DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1959 str. 26 <-- 26 --> PDF |
IZRAČUNAVANJE GUBITKA NA PRIRASTU U SASTOJINAMA KOJE JE NAPAO GUBAR (LYMANTRIA DISPAR) Prof. dr. Dušan Klepac Problem Napadaji gubara (Lymantria dispar, L.) vrlo su česti u našim šumama. Štete, koje nastaju uslijed toga su višestruke. Oslabljena je biološka otpornost šume, stvorena je mogućnost za sekundarne napadaje, smanjen je prirasni potencijal stabala i t. d. i t. d. Napadnute sastojine ili su potpuno ili su djelomično obrštene. Uslijed toga dolazi do gubitka u proizvodnji drvne supstance. Za šumsko gospodarstvo je važno, da se utvrdi koliki su ti gubici. Stoga smo odlučili, da pokušamo izračunati gubitak na prirastu, koji nastaje uslijed napadaja gubara. Pokusni objekt U proljeće 1956. godine zabilježen je jaki napadaj gubara. Jedan dio lipovljanske šumarije gubar je obrstio mjestimice potpuno, a mjestimice djelomično. U onom dijelu šume, gdje je gubar obrstio hrast lužnjak do gola, izabrali smo jednu mješovitu sastojinu kao pokusni objekt za istraživanja. To je odsjek 150/a, gospodarske jedinice »Josip Kozarac« u šumariji Lipovljani. Uzgred spominjemo, da u toj sastojini gubar nije obrstio lišće ostalih vrsta drveća. Odsjek 150/a je 72-godišnja mješovita sastojina, u kojoj su pojedine vrste drveća po drvnoj masi ovako zastupane: Hrast lužnjakPoljski jasenObični grabNizinski brijestOstale vrste sa sa sa sa sa 56% 25% 14% 2% 3% Površina odsjeka 150/a iznosidirektnim mjerenjem na terenu. 14,82 ha. Ta je površina kontrolirana Sastojina u odsjeku 150/a ubraja se među lijepe mješovite, nizinske šume. Gornja etaža sastojine sastavljena je od hrasta lužnjaka, poljskog jasena s po kojim nizinskim brijestom. Grab sa ponešto potisnutog jasena i brijesta čini donju etažu, koja je dobro razvijena. Sastojina je uglavnom lijepog uzrasta, te ima vrlo lijepih stabala hrasta lužnjaka s dobro, razvijenom krunom. Biološka vitalnost tih sastojina već je istaknuta u radnji Plavšić-Klepac : Utvrđivanje prirasta po kontrolnoj metodi na pokusnim plohama gospodarske jedinice »Posavske šume« u šumariji Lipovljani. Napomena : Ova je istraživanja materijalno omogućila Polj.-šumarska ko mora NRH i šumarija u Lipovljanima na čemu im zahvaljujem. U radu su mi poma gali Ing. B. Hribljan, D. Ribić, Vrgoč K. i R. Križanec, aps. šumarstva, te dm za to lijepa hvala. |
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1959 str. 27 <-- 27 --> PDF |
Ta be/a ± . 8A0J STABALA . Šumarija Lipov/jani; odsjek -JSO/oipov. i4,32 ha v « # r A 0 ft V L C A DEBU/HSK) MČLJINSKI hrasf poljski obični nizinski STEPEN ostalo STEPEN iužnjak Jasen grob brijest cm Cm 4 2 3 4-5 6 7 40 27 46 4794 427 48 40 42 24 39 42)54 4 00 44 42 U 59 42 987 74-45 44 46 99 53 756 67 37 46 48 430 79 469 54 44 48 20 204 425 346 42 69 20 22 245 133 179 34 58 22 24 244 453 445 20 56 24 26 24 5 449 55 48 36 26 23 258 4 34 30 47 22 23 30 248 445 44 46 43 30 32 259 400 6 6 9 32 34 485 98 2 42 9 34 36 468 66 4 2 2 36 38 446 65 2 38 40 82> 37 4 4 4 40 42 72 55 3 4 4-2 44 49 25 44 46 54 49 4 4 46 48 25 23 48 SO 49 42 50 52 6 40 52 54 3 4 5456 6 4 56 .58 4 6 56 60 2 2 60 62 2 4 62 64. 4 64. 66 66 63 4 68 70 70 72 72 74 4 74 76 4 76 2 752 4S27 6 076 S90 3W UKUPNO: UKUPNO Poha 486 403 440 4o 27 Poha UKUPAN BROJ STABALA PO HEKTARU 766 |
