DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1959 str. 72 <-- 72 --> PDF |
OGLEDI HEMISKE ZAŠTITE KULTURA TOPOLE I VRBE OD ŠTETNOG DELOVANJA VISOKE DIVLJACI Vasić Ing. Milomir U toku intenzivnog podizanja mekih lišćara, u prvom redu topolovih nasada, što je zadnjih godina karakteristično naročito za bazene Podunavlje i Potisje, uzgajivači su se susreli i sa problemom zaštite ovih kultura od visoke divljači, jer su štete od divljači znatne svuda tamo gde se te kulture podižu, a prisutna je visoka divljač (Vasić, 5). Pored zaštite šumskih kultura ograđivanjem, koje je za sada najefikasnije i sigurno, u savremenoj zaštiti spominju se i različita hemiska sredstva, koja svojim neprijatnim mirisom ili ukusom, odbijajuće deluju na visoku divljač, a koja se naročito proizvode i propagiraju u Nemačkoj i Austriji. Neki od tih preparata uvezeni su kod nas. Postavljeni su i prvi ogledi (Andrašić, 4), u cilju zaštite poljoprivrednih kultura od divljih svinja, jelenske i srneće divljači. Rezultati tih ispitivanja nisu dosta jasni, pa smo mi u toku 1957.—58. godine vršili oglede sa 3 takva sredstva u cilju ispitivanja njihove efikasnosti u zaštiti šumskih kultura od visoke divljači. Ispitivanje je vršeno na području Lovno-šumskog gospodarstva »Košutnjak« — Bilje, gde je brojna il visoka divljiač. Pri ovim ispitivanjima pružio mi, je stručnu i materijalnu pomoć Živojinovi ć dr. Svetislav i Krsti ć dr. Mihailo, profesori Šumarskog fakulteta iz Beograda, kao i rukovodioc Uprave uzgajališta divljači »Jelen« i Lovno-šumskog gospodarstva »Košutnjak«, pa im se ovim putem najlepše zahvaljujem. 1. Hemisko sredstvo »anthropin« Hemisko sredstvo »anthropin« je patentirani proizvod firme Raab Karcher, Essen, Nemačka. Upotrebljava se za zaštitu kultura, a način delovanja se sastoji u postepenom isparavanju u okolinu neprijatnog mirisa, SI. 1. Sadnica P. robusta 3/4, prelomljena usled dejstva ´^™™™as rogova jelenske divljači. |
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1959 str. 73 <-- 73 --> PDF |
sličnog čovječjem znoju, koji odbija visoku divljač od tretirane površine. Prema podacima ispitivanja u Nemačkoj, jedno tretiranje ovim sredstvom deluje oko 90 dana (Hildebrandt, 2). Prv i ogle d postavljen je 29. IV. 1957. godine, na terenu Lovnošumske uprave »Kopačevo«, u reviru Nađhat I. Metodika rada Tretirana površina, oblika pravougaonika sa stranama 280X70, nalazila se na jednoi gredi, a pošumlj´ena je vrbom u proleće 1957. godine. Duž svake strane pobodeno je u zemlju ukupno 74 štapa na 10 metara od kultura (na dužim stranama po 29, a na kraćim po 8), na rastojanju 10 metara između štapova. Na svakom štapu, na visini od 1,5 metra napravljen je mali zarez, na koji je pomoću tanke žice pričvršćen sunđer dimenzije 5X4X2 cm, natopljen sa po 2 ccm sredstva. Posle ovoga svaka dva štapa vezana su tankim koncem na visini od 1,20 m tako da Je ćela tretirana površina bila opasana koncem, radi sigurnijeg utvrđivanja upada divljači. Kao kontrolna služila je površina vrbe iste starosti, veličine 2,5 ha, udaljena 350 metara od tretirane površine. Na obe površine obavljen je pregled svih sadnica, pri čemu je mali broj ranije oštećenih stabala vidno obeležen i izdvojen iz daljeg osmatranja. Rezultati ogleda Pregled tretirane kao i kontrolne površine obavljan je svakog dana u 7 i 18 h. Pri pregledu obilažena je ćela tretirana površina, radi utvrđivanja da li je dolazilo do prekida konca i upada divljači, odnosno oštećivanja stabala kontrolne površine. Kao elementi osmatranja također su uzeti u obzir i podaci o trajanju, jačini i pravcu duvanja vetra, padavinama i kontroli da li se u daljoj ili bližoj okolini kreće visoka divljač. Prvih 17 dana, za vreme osmatranja, divljač nije zapažena u neposrednoj blizini tretirane i kontrolne površine, niti je dolazilo do upada divljači i oštećenja stabala. 