DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1959 str. 44 <-- 44 --> PDF |
PLANTAŽNA PROIZVODNJA DRVETA Iz govora ing. D. Afanasijeva održanog na Savetovanju u Beogradu 1. VI. 1959. god. Savremeno šumarstvo je došlo do odlučne prekretnice usled novih ekonomskih i tehničkih momenata, a to su: višestruko povećanje vrednosti drva i vrednosti šume kao izvora neophodne sirovine i regulatora klime. Hemijska prerada drveta je napredovala. Nije daleka budućnost kada će šuma služiti i kao izvor ljudske hrane. Od šumarstva se zahteva korenita revizija dosadašnjih principa šumskog gospodarstva. Pre svega dolazi na red pitanje ubrzavanja prirasta. Savremeno čovečanstvo više ne može i ne će da čeka vekove dok poraste šuma. Prije se šuma smatrala za proizvod stihijske prirode, u koju čovek ne srne da se mesa. Drveće u šumi, kao svaka druga biljka, za svoj uspešan razvitak pre svega traži hranu. Prema tome se povećanje prirasta šumskih isto kao i kulturnih vrsta može postići samo ishranom, t. j . đubrenjem. U toku poslednih decenija fertilizacija šuma uzima sve više maha. U Nemačkoj, Austriji, Holandiji i mnogim drugim državama, đubrenje šuma već je mehanizovano. Čak su i privatni vlasnici pristupili đubrenju svojih šuma, a to je najbolji dokaz da je ova mera rentabilna. Nauka o ishrani šumskih vrsta neverovatno se razvila od drugog svetskog rata do danas. Postoji bogata nova literatura o đubrenju šuma. Stručni časopisi posvećuju tome specijalne brojeve i izdanja, štampaju se knjige, brošure, edicije. U toj literaturi pre svega navode se praktični rezultati. Prof. dr. Wit ti eh piše: »Šumska privreda nalazi se na odlučnoj prekretnici svoga razvitka kao poljoprivreda pred Libigom. Uspesi postignuti đubrenjem šuma iznenađujuće su veliki. Danas je nauka o đubrenju šuma dobro osnovana«. Ipak đubrenje šuma nije jednostavna stvar kao uostalom ni đubrenje u poljoprivredi. Često se može čuti i od dobronamernih kritičara, da ponekad uspe, ponekad ne uspe. Ne uspeva samo tada kada je pogrešno izvedeno. I u poljoprivredi pored stogod´šnjeg iskustva dešavaju se greške i neuspesi. Svaka šumska vrsta kao i kulturna biljka imaju svoj specifični zahtev za hranu. Kao što se u poljoprivredi ne može primeniti isti način i isto đubrivo za pšenicu i šećernu repu, tako se i u šumarstvu ne mogu primeniti ista đubriva za smrču i hrast. I za šumske kao i za kulturne biljke izbor pravilnog, tzv. harmoničnog đubrenja zavisi: 1. od tipa zemljišta, 2. vrste biljke, 3. godišnjih oborina, 4. temperatura i nadmorske visine. Za šumske vrste ovamo treba dodati i starost, jer drveće u toku svoga razvitka menja zahteve na hranljive materije. Na osnovu ovih faktora treba odrediti: količinu i oblik hranljivih materija, način i rokove unošenja. Da se to ustanovi, nisu dovoljne pedološke analize. U to sam se uverio u toku 20 godina, a evo šta piše istaknuti svetski stručnjak za ishranu bilja, dr. Jakob : »Jedno vreme verovalo se da se na osnovu pedoloških anal:za mogu izračunati potrebne kol´čine đubriva. Sada je to dokazano da je to ništa drugo nego iluzija. Takvo je izračunavanje nemoguće. Pedološke analize pružaju samo orijentacione, približne podatke. Glavnom i tačnom osnovom za određivanje đubriva bio je i ostao ogled«. Pravilno đubrenje šuma, kako su pokazali rezultati i činjenice, može povećati prirast drvne mase 10 i više puta. Takvih dokaza ima bezbroj. Ipak treba razlikovati tzv. početno đubrenje pri stvaranju novih kultura i đubrenje već postojećih sastoj na. U Švedskoj su dobili dobre rezultate sa đubrenjem 100 godišnje šume. Ali najveći efekat se postiže u mladim kulturama. W i t- tic h kaže: »Što je izgubljeno u mladosti, teško je nadoknaditi u starosti«. Ali i u starim kulturama đubrenje ima visoki rentabilni efekat. Stoga čuveni M ičerli h piše za ove slučajeve: »Pošto su ogledi proređivanja pokazali