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1959 str. 28 <-- 28 --> PDF |
U tabeli 1 navedeni su podaci o broju stabala.u odsjeku 150/a. Iznad -10 centimetara prsnog promjera sva su stabla izmjerena i svrstana u debljinske stepene po 2 cm. U svemu ima 766 stabala po hektaru iznad 10 cm prsnog promjera i to 186 stabala hrasta lužnjaka, 103 stabla poljskog jasena, 410 stabala običnog graba, 40 stabala nizinskog brijesta i 27 stabala ostalih vrsta drveća. Drvna masa po hektaru iznosi: 190 m3 hrasta lužnjaka, 84 m3 poljskog jasena, 46 m3 običnog graba, 10 m3 nizinskog brijesta i 10 m3 ostalih vrsta drveća. Hrast lužnjak smo kubici rali po Emrovićevo j tarifi br. 12 (vidi Šumarski list br. 4—5 od 1953. god.). Drvnu masu poljskog jasena utvrdili smo na temelju Plavšićevi h jednoulaznih tablica drvnih masa za I. bonitet (vidi Šumarski list br. 11—12 od 1954. god.). Grab i ostale vrste drveća kubicirali smo po Šurićevi m tablicama za II. bonitet bukve (vidi Mali šumarsko-tehnički priručnik, Zagreb 1949., strana 148). Za kubiciranje nizinskog brijesta upotrebili smo Plavšićev u jednoulaznu tablicu drvnih masa za I. bonitet poljskog jasena. Podaci u tabeli 1 dobiveni su mjerenjem svih stabala u sastojini počevši od 10 cm prsnog promjera na više. Mjerenje je izvršeno u toku zime 1957., tako da inventura nosi naziv M 1957. Iz svega iznešenog se vidi, da se sastojina u odsjeku 150/a nalazi na odličnom bonitetu prema njemačkim prirasno-prihodnim tablicama. IVJetoda rada Na početku 1958. godine izbušili smo pomoću Presslerov a svrdla u odsjeku 150/a 383 izvrtka ;sa 383 hrastovih stabala i 180 izvrtaka sa 180 jasenovih stabala. Svaki je izvrtak analiziran i to tako, da je posebno izmjerena širina goda: 1. u godini 1955.; 2. u godini 1956.; 3. u godini 1957.; 4. za godine 1954., 1953., 1952., 1951. i 1950. zajedno (Pr.), kako je to shematski označeno na slici 1. SI. 1 Prema tome je na svakom izvrtku izmjeren godišnji đebljinski prirast s jedne strane stabla u godinama: 1955., 1956., 1957. Pored toga je izmjeren petgodišnji đebljinski prirast s jedne strane stabla za periodu od 1950.—1955. Izvrći su analizirani djelomice mikroskopski u Zavodu za anatomiju drva Polj.šumarskog fakulteta u Zagrebu, a djelomice pomoću Zeissov e lupe s povećanjem osam puta. Na temelju analize izvrtaka dobili smo podatke o tome, kako su hrast lužnjak i poljski jasen prirašćivali u debljinu u pojedinim godinama. Ti su podaci svrstani u tabeli 2. |
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1959 str. 29 <-- 29 --> PDF |
Tabela 2 Dvostruka prosječna širina goda ili godišnji debljinski prirast L´ accroissement annuel du diametre a hauteur d´ homme Deb. stepen (D) Categorie de Quercus pedunculata, Ehrh. Fraxinus angustifolia, Wahl. diametre (D) 1955. 1956. 1957. 1950-55. 1955. 1956. 1957. 1950-55. 