18. maja, konstatovan je prvi upad divljači na tretiranu površinu, a 20., 21., 24. i kasnije divljač se na celoj površini slobodno i stalno kretala, ali nije oštećivala kulture. Kretanje divljači je konstatovano istovremeno i na kontrolnoj površini, ali ni ovde nije oštećivala kulture. Osmatranje je vršeno sve do kraja meseca juna, kada je usled visokog vodostaja prekinuto. Zaključak Rezultati su pokazali da »anthropin« nije efikasno delovao u zaštiti tretirane površine od upada divljači, jer je ova prolazila kroz zaštitnu barijeru i slobodno se kretala na tretiranoj površini. Do prvog upada divljači kroz zaštitnu barijeru došlo je posle 17 dana, ali prije toga nije zapaženo kretanje divljači ni u bližoj okolini. Divljač se nije dugo zadržavala na tretiranoj površini, niti je oštećivala kulture vrbe. Međutim, ne može se ustvrditi da je ovome uzrok delovanje sredstva, jer divljač, koja se istovremeno kretala i na kontrolnoj površini, nije oštećivala kulture. |
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1959 str. 74 <-- 74 --> PDF |
Naša kasnija istraživanja (Vasić, 5) pokazala su da visoka divljač nerado napada kulture vrbe, naročito u doba bujne vegetacije, kada ima u izobilju druge hrane (izuzev starija i jača stabla pri češanju rogova), stoga smo ponovili ogled ovim sredstvom, ovoga puta u cilju zaštite mladih kultura topole, koju visoka divljač najčešće napada i najjače oštećuje. Drug i ogle d sa ovim sredstvom postavljen je početkom januara 1958. godine u reviru Stari dvorac — Tikveš. Ogledna površina, veličine 300 x 100, prethodno je pošumljena biljkama E. A. topola 1/2 i istog dana nakon pošumljavanja postavljena je zaštitna barijera sa »anthropinom«. Postupak Je sličan kao kod prvog ogleda, ali sa izvesnim dopunama. Uzet je dvostruko veći broj sunđera nego kod prvog ogleda. Udaljenost između redova, kao i rastojanje između štapova u jednom liedu bilo je 10 metara. Štapovi su pobodeni u cik-cak liniji, pa je praktično rastojanje između štapova oba reda bilo 5 metara. Upotrebljena je i dvostruko veća količina sredstva, jer je svaki sunder umesto sa 2, natopljen sa po 4 ccm sredstva. I ovde su, posle natapanja sunđera, svi štapovi međusobno povezani s tankim koncem, radi sigurnijeg utvrđivanja upada divljači kroz zaštitnu barijeru, a pregled obavljan 2 puta dnevno. Rezultati ogleda Prilikom prvog pregleda, sledećeg dana u 7 h izjutra, nađen je prekinut konac na jednom mestu tretirane površine. Istovremeno mogli su še na vlažnoj zemlji videtj brojni tragovi jelenske divljači, koja je tokom SI. 2. Topolova sadnica oguljena SI. 3. Zakrivljenost topolovih po jelenskoj divljači i prstenova- biljki kao rezultat dejstva rogova na na dužini od 1 m. jelenske divljači. |
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1959 str. 75 <-- 75 --> PDF |
