DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1959 str. 15 <-- 15 --> PDF |
nošću. Donošenje i postojanje republičkih zakona o šumama i bez prethodno donetog saveznog zakona najrečitije potvrđuje opravdanost samo opšteg, okvirnog saveznog zakona o šumama, kojim bi se postavili opšti principi i opšte pravne i privredno-političke osnove za regulisanje odnosa u šumarstvu od strane same narodne republike. I jedni i drugi treba da budu što širi, da bi se republikama pružile što veće mogućnosti za dalje pravilno regulisanje i uređenje šumsko-privrednih i drugih odnosa u šumarstvu odnosne republike. Više je nego očigledno da republički pravni propisi mogu biti daleko jače prilagođeni stvarnom stanju, stvarnim šumsko-privrednim odnosima, stvarnim potrebama i stremljenjima šumarstva narodne republike nego propisi saveznog zakona o šumama. U saveznom zakonu o šumama specifičnosti šumarstva pojedinih narodnih republika (zbog same prirode pravnih propisa ovog zakona) ne mogu doći do izražaja. Samim tim što su do najveće moguće mere prilagođeni stvarnosti, republički pravni propisi mogu se lakše i potpunije primenjivati. Ovo drugim recima znači, da će i njihov uticaj na dalje produbljivanje i izgrađivanje socijalističkih odnosa u šumarstvu biti mnogo veći. Ako bi se ovo imalo u vidu i ako bi se saveznim propisima regulisala samo ona materija i oni odnosi koji su zaista zajednički čitavom šumskom fondu zemlje — što je jedino ispravno u našem privrednom i pravnom sistemu — a sve ostalo prepustilo republičkoj legislativi, onda bi materija saveznog zakona o šumama bila relativno mala i ne bi je bilo teško obraditi ni šumsko-privredno ni pravno 4). Osim ovoga, baš zato što je ta materija relativno mala, mogla bi se temeljno i studiozno prodiskutovati i obraditi i lako i pravilno formulisati. Pravna obrada ove materije, s obzirom na relativno razvijenu pravnu tehniku danas, ne pretstavlja uopšte neki značajniji problem. Ipak, u vezi sa ovim potrebno je još nešto podvući. Sadržinska obrada predloga zakonske osnove (šumsko-privredna politička načela saveznog zakona o šumama) i njeno prvo obrazloženje (motivi sa dokumentacijom) spadaju prvenstveno u stručni šumarski dornen a dalje pravno formulisanje pojedinih članova zakona i usklađivanje propisa zakona kao celine sa opštim pravnim sistemom i dornen pravnih stručnjaka i pravne tehnike; ali opet uz najtješnju saradnju šumarskih stručnjaka. Metod izrade osnove i nacrta zakona o šumama Metod rada je vrlo značajan za brzo i uspešno obavljanje svakog posla. Iako se on uglavnom odnosi na formalnu stranu posla i iscrpljuje u samoj tehnici rada — ipak način rada ima velikog uticaja na sadržinu a naročito ishod posla. Zbog ovoga se metodici rada izrade zakonskih osnovica i projekata oduvek posvećivala velika pažnja. Ova pažnja mora da bude znatno veća, kada se radi o projektima takvih zakona koji zahvataju ne samo široku materiju koja dodiruje, koja zadire u mnoga područja društvenog i privrednog zakonima o šumama. 4) Izgleda nam da je prava mera između materije koja treba da se reguliše saveznim propisima i one koju treba regulisati lokalnim zakonskim propisima nađena u švaj carskom šumarskom zakonodavstvu, u odnosu federalnih i kantovanih zakona o šumama. Naravno, ovde se misli samo na odnos materije, a ne i na sadržinu i smisao samih pravnih propisa. Vidi bliže: Dr. D. S. Simeunović: Šumarsko zakonodavstvo Svajcarske, Šumarstvo, 1959, br. 7—8. |