14 0,120 0,100 0,060 0,092 0,146 0,200 0,220 0,162 16 0,320 0,230 0,140 0,480 0,144 0,176 0,140 0,168 18 0,248 0,132 0,152 0,224 0,186 0,182 0,172 0,238 20 0,238 0,146 0,108 0,240 0,154 0,150 0,150 0,200 22 0,254 0,182 0,130 0,264 0,166 0,194 0,206 0,216 24 0,298 0,174 0,136 0,288 0,186 0,180 0,156 0,212 26 0,392 0,250 0,222 0,386 0,174 0,160 0,150 0,192 28 0,420 0,268 0,222 0,424 0,162 0,158 0,132 0,178 30 0,452 0,290 0,236 0,442 0,196 0,176 0,128 0,204 32 0,478 0,308 0,262 0,454 0,184 0,194 0,168 0,204 34 0,516 0,330 0,304 0,520 0,202 0,258 0,200 0,246 36 0,604 0,388 0,340 0,584 0,236 0,216 0,224 0,258 38 0,596´ 0,384 0,340 0,596 0,214 0,214 0,176 0,266 40 0,700 0,460 0,384 0,680 0,220 0,230 0,190 0,288 42 .0,682 0,458 0,432 0,674 0,216 0,206 0,186 0,266 44 0,728 0,490 0,480 0,776 0,176 0,164 0,164 0,244 46 0,762 0,464 0,482 0,762 0,174 0,202 0,174 0,212 48 0,722 0,444 0,422 0,720 0,234 0,256 0,214 0,274 50 0,616 0,460 0,470 0,696 0,226 0,206 0,206 0,256 52 0,668 0,452 0,408 0,762 0,350 0,360 0,320 0,328 54 0,724 0,504 0,432 0,740 0,360 0,540 0,380 0,404 56 0,740 0,440 0,480 0,720 0,200 0,200 0,200 0,184 58 0,520 0,360 0,400 0,600 0,394 0,354 0,240 0,338 60 0,760 0,594 0,520 0,774 — — — — 62 0,760 0,420 0,400 0,700 0,260 0,300 0,260 0,320 Pomoću godišnjeg debljinskog prirasta izračunali smo godišnji volumni prirast (A) po Meyerovo j diferencijalnoj metodi, koju smo već opisali u Šumarskom listu br. 11-12/1955. na str. 612 i 613. Gubitak na prirastu (G i956) ugodini 1956. izračunali smo po jednadžbama (1) i (2). G 1956 = A 1955 A 1950 (1) G´l956 = A 1950-1955 A 1950 (2) ~~5~~ G 1956 označava gubitak na godišnjem volumnom prirastu u 1956. godini; A 1955 označava godišnji volumni prirast u godini 1955; A i9se u go |
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1959 str. 30 <-- 30 --> PDF |
dini 1956, A 1950-1955 označava srednji godišnji volumni prirast u periodi od 5 1950.—1955. godine. Formule (1) i (2) definiraju gubitak na prirastu drvne mase u 1956. godini, koji je nastao uslijed napadaja po gubaru uz uvjet, da u 1956. godini nije bilo drugih napadaja ili štetnih utjecaja, kao što su na pr. sušne periode i ostalo. Zato ćemo priraste u pojedinim godinama usporediti s klimatskim faktorima (oborinama i temperaturom)*, izmjerenim u meteorološkoj stanici Lipovljani. Sumarj/o LIPOVL MNI; ećtjek JS0/o Vrsta dmca i H«r\iT LUŽNJAK , Qt/LKCC/S PLOUNCI/LATA, Ehr. X r^ VN/ // > u \ T-^S 3a w -,J ´i ta/ v !\ / h ta´ ;.-/ 1 \ U i \ i \ i \ PROSJEČNA ŠIRINA GODA ´ L epa/sseur cfeJ cernea annue//es ?/\ ...i 19SS protjrt tSSO-tSSS , _ 19S6 .1957 L2 2* 36 20 3o »7 4M U ** L0 S3 Si SS SS SI. 2 U formuli (1) uzeta je kao baza godišnji prirast u 1955. godini (A 1955), jer u toj godini nije gubar napao sastojinu u odsjeku 150/a, a ni drugi štetni utjecaji nisu zabilježeni te godine. Formula (2) dat će sigurniji rezultat, jer je u njoj za bazu uzet godišnji volumni prirast u prosječnom iznosu za periodu od 1950.—1955. godine. |
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1959 str. 31 <-- 31 --> PDF |