noći upala kroz zaštitnu barijeru na tretiranu površinu. Kako je na suprotnoj strani od ovog mesta, takođe konac bio prekinut, bilo je vidljivo da je divljač ovom prilikom samo prešla preko tretirane površine bez zadržavanja. Pregledom u 17 h istog dana nisu nađeni tragovi upada divljači. Trećeg dana u 7 h utvrdili smo da je u toku noći došlo do ponovnog upada divljači na tretiranu površinu i do jakog oštećivanja kultura. Na celoj površini nađeno je samo 6 neoštećenih stabala, dok su sva ostala bila delimično ili potpuno uništena brstom i lomljenjem, nakon čega je dalje osmatranje bilo nepotrebno. Zaključak I pored postavljanja oko pošumljene površine zaštitne barijere, divljač je bez obzira na prisustvo neprijatnog mirisa sredstva, koje se osjećalo na 5 m od tretirane površine, upadala i kretala se po tretiranoj površini, pri čemu je (drugi ogled), napala i potpuno oštetila kulture topole. Prema tome, pri ovim ispitivanjima u našim uslovima, »anthropin« nije dao očekivane rezultate u zaštiti mladih kultura topole i vrbe od visoke divljači, iako bi prema literaturi njegovo zaštitno delovanje trebalo da traje oko 90 dana. 2. Hemisko sredstvo »HTi« Hemisko sredstvo HTi je takođe patentirani proizvod spomenute firme. Prema literaturi, njegovo zaštitno delovanje je u tome, što ima vrlo neprijatan ukus i kada se sa njim premazu stabla, a naročito terminalni izbojci, odbija divljač, koja tretirano lišće i nežne delove stabla nerado jede, odnosno nagriza. Jedno tretiranje zaštitno deluje oko 200 dana (Hildebranđt, 2). Ogled sa ovim sredstvom postavljen je 30. IV. 1957. godine na terenu lovno-šumske uprave Apatin, u reviru Srebrnica. Metodika rada Za tretiranje su upotrebljene kulture E. A. topola, podignute istog proljeća. Od ukupno 950 stabala, premazano je sredstvom 700, dok je ostalih 250 ostavljeno za kontrolu. Rasported tretiranih i kontrolnih stabala na oglednoj površini je izvršen tako, da je posle svaka dva reda tretiranih, dolazio red netretiranih (kontrolnih) stabala. Kontrolna stabla su vidno obeležena crvenim prstenom. Radnici su četkama natopljenim sredstvom (ali ne jako, da ne bi curilo), prema zivali stabla do kraja terminalnog vrha, počevši neposredno od zemlje. Rezultati ispitivanja Osmatranje je obavljeno svaki dan dva puta; u 7 i 18 h, sa ciljem da se utvrdi, da li divljač dolazi na tretiranu površinu, da li oštećuje stabla (odgrizanjem terminalnog vrha, brstom lišća, lomom i t. d.). Već drugog maja divljač je počela sa oštećivani em kontrolnih stabala. Na celoj površini izbrojano je 17 stabala, koja je divljač u toku noći oštetila i to: brstom lišća i odgrizanjem terminalnog vrha kod nižih stabala i lomom sa brstom i odgrizanjem terminalnog vrha kod viših stabala. |
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1959 str. 76 <-- 76 --> PDF |
Oštećena stabla su obeležena i izdvojena iz daljeg osmatran ja-. Sledeća dva dana nije bilo novih oštećivan ja. Nakon toga, divljač ponovo upada na oglednu površinu i nastavlja sa oštećivanjem kontrolnih stabala: 5 maja 36, 9 maja 41, 10 maja 11, 14 maja 42, 15 maja 9, 17 maja 12, 18 maja 118 stabala. Za sve ovo vreme tretirana stabla nisu oštećivana. Devetnaestog maja, (devetnaest dana po tretiranju), konstatovan je u toku noći prvi napad na premazana stabla, pri čemu je nađeno 38 stabala sa odgriženim terminalnim vrhom i 23 prelomljena. Sledećih dana divljač i dalje oštećuje tretirana stabla, (21 maja 27, 22 maja 84, 25 maja 68), tako da već prvog juna na celoj oglednoj površini nije ostalo ni jedno neoštećeno premazano stablo. Karakteristika