da se ovim putem ne može postići povećanje prirasta, to se znatno povećanje pr´rasta može postići đubrenjem i melioracijom šuma«. Velika je lista istaknutih svetskih stranih stručnjaka, koji su dokazali da je đubrenje šuma visoko rentabilno. Evo šta kažu neki naši stručnjaci." Prof. dr. M. A n i ć piše: »Fertilizacija šumskih kultura uzela je već priličnog maha u zapadnim zemljama. Do nje je moralo doći u slučajevima kada treba ubrzati prirašćivanje šumskog drveća. Problemom fertilizacije kao sredstvom za ubrzavanje prirasta šuma i melioraciju degradiranih šumskih terena dosta se bavi moderno šumarstvo. Smatram stoga korisnim što su i kod nas započeta proučavanja iz tog područja. Postoji kod nas dosta degradiranih šumskih terena gdje će podizanje šumskih kultura biti omogućeno dodavanjem gnojiva. Dosta je imati na umu prostrane površine naših bujadnica i vriština kao i pod: zanje šumskih kultura na degradiranim terenima. Zavređuje pohvalu što je Institut |
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1959 str. 45 <-- 45 --> PDF |
u Sarajevu preuzeo u obradu proučavanje fertilizacije u vezi povećanja prirasta i razvio prilično veliku djelatnost. Ti pokusi treba da traju duže vremena«. Dr. Teši ć piše: »Prilično se ukorenilo mišljenje da jedino ima značaja voditi računa o zemljišnoj plodnosti kod poljoprivredn h kultura kao da to nije od važnosti i u šumskoj proizvodnji. To je, razume se pogrešno jer plodnije zemljište i u šumarstvu daje veću drvnu masu nego neplodnije «. Dr. Bunuševac u svom referatu na Šumarskom kongresu 1958. g. kaže: »Od ne manjeg značaja su i početna iskustva u ovoj oblasti Šumarskog instituta u B i H sa primenom visokih agrotehničkih mera, đubrenjem i raznim hemijskim sredstvima, koja potstiču šumsko drveće na brže rašćenje, Pokušaji primene visoke agrotehnike izazvali su kod nas vrlo veliko intresovanje. I kao što se to uvijek u istoriji dešavalo, kad se primenom nečeg novog ruši mit o savršenstvu postojećeg, tako je i u ovom slučaju došlo do ogorčenog otpora kritike... Naše šumarstvo trebalo bi svakako da se suprotstavi tome, braneći ovu šumarsku novu ideju. Primenom ovih metoda ne će morati da se čekaju decenije da šuma postane upotrebljiva i u svetlosti ovih činjenica prigovori ne mogu da se održe«, Potpuno je razumljivo da se pri tako velikom poduhvatu pojavljuju problemi koje treba strpljivo rešavati i teškoće koje treba savladati. Jedan od takvih problema je — otvaranje postojećih zrelih šuma. Jasno je da taj prirodni kapital treba iskoristiti. Trebaće investicije i ulaganje financ. srdstava. Ovo se pitanje može povoljno resiti strpljivim proučavanjem i tesnom saradnjom svih naših stručnjaka. Ali istovremeno neke prirodne šume treba likvidirati, jer su one — mrtvi kapital. Čak šta v´še, njihov dalji opstanak nije rentabilan, jer te šume zauzimaju površinu koja bi se mogla korisnije upotrebiti. Zaista, ove šume u godišnjem prirastu donose nekih 2 kubika/ha. U jednom referatu ovde predlažu se neke mere da se taj prirast poveća do 5 kub´ka/ha. Takav predlog treba odbaciti, treba smatrati za arhaičan i štetan, jer plantažne šume donose 25—50 kubika Dosta je šumarstvo radilo sa primitivn´m »prirodnim« sredstvima, istim sredstvima kao i pre 100 i više godina! Plantažne šume su rentabilne već u početnom periodu, što se post´že uvođenjem rentabilnih poljoprivrednih kultura. To je tako zvano poljsko šumsko gospodarstvo, koje se sa velikim uspehom primenjuje u u Italiji, SSSR i dr. zemljama. I kod nas već ima takvih primera. Kulturne biljke mogu se svakako uspešno gajiti sve do sklopa u toku bar 5 godina, a to je dovoljno da se podmire ako ne sve, onda veći deo uzgojnih troškova. Ing. Španović već je odavno primenio »sadnju šumskih sadnica, koja je skopčana sa uzgojem poljoprivrednih biljaka među redovima šumskih sadnica i obligatnim