Šumarija LIPOVLJAN I, . odsjek POLJSKI JASEN FRAXJtVVS AMGVST/rOL/A. WaM. PROSJEČNA j ŠIRINA. ´ GODA i- epoisseur des cernes onnue/les IKS pnuJ**l9>0-tS <*»_ 1937 9 m n U X 33 *> *3 W M *đ ti m U it- Si i Rezultati Rezultati mjerenja i analize o prosječnoj širini goda u pojedinim godinama prikazani su na slici 2 za hrast lužnjak, a na slici 3 za poljski jasen. Na temelju podataka iz tabele 1 i tabele 2, te uz pomoć Emrovićeve tarif e br. 12 izračunali smo godišnje volumne priraste za hrast lužnjak u pojedinim godinama kako slijedi: A 1955 = 104,09 m3 ili 7,03 m3/ha (vidi tabelu 3.) A 1956 = 68,41 m3 ili 4,62 nrVha A 1957 = 59,04 m3 ili 3,98 m3/ha A 1950-1955 = 103,74 m3 ili 7,00 nrVha (prosjek) Obračun prirasta za godinu 1955. se vidi iz tabele 3. Obračuni prirasta za ostale godine su potpuno analogni, pa smo zbog štednje na prostoru ispustili dokazni materijal. |
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1959 str. 32 <-- 32 --> PDF |
Tobefor 3 OBRAČUN PR/RASTA zo hras/ /užnjak za 4955 MLYLROVA DIFERENCIJALNA METODA Sumarja LIPOVL JAN/,-odsjek 450/Q; površ/ha 44,61 ha. Si K <* si s "> »»; . . S "O vO ^-^ ,—^ 1 1L 1 * Š § * 0 V9 5 cm /»» crn mJ ro> 4 2 3 4 S 6 7 0 0,09 ---- i -^ 0,05 ! ^ 0,44 0,055 0,420 0, 003 300 59 0,495 0,06 \ J6 0,20 Q065 0,320 0, OJO 400 99 4,030 . 0,0J\ Jd 0,2? 0,030 0,243 0,009 920 430 4,290 0,09 \ 20 .0,36 0,095 0,238 0,044 305 204 2,272 0,40\ 22 0,46 0/40 0,254, 0,043 970 245 3004 0/2I 24 0,56 0,425 0,293 0,048 625 244 4489 0/3 \ 26 Q/JA 0,435 Q392 0,026 460 243 6,430 \ 23 0,85 0,44 0/65 0,420 0,032 550 258 8,393 1 0/7 30 402 0,4JO 0,452 0,033 420 24-8 9.523 \ \0/7 32 4.49 0,4SO 0,478 0,043 020 239 40282 i 0/9 11 34 436 0,200 Q546 0,054 600 485 9,546 \ 36 4,59 0,24 0,245 0,604 0,064 930 468 40,908 1 | 38 4,34 0,22 0,22)0 0,596 0,068 540 446 7,954 ! 0,241 40 2,05 0,245 0,/oo 0,085 750 83 7,4470,26 j I 42 2 so 0,255 0,682 0,086 955 72 6264 0,26 1 44 2.5S O/IJO 0,728 0,098 280 49 4846 0,26 i 46 2,34 0,290 0,762 0,440 490 34 3,425 , 0,50 : 48 3/4 0,300 0J22 0,408 300 25 2,7oa 0,30 \ 50 3, U 0,345 0,646 0,097 020 49 4,843 j 0,33 : | S2 3.77 0,235 0,668 0,444 890 6 0,674 0,iU 4,44 0,355 0,724 0,423 540 3 <%386 i 0,57 < 55 4,48 O.SJO 0j4o 0,436 900 6 0,824o,y] J .53 4,85 0,335 0520 0, 400 400 4 0,400 0,4a 1 60 5,25 0,400 0,760 0,452 000 2 )i04 o,4o \ 62 6,65 0M0 Q 760 0459 600 2 0,349 OM !. 64 6,09 ---- UKUPNO: 2704 404,O9 m* Ječa/ni god/šnji vo/umni priras/po hek/arw 7o$ nA L __ |
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1959 str. 33 <-- 33 --> PDF |
Gubitak na prirastu (G) hrasta lužnjaka u 1956. godini iznosi: Gi956 = 104,09 m3 — 68,41 m3 = 35,68 m3 ili 2,41 ms/ha G´iM6= 103,74 m3 — 68,41 m3 = 35,33 m3 ili 2,38 m3/ha Na temelju podataka iz tabele 1, iz tabele 2, te uz pomoć Plavšićeve jednoulazne tabele drvnih masa za poljski jasen na I. bonitetu, izračunali smo godišnje volumne priraste za poljski jasen u pojedinim godinama kako slijedi: . A 1955 = 17,69 m3 ili 1,19 m3/ha A lose = 18,10 m3 ili 1,22 rrrVha A 1957 = 15,88 m3 ili 1,07 m3/ha A 1950-1955 = 20,54 m3 ili 1,39 m3/ha (pros´jek) Prema formulama (1) i (2) gubitak na prirastu poljskog jasena u 1956. godini praktički ne postoji, što je u skladu s našim očekivanjima, jer u 1956. godini jasen nije bio napadnut. Razmatranje dobivenih rezultata Oscilacija izmjerenog godišnjeg volumnog prirasta po hektaru u pojedinim godinama je ovakva: Odsjek 150/a, šumarija Lipovljani Godina Hrast lužnjak Poljski jasen (1950—1955) 7,0 m3 1,4 m3 (prospek) 1955 7,0 m3 1,2 m3 1956 4,6 m3 1,2 m3 1957 4,0 m3 1,1 m3 Iz tih se rezultata jasno razabire štetno djelovanje gubara u proiz vodnji drvne mase odsjeka 150/a, gdje je gubar napao 1956. godine hrast lužnjak, dok je poljski jasen iste godine ostao ondje pošteđen. Prirast hrasta lužnjaka pao je za preko 30% poslije napadaja gubara. No makar je djelovanje gubara tako evidentno, ipak se postavlja pi tanje: »Možemo li izračunani gubitak na prirastu drvne mase pripisati jedino napadaju gubara?