oštećenja Jelenska divljač brstila je lišće tretiranih stabala na bočnim granama i grančicama, odgrizala terminalne vrhove i ostale nežne delove stabla. Viša stabla divljač je oštećivala na sličan način, s tim što ih je prethodno telom savijala i lomila. Zaključak Na osnovu ovih ogleda, mogu se za praksu izvući sledeći zaključci: — visoka divljač nije oštećivala tretirana stabla, sve dok se u njihovoj blizini nalazila nezaštićena (kontrolna) stabla, koja su joj služila za ishranu, — kako su i jedna i druga stabla međusobno bila izmešana na oglednoj površini, a divljač je u prvo vreme oštećivala samo kontrolna, vidljivo je da je naneto sredstvo imalo zaštitnog delovanja, — posle 19 dana, došlo je do oštećivani a premazanih stabala iz sledećih razloga; a. — sva kontrolna stabla su bila toliko oštećena, da ih divljač više nije mogla koristiti za hranu, b. — za vreme od 19 dana, usled brzog porasta stabala topole u visinu, formirala se nezaštićena zona lišća, terminalnog izboj ka i drugih nežnih delova biljke, te ih je divljač mogla nesmetano koristiti za svoju ishranu. Ma da je ovo sredstvo pokazalo efikasno delovanje pri zaštiti mladih kultura četinarskog drveća (Andrašić) koje ima relativno vrlo mali porast u toku godine, njegova upotreba za zaštitu topolovih kultura sa mnogo bržim rastom u debljinu i visinu, ne može se preporučiti, jer bi trebalo premazivati stabla posle gotovo svakih 10 dana, što pretstavlja velike finansiske izdatke za gospodarstvo, a pored toga zahteva tretiranje i visokih a tankih stabala, koja divljač telom savija i lomi u cilju odgrizanja terminalnog vrha. (Vasić, 5,). 3. Hemisko sredstvo »HT3« Ovo sredstvo je takođe patentirani proizvod iste firme. Prema H i 1debrandt u (2), njegovo zaštitno delovanje se sastoji u tome, da ima neprijatan ukus, te služi za premazivanie kore stabla koja želimo zaštititi od guljenja zubima od strane divljači. |
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1959 str. 77 <-- 77 --> PDF |
Metodika rada Ogled je postavljen 14. XII. 1957. godine u reviru Stari dvorac — Tikveš. Za ogled je uzeto 50 stabala (sadnica) P. robu ste, starih 3/4, sa prečnikom preko 7 i visinom 500 sm. Sadnice su posađene u jame dimenzija 70 X 70, nakon čega je 30 stabala tret´rano. dok je 20 ostaviieno za kontrolu fSvsko trećp ili če1"*-^ stab´o u redu ostavljeno je netretirano i obeleženo crveno obojenim prstenom). Debla su premazivana četkom natopljenom sredstvom, počev od zemlje, pa do visine od 2,5 metra. Rezultati ispitivanja Kontrola tretiranih stabala vršena je svakog dana dva puta. Prvog dana po tretiranju, nisu zapažene nikakve promene na premazanim i kontrolnim stablima. Drugog dana konstatovano je u toku noći oštećenje 7 premazanih stabala, Trećeg dana našli smo da je u 7 h izjutra, oštećeno novih 12 tretiranih i 8 kontrolnih stabala. Četvrtog dana konstatovano je oštećenje svih ostalih stabala na oglednoj površini. Karakteristika oštećenja Detaljnim pregledom svih stabala moglo se konstatovati sledeće: — sva stabla (tretirana i kontrolna), oštećena su guljenjem kore rogovima jelenske divljači, što je vidljivo iz karakteristične slike oštećenja i veće ili manje gomilice kore oguljene rogovima, koje se nalazila na zemlji uz samo stablo ili njegovoj neposrednoj blizini. — kod većine stabala, oštećenje guljenjem rogovima bilo je znatno. Stabla su prstenovana na dužini od jednog metra. Uslijed