đubrenjem« (Šum. list 1932 i 1933 g). Dr. Petrovi ć u svojoj knjizi »Egzoti u Srbiji « piše o kompleksu »Dubrava« oko Vukovara: »Tamo postoji sastojina oraha stara 15 godina, visoka do 15 m a u prečniku do 25 cm. Gazduje se u obrtu 30 godina, pa u toj starosti i šuma seče«. I dalje: »Po krčenju šume seje se orah u redovima, sadi se bagrem i jasen. Posle setve oraha u toku 4—5 godina gaji se krompir, pasulj i kukuruz «. Oko Vranja, u Grdeličkoj klisuri, na većim površinama degradiranog bujičnog područja, sada se gaje poljoprivredne vrste zajedno sa šumskim i one podmiruju uzgojne troškove iako potrošnja veštačkog đubriva iznosi desetine vagona. Ovakav mešoviti uzgoj kulturnih i šumskih biljaka ima raznolike forme u zavisnosti od lokaln:h prilika. Sarajevska stanica pre rata u periodu od 1936 do 1940 g. potpuno je vratila sav uloženi kapital prodajom svojih proizvoda. Mlada šumska kultura na taj način bila je besplatna. I to je uspelo i pored nepovoljnih prilika: kratke vegetacione periode i rđavih puteva do tržišta. Postoje i druge rentabilne forme šume: to su šume sa velikim procentom voćki. U SSSR postoje oko 20.000 ha pravih voćn h šuma od oraha, kestena, jabuke, kruške, pistacije, maline, kupine i si. Ove šume daju dvostruki dohodak: i od drveta i od voća. Najinteresantnije je to da su te šume prirodne i tek nedavno uređene. Taj se kompleks nalazi u Az´ji na terenu sa kontinentalnom klimom. Kod nas ima mnogo boljih ekološkh pril´ka za takve šume. Osim toga postoje rentabilne kulture koje još te kako vegetiraju i rađaju i u sklopu lišćara i mešovitih sastojina. To su maline, jagode i ribizle, vekovni pratioci šuma. Na Sarajevskoj stanici u 100%o sklopu lišćara jagode rađaju već 20 godina razmnožavajući se same od sebe. Isti je slučaj i sa malinom. Razume se one ne mogu dati istu količinu kao u uzornom malinjaku ali daju izvestan dohodak. Ako uzgojimo malinu kao pretkulturu, ona će služiti kao izvrsna potstojna vrsta za šumu u kojoj će se još dugo održati. |
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1959 str. 46 <-- 46 --> PDF |
Tačno je da se u potpunom sklopu četinara ne može održati nikakva vrsta, ni kulturna, ni šumska. Ali pomislite, koliko će vremena proći do potpunog sklopa četinara! Za to vreme rentabine kulture će svakako podmiriti uzgojne troškove. Zaista, na malinu treba obratiti najveću pažnju. Ona brzo pokriva zemljište i time ga čuva od insolacije, razmnožava se sama po sebi. Šta se tiče koristi, naše tvornice za preradu voća imaju velike potrebe za malinom, jer malina »spada u red najvažnijih sirovina za konzervnu industriju a ne manje važna kao izvozan artikl. Potražnja maline iz inostranstva je neverovatno velika, a ništa se ne izvozi što predstavlja čist gubitak u devizama. Potreba naše konzervne industrije penje se na više hiljada vagona maline«. Na egzotama moramo da se zadržimo jer je to jedna od osnovnih tačaka projekta komore, i jaka poluga za racionalno preobražavanje naših šuma. Projekat ne spominje to tako detaljno kako b; trebalo i udara akcenat na eukaliptus. Bezuslovno da će eukalipt zauzeti svoje mjesto, ali s obzirom na podesne površine to ne će biti od velikog značenja. Pored eukalipta imamo veliki izbor vrednih egzota, koje rastu brže od domaćih vrsta i mnogo su otpornije od svih nedaća. Neki imaju pesimističko mišljenje o duglaziji i trude se dokazati da je u Evropi mal´ne sva duglazija propala zbog bolesti osipa iglica. A u prošloj godini je izašla iz štampe nemačka knjiga »Duglazija i njeno drvo« sa oko 1000 strana gde ima tačnih podataka o gubicima duglazije. Ovi gubici nisu tako veliki i obuhvata ju manji deo kultura. U svakom slučaju ti su gubici mnogo manji od gubitaka koje je pretrpio svuda po Evropi domaći brest od holandske bolesti. Sredstvo protivu holandske bolesti nij pronađeno, a sredstvo protivu osipa iglica vrlo je jednostavno i lako. Naime, proučavanjem je ustanovljeno da se osip iglica pojavljuje samo kod forma određenog južnog porekla. Druge forme ne boluju od osipa i duglazija se sada razmnožava i dalje bez rizika. Sada duglazija na pr. u Švajcarskoj, u 31 godini starosti ima 649 kub. m drvne mase, a godišnji prirast od 21 kub. m. Dr. Petrovicu kao starom stručnjaku svakako je poznata ta bolest duglazije ali ni on ne pridaje tome značenja, jer piše: »Sa stanovišta podizanja šuma duglazija se ocenjuje vrlo povoljno.