« Kako u 1956. godini nisu zabilježeni, osim gubara, drugi štetni napa daji u odsjeku 150/a, posegnuli smo za podacima meteoroloških stanica o temperaturi i oborinama. Napominjemo, da smo za godine 1950. i 1951. uzeli podatke meteorološke stanice Slavonski Brod, jer u tim godinama lipovljanska metereološka stanica nije još radila. Iz tabela 4 i 5 vidimo, da je u Lipovljanima 1955. godina bila nešto povoljnija za vegetaciju, nego godina 1956. U 1955. bilo je za vrijeme vege tacije oko 70 milimetara više kiše negoli u 1956. godini. Prema tome, gu bitak na prirastu, izračunan po formuli (1), ne mora biti samo rezultat na padaja od gubara, nego se može pripisivati nepovoljnim klimatskim pri likama u godini 1956. No razlike u oborinama u 1955. i 1956. godini nisu jako osjetljive, te poljski jasen nije pokazao smanjenje prirasta u 1956. god. |
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1959 str. 34 <-- 34 --> PDF |
PODAO O OBOR/NAMA (L/POVLJANI ) Tabela 4 GODINE JX7LSLC/ 4950 4954 i952 | -1953 4954 Prosjek J950 SS 4955 4956 4957 MJESEČNA HOUC/NA OBORINA i 70 25 75 45 3i 49 58 49 47 u .55 82 44 98 57 65 95 78 62 11/ 20 64 55 \ i 62 SS 13 42 22 % IV 90 55 52 U 412 10 59 59 55 i V ´23 62 55 106 475 84 101 121 95 VI -17 99 57 135 294 416 15 437 26 VII 34 83 9 48 60 46 442 J37 65 VI/I ´ 8 27 25 71 51 36 92 34 404 IX 56 29 91 59 45 52 44 4 87 X 413 21 106 15 65 64 494 12 65 XI 108 65 92 17 45 66 47 85 40 XII 404 40 205 32 73 90 18 89 27 -.Ukupno godišn/e 672 . 650 806 669 1075 772 983 777 690 .. Ukupno za vrijeme veoeT 225 555 249 i61 757 ia4 461 391 A29 periode rr> m PODAO O TEMPERATUR/ ( L/POVLJAN/ ) Tabela v´5 OOOINE \ MJESEC/ 4950 4954 4952 4955 4954 Prosjek ^950-55 4955 \ 4956: i 4957i SREONJA MJESEČNA TEMPERATURA o °C 1 ´30 3,4 0,2 -0,2 -5,2 -4.0 4,2 3,4 -2,9 II 2.4 5,1 4,2 4.0 5.0 0,9 3,6 -8.5 6,6 Hl 7,4 7.2 5,4 6,7 7,4 6.6 3,i 2 5 8,9 IV 424 44.4 448 12.8 9.0 42.4 S.9 . ,44,0 44,0 V 48,6 46.5 45,3 44,8 44,8 45,9 44,6 45,6 42,9 VI 24.5 49.7 20,2 .494. 205 20,5 43,7 47.7 24.4 VII 24,4 20,5 25,7 22,4 49S 22,0 203 24.4 2<7 VIII 23.0 24,6 24,2 49,4 20,4 24.6 490 20,8 49,5 IX 17.8 48,0 46,4 41,6 48,4 47.S 465 47.8 45,7 X 9.5 40,0 44,8 43.4 44.0 44.4 40,8 44.2 40,9 XI 7.0 8,2 5,4 38 5,4 6.0 4.5 24 $9 Xđ 3.4 2.9 0,8 4,4 3.9 2.4 JU ´ -0,6 4,6 t°roS/ectiO godišnja 42,0 42.0 44,6 40.9 40,0 4i3 40,5 9,6 44,2.: Prosječna temp. zo vrijeme vegef 49.5 47.9 49.4 47.5 47,0 482 46, b 47,4 470 periode u °C . |
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1959 str. 35 <-- 35 --> PDF |