jakog pritiska rogovi ja i dužeg češanj a nije oštećena samo kora, već je došlo do razaranja drvnog tkiva na većoj dubini. Kod 9 stabala došlo je do preloma. — usled jakog pritiska na stablo rogovima, kod 26 primeraka zbog naprezanja u vratu korena, došlo je do sabijanja zemlje u stranu, stvaranja međuprostora u vidu levkova i krivljenja stabala. — Iz rezultata ovog ogleda se vidi, da je do oštećenja kontrolnih i premazanih stabala došlo usled češanj a rogova divljači, a ne usled griženja kore zubima radi ishrane. — Naneto hemisko sredstvo pri češanju rogova, nije imalo nikakvog zaštitnog uticaja za stablo, jer je isto namenjeno za zaštitu kore protiv guljenja zubima od strane divljači. Zaključak Hemiskim sredstvima HTi i HT3, koja su upotrebljena u ovim ogledima, nije bilo moguće štititi kulture topola od štetnog djelovanja visoke divljači. Ova sredstva ne obezbeđuju zaštitu topolovih kultura u starosti od 1—5 godina, kada im je ova zaštita najpotrebnija, a posle ovog perioda one prestaju biti predmet napada od strane divljači (Vasić, 5). Stoga se praksi nameće potreba daljeg traganja za najefikasnijim i najjeftinijim sredstvima, kojima će biti moguće štititi mlade kulture topola. |
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1959 str. 78 <-- 78 --> PDF |
LITERATURA: 1) Andraši ć D.: Zaštita protiv šteta od divljači, Zagreb 1958. 2) Hildebrandt : Mittel gegen Wildschaden und Ihnen Anwendung, Kassel 1950. 3j Andraši ć D.: Upotreba nekih hemiskih sredstava, Lovački vjesnik, br. 3/56. Zagreb. 4) Andraši ć D.: Prvi naši eksperimenti sa »antropinom« kod zaštite protiv šteta od divljači. Lovački vjesnik br. 10/56. Zagreb. 5) Vasi ć M.: Štete od visoke divljači u šumama Podunavlja i Potisja i njihove posljedice. Rukopis. Beograd 1957. VERSUCHE MIT CHEMISCHEN MITTELN ZUR VORBEUGUNG DER HOCHWILDSCHXDEN AN PAPPEL- UND WEIDENKULTUREN In den letzten Jahren wird in Jug´oslawien ein intensiver Aubau von weichen Laubholzarten und besonders von Pappel durchgefiihrt. Deswegen tauchte auch das Problem der Massnahmen gegen erhebliche Schaden verursacht durch das Hochwild auf, welches besonders im Gebiet des Donau- und The´ssbeckens zahlreich ist. Zum Schutz dieser Anpflanzungen hat man neben verschiedenen mechanischen Mitteln auch Versuche mit chemischen Mitteln wie Anthropin, HTi und HTa durchgefiihrt. Die Ergebnisse dieser Untersuchungen haben erwiesen, dass das angewandte Anthropin nicht als ein wirksames Schutzmittel gegen Wildschaden an Pappel- und Weidenkulturen angesehen werden kann. Bei einjahrigen Pappelsamlingen wurde das chemische Mittel HTi angewandt. Schon zwei Tage nach der Behandlung der Versuchsflache begann das Wild die Kontrollstammchen zu beschadigen zum Opfer. Nach einem Monat konnte man auf der Versuchsflache keine unbeschadigte Pflanze mehr finden. Mit dem chemischen Mittel HT3 wurde eine dreijahrigen Pappelkultur (Durchmesser iiber 7 cm und Hohe iiber 0.5 m) behandelt. Die Pappelstammchen wurden bis in die Hohe von 2.5 m mit HTs-Mittel angestrichen. Alle Stammchen d. h. die behandelten sowie auch die unbehandelten, wurden nicht durch Schalen mit Zahnen sondern mit Hornern beschadigt wobei der Anstrich mit chemischem Stoff keine Schutzwirkung ausiibte. Demnach haben in unseren Versuchen diese drei obengenannten chemischen Mittel die erwartende Schutzwirkung gegen Hochwildschaden nicht erwiesen. (Primljeno za štampu 22. I, 1959.) |