-Ona će kod nas moći dobro da se održi i lepo da uspeva. Po sravnjenju sa našim četinarima ispada bolja «. U B i H ima malo duglazije ali svuda dobro uspeva. Na Sarajevskoj stanici ima 20-godišnjih stabala visokih do 11 m odličnog habitusa. Svakako treba spomenuti da pored duglazije ima mnogo vrednijih vrsta. Začudo, nigdje nije spomenuta sekvoj a koja se sada sadi u Evropi sve se više i više razmnožava. I naši šumari pokazuju sve veće interesovanje o čemu svedoče članci o sekvoji koji su se pojavili u našoj stručnoj štampi. U Engleskoj 20-godišnja sekvoja dala je masu od 430 kub. m po ha, što ne može dati ni jedan drugi četinar. Na Sarajevskoj stanici 20-god;šnja sekvoja postigla je u prsnom prečniku 32 cm. Kod zemlje prečnik iznosi više pola metra. Godišnji prirast drvne mase po ha je veći od 22 kubika. Tekući prirast mase povećava se svake godine. Prema sadanjoj krivulji dinamike prirasta još za 10 godina (t. j . u 30 godina starosti), to će biti drvo sa 50 cm u prsnom prečniku, što tačno odgovara intencijama Komore o ophodnji od 30 godina. Na sekvoju ne napadaju nikakve štetočine; ona je potpuno imuna od svih bolesti. Njeno drvo ne truli ni nakon 200 godina. Drvo sekvoje je visoko kvalitetno; namještaj u rezidenciji pretsednika SAD napravljen je od sekvoje U Americi sekvoja zauzima 400 |D00 ha sa drvnom masom do 6.000 kub. m/ha. Kod nas ima sekvoje kod Zagreba, Varaždina, Samobora, Karlovca, a video sam jednu veću sekvoju u Goraždu. Imamo stabala 40 m visokih sa drvnom masom od po 50 kub. m, starih 70 do 80 godina To znači´ da sada možemo bez ikakvog rizika pristupiti masovnom razmnožavanju sekvoje. Ona jedino ne podnosi stagnirajuću vodu i nešto slabije raste na jako alkaličnom tlu. Sledeća vredna vrsta je pačempres. Drvo je odličnog tehničkog kvaliteta. Raste nešto brže od domaće smrče. Neverovatno je izdržljiv; ne raste samo u slučaju ako se posadi korenjem gore Otporan je prema bolestima, štetočinama i mrazu. Ne bira zemljište već podjednako uspjeva i na kiselim i na alkaličnim zemljištima. Odlično podnosi sušu. Jako reagira na ishranu. Ima sve prednosti čempresa a ni jednu njegovu manu. Na Sarajevskoj stanici 20 godišnji pačempres je visok 8 m ali u Hercegovini godišnji visinski prirast dostiže do 1 m. Nema debelih bočnih grana a vrlo brzo se čisti od tankih. Odličan je za mješovite sastojine i za rentabilne plantaže. Ni sa pačempresom ne treba više ogleda. U 1957. g. oko Zenice, pored đubrene topolove plan |
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1959 str. 47 <-- 47 --> PDF |
taže rastao je istom brzinom kao i ta plantaža: do 70 cm godišnje. Pre rata na sarajevskoj stanici vrlo se lepo razvijali kedar i kriptomerij a, ali pošto su već i tada b le velike, posečene su za gorivo bez ostatka. Sad ponovo gajimo te vrste. Od lišćara treba naročito preporučiti amursk i somot. Na stanici imamo izdanačkih sjemenskih stabala. On se smatra za jednu od najskupocjenijih vrsta, jer se iskorišćavaju i lišće i drvo i žile za pravljenje eteričnih ulja, a pored toga daje pluto, koje inače uvozimo. Samo somot treba gajit; na terenima do 500 m nadmorske visine jer pati od kasnih mrazeva. Na Sarajevskoj stanici usled mrazeva trogodišnji somot je visok dva metra, ali na toplijim položojima raste bar dva put brže. U SSSR plantažira se na hiljadama hektara i o njemu