Formula (2) je u svakom slučaju sigurnija, u toliko više, što se prosječna količina godišnjih oborina u vrijeme vegetacije za pe.riodu od 1950—1955 (404 mm) gotovo slaže s količinom godišnjih oborina za vrijeme vegetacijske periode u 1956. godini (392 mm). A kako smo po formuli (1) i po formuli (2) dobili gotovo isti rezultat (G1956 = 2,41 m3/ha i G´IASB = 2,38 m3/ha), slijedi, da se utvrđeni gubitak na prirastu može u cijelosti pripisati gubaru. Iz naših se rezultata vidi, da je u 1956. godini gubar prouzrokovao smanjenje proizvodnje drvne mase za preko 30% u odnosu na proizvodnju u 1955. godini (ili u odnosu na prosječni prirast za periodu od 1950.—1955.). Apsolutni gubitak na prirastu iznosi 2,4 m3 drvne mase hrastovine, koja je izgubljena na sedamdesetgodišnjim hrastovim stablima odsjeka 150/a. Prema tome je u spomenutoj sastojini izgubljeno oko 8.000.— dinara po jednom hektaru u 1956. godini. Nije potrebno isticati, da će u čistim hrasticima taj gubitak biti nekoliko puta veći; taj će gubitak biti još veći u sastojinama, koje nisu tako vitalne kao odsjek 150/a. Oscilacija prirasta u pojedinim godinama nam pokazuje, da je u 1957. godini prirast bio najmanji kako za hrast lužnjak, tako i za poljski jasen. Kako to protumačiti? To smanjenje se ne može pripisati klimatskim faktorima, jer je u toku 1957. za vrijeme vegetacijske periode zabilježeno više kiše negoli u prethodnoj godini (vidi tabelu 4). Pored toga treba imati pred očima, da je u proljeće 1957. godine cijelo područje lipovljanske šumarije bilo zamagljeno DTT-om iz aviona, te nisu zabilježena brštenja po gubaru. Prema tome se čini, da se štetno djelovanje gubara ne očituje samo u jednoj nego i u drugoj godini iza napadaja. Gubitak na proizvodnji drvne mase u 1957. još je veći u odnosu na prosječni godišnji prirast za periodu 1950—1955., te doseže iznos od 40%. Smanjeni prirast jasena u 1957. godini može se protumačiti napadom jasenove pipe u toj godini. Rezultate o prirastu u 1957. godini trebalo bi možda tretirati s izvjesnom rezervom zbog toga, što su (uzorci) izvrći uzimani Presslerovi m svrdlom u početku 1958., pa se može pomišljati na mogućnost, da je zadnji (god. 1957.) bio nešto stisnut uslijed bušenja svrdlom. No pritom se pitamo ne bi li se to moralo odraziti podjednako kod hrasta, kao i kod jasena. Iz podataka 0 oscilaciji prirasta u pojedinim godinama za hrast i jasen vidimo, da je prirast jasena u 1957. neznatno pao, pa se prema tome jako smanjenje prirasta hrasta ne bi moglo pripisivati samoj tehnici rada Pres slerovim svrdlom. * Ostali klimatski faktori ne mogu se zasad obuhvatiti, jer nema detaljnih mjerenja u tom smjeru. * U račun su uzete cijene drveta na panju iz Narodnih Novina br. 46/1954. LITERATURA Andre i ć M.: Izbor sastojina za suzbijanje gubara aviometodom i rentabilitet ovog suzbijanja, Narodni šumar, 1—3, Sarajevo 1958. Emrovi ć B.: O konstrukciji lokalnih jednoulaznih drvnogromadnih tablica (tarifa); Šum. list br. 4—5, 1957. Klepa c D.: Utjecaj imele na prirast jelovih šuma, Šum. list br. 7—8, 1955. Plavši ć M.: Tabele drvnih masa za poljski jasen, Šum. list 1954. |
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1959 str. 36 <-- 36 --> PDF |
