DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1959 str. 17 <-- 17 --> PDF |
Naredna faza rada je više političke nego stručne prirode i od najvećeg; je značaja za smisao i karakter pravnih propisa koji treba da uđu u zakon o šumama. U ovom delu izrade projekta treba da se odrede, da se postave i formulišu šumsko-privredna i pravna načela, koja će ili kao takva ući u zakon (što se rede dešava) ili na osnovu kojih će se dalje obrađivati buduća zakonska materija. Postavljanje ovih načela je centralni i najvažniji deo izrade predloga zakona o šumama. Da bi se ona postavila potrebno je da već postoji utvrđen pravac razvoja šumarstva zemlje odnosno šumsko-politički ciljevi, koji se žele postići u toku njegovog razvoja. Ovo je čisto šumsko-privredno politički pitanje i ukoliko nije već prethodno rešeno, treba da se resi sada u vezi i zbog postavljanja pomenutih načela, osnovnih principa budućeg zakona. Najzad, kada je i ovaj deo posla na projektu završen, t. j . kada je odabrana i sređena materija koja treba pravno da se obradi, kada su postavljena osnovna načela za njeno pravno regulisanje, a znaju se i šumsko-politički ciljevi i pravac budućeg razvoja šumarstva (jer su na osnovu njih i izrađena ova načela) može da se pristupi izradi projekta budućeg zakona o šumama, t. j . raspodeli, sistematizaciji i pravnoj formulaciji zakonske materije. Na samoj organizaciji i tehnici rada oko izrade zakonske osnovice, prednacrta i nacrta zakona nećemo se zadržavati jer to ne spada u okvir ovoga rada. Ali ipak, moramo spomenuti nešto što, mada spada u domen organizacije i tehnike samog rada, ima znatnog uticaja na kvalitet nacrta i zakonske osnovice, a samim tim i na kvalitet budućeg zakona. Ak.o u izradi nacrta zakona o šumama treba da učestvuje čitava šumarska struka (a svakako da treba) ili bar treba da se konsultuje (i ne samo ona već i svi oni koji su zainteresovani ovim zakonskim projektom) onda treba izrađenim načelima, zakonskim osnovama, prednacrtima i projektima zakona dati što širi publicitet u stručnoj štampi, pa i van nje. To je jedini mogući način da ovaj materijal stvarno dođe u ruke najvećeg dela onih koje on interesuje i koji bi mogli, želeli i imali šta o njemu da kažu. Objavljivanje ovog materijala u stručnoj štampi pretstavlja jedini način da se obezbedi učešće struke u njegovoj oceni, diskusiji i dopuni. Publikovanje projekata zakona o šumama uvek izaziva i potstiče najširu diskusiju o osnovnim i najvažnijim problemima šumarstva zemlje, kao što je to i u prošlosti, na primer, bilo prilikom donošenja Zakona o šumama od 1929. godine5). Kada se radi o objavljivanju zakonskih jprojekata u stručnoj štampi radi stručne diskusije o njima, treba imati u vidu to, da se oni mogu objavljivati samo sa motivima, obrazloženjima, ili još bolje, sa čitavim ostalim materijalom o kome je napred govoreno, a koji je služio kao osnova za izradu projekta. Bez objavljivanja motiva uz tekst projekta (ili i ostalog materijala) pravne formulacije projekta teško da će se moći pravilno diskutovati. Bez obrazloženja neće se moći shvatiti osnovne misli koje su rukovodile sastavljača projekta da na ovaj ili onaj način reguliše određenu materiju ili odnos, t. j . da im da određenu pravnu formulaciju u projektu. Uostalom, sastavljanje motiva, obrazloženja uz projekte zakona o šumama i njihovo objavljivanje, 5) Čudnovato je da do sada od više predloga projekata saveznog zakona o šumama nijedan nije bio objavljen u stručnoj štampi. Ovo je čudnovatije tim višešto je nama današnja stručna štampa vrlo brojna i često oskudeva u materijalu, a i donosi u odnosu na ovu materiju mnogo manje značajne članke i materijale. 42L |