postoji čitava literatura. Ophodnja je 30—40 godina. Kurik a koja daje skupocenu gutaperku također se uveliko plantažira u SSSR. Ona je periodična kultura jer se gutaperka nalazi u korenu. Kod nas je opširnu studiju napisao dr. B u n u š e v a c. Crn i ora h na Sarajevskoj stanici za 5 godina porastao je do 4,5 m visine. I on doduše ima kratku ophodnju. Ne srne se zaboraviti ni pitomi kesten , koji u izdanačkim šumama daje drvne mase 250 kub. Kod Brčkog iz semena za 5 godina porastao je do 4 m i sada dobro rađa. Crveni hrast iz panja star 10 godina dostiže 13 m vis ne. Raste mnogo brže od domaćih hrastova a ne pati od pepelnice. Domaća breza konkuriše topoli svuda gde su za topolu manje podesne prilike. Na Sarajevskoj stanici ima izdanačke breze stare 10 godina i visoke 12 m. Četverogodišnja breza u kulturama visoka je 4 m. Ne bira zemljište i skromnih je zahtjeva na ishranu. Mnogo drugih ispitanih vrednih egzota navedeno je u pomenutom referatu dr. B u- n u š e vc a. Dakle, već imamo_priličan broj vrednih egzota, čiji su zahtevi poznati i koje možemo razmnožavati bez daljih ogleda. Ruski šumari također pozivaju na razmnožavanje egzota člancima sa naslovom: »Smelej uvoditj ekzoty«! Pri tome preporučuju u prvom redu baš duglaziju. Plantažiranje kod njih je široko primenjeno, naročito plantažiranje kurike i somota. Saradnja instituta sa operativom bezuslovno je potrebna ali nedostaci te saradnje kako kod nas tako i u SSSR dolaze iz istih razloga. U SSSR to je pitanje već rešeno na taj način što svim institutima dodeljene su odgovarajuće šumske uprave, koje su postale organi instituta. Svaki šumarski institut u SSSR ima najmanje po 10.000 ha svojih vlastit.h oglednih površina. Razume se, kod nas bi to bilo srazmerno manje. Ne smemo dopustiti da naši instituti ostaju daleko pozadi od smele inicijative naprednih organa operative, koji primenjuju visoku agrotehniku i rentabilne kulture kao u Grdel čkoj klisuri, koji građe staklare za vegetativno razmnožavanje egzota i koji poboljšavaju kvalitet sadnica u rasadnicima. I još nešto: nedavno se pričalo da nemamo dovoljno veštačkog đubriva ni za poljoprivredu, da nemamo čime đubriti ni kukuruz. Stvarno pak imamo ogromne količine veštačkog đubriva. Samo 1959. godine imamo višak od 300.000 tona, koji preostaje nakon potpunog podmirenja poljoprivrede. A uskoro se otvaraju 4 velike fabrike veštačkog đubriva! Isto tako sada se navode astronomske cifre stajskog đubriva koje su navodno potrebne za projekat Komore. Ustvari stajsko đubrivo je neophodno samo za rasadnike i jedan deo poljoprivrednih kultura. Za četinare stajsko đubrivo uopšte nije potrebno. U inostranstvu za đubrenje šuma ne upotrebljava se stajsko đubrivo već samo veštačko. Hum´fikac´ja se sprovodi na drugi način: granjem i gradskim otpacima. U Holandiji, Belgiji, Njemačkoj, i dr. uveliko se primjenjuju baš gradski otpaci za masovno đubrenje šuma. Kod nas toga nema, što je velika šteta, jer su gradski otpaci besplatni, a košta samo prevoz. Na osnovu svega toga predlažem: 1. Obrazovati radnu grupu odnosno komisiju koja bi izradila i u što kraćem roku podnela detaljni projekat po principima i osnov´ma izloženim u referatu Komore. Ova bi radna grupa podelila obradu svih pitanja odgovarajućim stručnjacima iz uzgoja i drvne industrije. Ovi stručnjaci trebaju *da podnesu svoje praktične predloge, koji će biti pretreseni na zajedničkoj sednici. Konkretno ova će radna grupa: 2. saobraziti vremenski i ekonomski pod: zanje plantaža i intenzivan uzgoj šuma sa brzom eksploatacijom postojećih prirodnih šuma. 3. izabrati lokaciju egzota kao i mere za njihovo razmnožavanje i početak prethodnih radova još ove godine i to: nabavka semena i obrada zemlje u jednom delu odgovarajućih postojećih rasadnika; 4. odrediti lokaciju i prethodnu obradu za plantaže šumsko poljoprivrednih kultura 389 |