznosu od 1.600 m3 i 500 m3 buko-, vine u gospodarskoj jedinici »Kupjački vrh«. Realizacija etata Godišnji etat od 1.600 m3 jelovine treba realizirati tako, da u toku narednih 10 godina bude izvedena preborna sječa u svim odjelima gospodarske jedinice. To znači, da desetgodišnji etat jelovine od 16.000 m3 treba rasporediti na pojedine odjele i tako sastaviti osnovu sječa za 10 godina. Sto se tiče godišnjeg etata bukovine od 500 m3, prepušta se provodiocu uređajnog elaborata, da on izabere odjele, gdje je sječa bukovine najurgentnija s obzirom na favoriziranje jelovog pomladka i mladika u toj gospodarskoj jedinici. Pri doznaci stabala treba voditi računa o distribuciji stabala, koja je za gospodarsku jedinicu »Kupjački vrh« uglavnom zadovoljavajuća u cjelini, uzevši je en bloc. To se vidi iz slike 3, koja nam indicira Liocourtovu krivulju, koju bi trebalo pravilnim doznakama još popravljati jačom intervencijom u srednjim i jačim debljinskim razredima. LITERATURA Kie p a c D.: Nekoliko formula za intenzitet sječe, Šum. list, Zagreb 1953, strana 3731—385. — Osvrt na Simmonsovu i Mungerovu formulu, Šum. list, Zagreb 1953, strana 509—514. — Tablice postotka prirasta, Šum. list, Zagreb 1954, 454—485. Knuche l H.: Planning and Control in the Managed Forest, 1953. Schaeffe r A.: Accroissement d´un massif jardine. Bulletin de la Societe du Franche-Comte, 1908. Schaeffer, A., G a z i n, DA 1 v e r n y: Sapinieres, 1930. Šuri ć S.: Preborne sječe u neuređenim prebornim šumama i šumama tipa pra šuma, Šum. list, Zagreb 1933. |
| ŠUMARSKI LIST 12/1959 str. 28 <-- 28 --> PDF |
QUELQUES METHODES POUR DETERMINER LA POSSIBILITE DANS LES SAPINIERES Le calcul de la possibility dans les forets jardinees presente toujours un probleme actuel, tout specialement pour l´amenagement des forets yougoslaves. C´est pourquoi nous avons decide d´elucider ce probleme d´une maniere aussi simple que possible et qui en meme temps soit acceptable pour notre service forestier. Pour faire des explications plus concretes, nous avons choisi une petite serie d´exploitation, nommee »K u p j a č k i Vrh«, qui fait partie du domaine de la Faculte forestiere de Zagreb. Les peuplements de cette serie appartiennent ä l´association de sapin et de hetre, tres caracteristique pour les forets du Haut Karst. La surface totale de la serie »Kupjački Vrh« est de 320,10 ha. Le sol est calcaire; l´altitude est de 800 ä 1000 metres. La temperature moyenne annuelle s´eleve ä environ 7<>C; la pluviosite moyenne depasse 2.000 mm par an. La fertilite est exprimee par les tarifs d´Algan No 12, 13 et 14. Le volume sur pied actuel dans la sserie de »Kupjački Vrh« est represents sur le tableau No 1. Tableau No 1 Categorie de diametre Volume sur piedSapin et Epiceam3 actuel Hetre 1020 3.622 3.690 20 30 9.848 7.899 30- 40 18.346 9.108 40- 50 24.532 5.408 50 60 22.282 3.817 60 17.529 2.501 Total 96.159 32.423 Par hectare 300 m:i 100 m3 Le mode de traitement applique jusqu´ici fut le jardinage par pied d´arbres. Determination de la possibility en fonction du volume sur pied minima. (Instruction yougoslave pour l´amenagement des forets, 1937). L´Instruction pour l´amenagement des forets jardinees en 1937 a indique le volume sur pied qui doit rester sur pied apres la coupe dans les differentes stations et differentes altitudes (v. tableau No 2). Tableau No 2 Altitude Fertilite bonne moyenne mediocre bonne moyenne mediocre 500— 800 280 23Q 190 480 360 290 . 800 — 1200 230 190 150 360 290 220 >1200 190 150 110 290 220 160 Pour la serie de »Kupjački Vrh« le volume sur pied minima est: pour le sapin pour lc hetre 290 mVha 190 m3/ha ear il s´y agit de la fertilite et de l´altitude moyenne. En realite, le polume sur pied minima dans la serie de »K upjačk i Vrh« est: 290 m3 0,85 = 246 m3 ou environ 250 m3/ba. Le montant de 290 m3 ne fut pas multiplie par 0,75, mais par 0,85, parce que 10% de tiges de hetre peuvent pousser sans trouble parmi les sapins. La meme instruction indique les chiffres approximatifs en ce qui concerne 1´accroissement anuel ce qu´on voit sur le tableau No 3. |
| ŠUMARSKI LIST 12/1959 str. 29 <-- 29 --> PDF |