RESUME La determination de la perte de l´accroissement dans les forets attaquees par Lymantria dispar, L. Lymantria dispar, L., l´insecte phyllophage, est tres redoutable pour ncs forets de chene pedoncule. Certaines annees, au printemps, Lymantria dispar defeuille les peuplements de chene pedoncule presque totalement. Les degats sont considerables au point de vue biologique et economique. En 1956 il´ y a eu une forte invasion du Lymantria dispar dans le domaine de la Faculte Forestiere et Agronomique de Zagreb. Nous avons remarque une tres severe defeuillaison printaniere chez le chene pedoncule a cause du L. dispar. Quelques semaines apres l´invasion nous avons constate une deuxieme foliation chez la meme essence. Notons que les autres essences dans la meme foret etaient restees intactes. Aiin de determiner la perte de l´accroissement a cause du Lymantria dispar, nous avons choisi une parcelle de la foret attaqee en 1956. II s´agit de la parcelle No 150´a dans le domaine »Lipovljani«, a peu pres a 100 km de Zagreb. A la fin de 1957., nous avons fait rdnventaire de la parcelle 150/a. Voici quelques chiffres caracterisitiques pour cette parcelle. Surface de la parcelle: 14,82 ha; nombre de tiges par hectare: 186 tiges de chene pedoncule, 103 tiges de frene oxyphylle, 410 tiges de charme, 40 tiges d´orme champetre et 27 tiges de diverses essences. Volume sur pied par hectare: 190 m3 de chene pedoncule, 84 m3 de frene oxyphylle, 46 m3 de charme, 10 m3 d´orme champetre et 10 m3 diverses essences. Age: 80 ans. Fertilite excellente (tarif d´amenagement d´Algan No 19). Apres l´inventaire de la parcelle nous avons pris 383 echantillons. (cigarettes) du bois sur 383 tiges de chene et 180 echantillons du bois1 sur 180 t:ges de frene. Grace a l´analyse microscopique nous avens obtenu l´epaisseur des couches (cernes) annuelles pour les annees suivantes: 1055, 1956, 1957 et la moyenne pour la periode 1950— 1955. Ces donnees sont presentees sur les figures No 2 et 3. Le double de l´epaisseur des couches annuelles nous donne l´accroissement annuel du diametre pour les annees mentionnees, ce qu´on voit dans le tableau No 2. En utilisant les tarifs d´amenagement, le nombre de tiges et l´accroissement annuel du diametre, nous avons calcule l´accroissement annuel en volume (A) selon la methode de Meyer: Accroissement annuel en volume par hectare Annee Chene pedoncule Frene oxyphylle (1950—1955) 7,0 m3 1,4 m3 moyenne 1955 7,0 m3 1,2 m3 1959 4,6 m3 1,2 m3 s 1957 4,0 m3 1,1 m En 1955 il n´y a pas eu d´attaques dans la foret. C´est pourquoi, il semble permis, de comparer l´accroissement annuel en 1955 avec celui-ci en 1956. II serait encore plus sur de comparer l´accroissement annuel moyen pour la periode 1950—1955 avec l´accroissement en 1956. La difference nous donne la perte de l´accroissement causee par Lymantria dispar, parce que les circonstances climatiques — tout specialement la pluviosite — etaient tres semblables dans les annees mentionnees. La perte de 1´accrossement est de 2,4 m3 par hectare (7,0 m3 — 4,6 m3) en 1956 ce qui signifie que l´accroissement en volume des chenes pedoncules, attaques par Lymantria dispar, etait diminue de 30p/o. En ce qui concerne l´accroissement du frene oxyphylle on ne voit pas une oscillation aussi frappante que chez le chene, ce qui est tout a fait naturel, car le frene n´a pas ete attaque par Lymantria dispar en 1956. (Primljeno za štampu 11. XI. 1958.) |