Tableau No 3 Altitude Hetre Fertilite Sapin et Epicea m bonne moyenne mediocre m3 bonne moyenne medio* 500— 800 5,9 4,6 3,8 9,6 7,2 5,8 800—1200 4,6 3,8 3,0 7,2 5,8 4,4 >1200 3,8 3,0 2.2 5,8 4,4 3,2 L´accroissement annuel du sapin dans la serie de »Kupjački Vrh« est: 5,8 m3 0,85 = 4,93 ou environ 5 m3/ha. La possibilite pour le sapin est obtenue comme la difference entre le volume sur pied actuel et le volume minima: 300 m3 — 250 m3 = 50 nrVha. C´est la possibilite du sapin pour la periode de 10 ans, parce que le volume sur pied apres la coupe s´elevera au montant de 300 m3 dans les 10 ans: 250 m3 + 5 m5 10 = 300 m3. La possibilite pour le hetre est determine approximativement de 15°/o du volume 15 sur pied de hetre ce qui est egal ä: 32.423 m3 4.863 m3 ou environ 5.000 m3. 100 La repartition de la possibilite dans les differentes categorie de diametre est presents dans la figure No 1. Cette methode est assez repandue dans l´amenagement des sapinieres en Yougoslavie. La mthode est simple et commode bien qu´elle ne puisse nous satisfaire toujours parce que, d´une part, les volumes sur pied minima sont donnes comme une moyenne, d´autre part, parce que l´accroissement ne se mesure pas mais on l´estime en se servant de tableau No 3. Determination de la possibilite en fonction de l´accroissement mesure, du volume sur pied actuel et du volume sur pied normal. Cette methode consiste de mesurer l´accroissement annuel, le volume sur pied actuel et le volume sur pied normal. Si le volume sur pied actuel est egal au volume sur pied normal, la possibilite anuelle est egale ä l´accroissement annuel; si le volume sur pied actuel est plus grand que le volume sur pied normal, la possibilite est plus grande que l´accroissement et vice versa. Dans la serie de »Kupjački Vrh« nous avons mesure l´accroissement d´apres la methode, decrite dans notre journal »Šumarski list« No 9-10/1954, dans I´article intitule »Tableaux de taux d´accroissement«. Les donnees sur l´accroissement annuel du sapin pour la serie de »Kupjačk i V r h« se trouvent sur le tableau No 4. Tableau No 4 Categorie de diametre Volume surde sapinepicea nied et Taux d´accroissement Accroissement annuel 10—20 3.622 3,39 129,79 20—30 30—40 9.848 18.346 2,11 1,85 207,79 339,40 40—50 24.532 1,57 385,15 50—60 22.282 1,40 311,95 —60 17.529 1,37 240,15 Total 96.159 ´— 1.607,23 Par hectare 300 1,7 5,02 Le volume sur pied actuel est presente sur le tableau No 1. |
| ŠUMARSKI LIST 12/1959 str. 30 <-- 30 --> PDF |
Le volume sur pied normal (V) ou materiel normal peut etre determine par differentes methodes. Ici nous mentionnons un procede approximatif, d´origine francaise: V = 10 Hmax ou Hmax signifie la hauteur totale en metres des arbres les plus hauts. Dans notre cas, nous avons: V = 35 m 10 = 350 m3/ha. C´est le materiel moyen. Etant donne que le hetre est represents par 25% dans les peuplements, on doit diminuer le montant de 350 m3 pour 15%. Par consequent, dans notre cas le volume sur pied normal de sapin est environ 300 m-Vha. Le volume sur pied actuel etant egal au volume normal, on peut considerer 1´accroissement annuel du sapin de 1.607 m3, qui fut mesure, pour la possibilite annuelle. Cette methode merite d´etre appliquee. Determination de la possibilite d´apres les formules Formule A. Schaeffer D´apres Andre Schaeffer la possibilite annuelle dans la futaie jardinee peut etre determine d´apres la formule suivante: 1 E = W 3Ts Dans cette formule (W) signifie le volume sur pied actuel dans la foret; TR est le temps de passage moyen pour la foret. Dans la serie d´exploitation de »Kupjački Vrh« nous avons mesure (W) et TR; W = 96.159 m3; Ts = 19 ans. La possibilite annuelle est: 1 F = 96.159 = 1.687 m3 3-19 ´ La formule Schaeffer definit, en realite, 1´accroissement annuel dans la foret jardinee, celui-ci n´etant pas egal ä la possibilite que dans le cas oü le volume sur pied actuel est egal au volume sur pied normal. Formule de l´auteur La possibilite annuelle dans la foret jardinee peut etre aussi determinee par la formule: 1 * E = M (1 — — — 1) f 10 p (M) est le volume sur pied actuel d´un peuplement avant la coupe, (p) est le taux d´accroissement du volume sur pied (M); (1) est la rotation; si le volume sur pied actuel est egal au volume normal, alors f = 1; si le volume sur pied actuel est plus grand que le volume normal, f > 1 et vice versa. Dans la serie d´exploitation de »Kupjački Vrh« nous avons: M = 325 m3/ha; p = 1.7%; 1 = 10 ans; f = 1, parce que le volume sur pied actuel est ä peu pres normal. Par consequent la possibilite annuelle est: E = 325-fl — ) =5,17«5m3/ha V 1-01710´ 10 Pour toute la serie d´exploitation, la possibilite annuelle: E = 320,10 5,17 = 1650 m3 Comparaison des possibilites determinees La possibilite annuelle de sapin dans la serie d´exploitation de »Kupjački Vrh«, determinee d´apres quatre differentes methodes, s´eleve ä: 1) 1.600 m3; 2) 1.6007 m3; 3) 1.667 m3; 4) 1.650 m3. La possibilite annuelle de hetre a ete estimee approximativement ä 500 ms. Nous avons adopte la possibilite annuelle pour le sapin de 1600 m3 et pour le hetre de 500 ms. (Primljeno 23. Vni. 1959.). |