DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1959 str. 56 <-- 56 --> PDF |
ranja) izvrtka uspjeh nije bio zadovoljavajući. Vrlo dobre rezultate u pogledu vidlji vosti godova postigli smo, kad smo polirani izvrtak stavili na ugrijanu limenu pločicu tako, da je polirana površina izvrtka pougljenila. Zatim se obavilo ponovno poliranje i godovi su bili vidljivi prostim okom bez upotrebe ikakove boje ili kiseline. Slaba strana ove metode leži u tome, što je izvrtak nakon žarenja postao kraći (na 36 mm dužine za 1 mm, dakle za 2,8´Vo). Zbog toga je ta metoda neupotrebiva. Šumskonpokusna stanica Instituta u Delnicama upotrebljava prema preporuci ing. D. Cestar a stolarski nitrolak. Njime se premazuju bukovi izvrtc; bez pret hodnog poliranja i nakon nekoliko sekundi granice godova postaju, uz dobro pove ćanje, jasno vidljive. Prednost je ovog načina, da izvrtke ne treba prethodno gladiti (premda je kod glatke površine i djelovanje nitrolaka bolje). Svi nabrojeni načini imaju poneke nedostatke, a uglavnom iziskuju dosta vre mena i nisu podesni kod masovnog rada, kakav je kod nas sada u toku. U Narodnoj Republici Bosni i Hercegovini počelo se raditi na utvrđivanju prirasta pred nekoliko godina, te su stečena iskustva i u pogledu anajize bukovih izvrtaka. Zavod za ure đivanje šuma Poljoprivredno-šumarskog fakulteta u Sarajevu konstruirao je speci jalni nož, jedne vrsti mikrotoma, kojim se vrši uzdužno prerezivanje izvrtka. Na taj način dobije se glatka površina, brže nego glađenjem, na kojoj se uz dobru lupu mogu čitati godovi. Ukoliko granice među godovima nisu ni na takvom prerezu jasne, premaze se prerez posve tankim slojem cinkove masti i godovi za pola minute postaju vrlo jasni i vidljivi. U NR Bosni i Hercegovini analizirali su tim putem bu kove i javorove izvrtke. Nadamo se, da će biti povoljni rezultati i kod´ ostalih vrsti drveća homogene građe. Spomenuti rnikrotom, prema uzorku iz Sarajeva, izrađuje se sada u Zagrebu za sve sekcije za uređivanje šuma, te će se pomoću istog znatno olakšati i ubrzati rad na čitanju izvrtaka. Konačno se napominje, da se u nekim bukovim sastojinama sa jačim prirastom mogu izvrtci analizirati odmah u šumi, jer su na takovim svježi m bukovim izvrt cima godovi jasno vidljivi (na pr. u Novigradskoj planini šumarije Koprivnica). - ´. LITERATURA Jazewitsc h v. W.: Jahrringchronologie der Spessart-Buchen. Forstwissenschaft liches Centralblatt 1953. str. 235. Len z Oscar : Utilisation de la radiographic pour l´examen des couches d´accrois sement. Institut Suisse de recherches forestieres. Memoires Vol. 33 Fase. 5, Zürich 1957. Pard e J.: Une belle realisation suedoise: la machine ä mesurer les aecroissements annuels. Revue forestiere francaise No. 4, Avril 1958. Pard e J.: Tariere de Pressler sans temps de passage. Revue forestiere francaise, No. 6, Juin 1958. ODREĐIVANJE TEČAJNOG PRIRASTA U VISOKIM REGULARNIM (JEDNODOBNIM) SUMAMA Ing. Josip Benić Za određivanje tečajnog prirasta postoji danas više metoda pomoću izvrtaka. Nema sumnje, da se konkretni prirast sastojine najtočnije ustanovljuje metodom izvrtaka i da točnost ovisi o broju izvrtaka u konkretnoj sastojim. Operativa se dosada teško služila takovim metodama, jer je rad na utvrđivanju prirasta opsežan, a zato nije imala ni potrebnog stručnog kadra ni sprava, pa je najčešće, gotovo u pravilu pribjegavalo upotrebi njemačkih prirasno-prihodnih tabela i one su za naše prilike bile uobičajene, a odštampane su u gotovo svim našim šumarskim priručnicima. Pomnijim promatranjem prirasno-prihodnih tabela Wimmenauera , Schwa pacha i Gehrhardta zapaža se činjenica, da je na istom bonitetu, za istu vrst drva i istu starost odnos tečajnog prema dobnom prirastu prilično konstantna veličinea Pt: Pd = k. Za potkrepljenje te činjenice konstruirana su za primjer tri grafikona za bukvu, na koji su naneseni podaci tečajnog i dobnog prirasta po Wimmenaueru po Schwapachu i Gehrhardtu posebno za I. i posebno za III. bonitet. Iz dobivenih točaka kon |
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1959 str. 57 <-- 57 --> PDF |
struirana je i izravnana krivulja tečajnog i dobnog prirasta za oba boniteta, te veličina tečajnog prirasta stavljena u omjer prema dobnom prirastu po gore navedenoj formuli, za svaku starost od po 10 god., te je tako dobiven faktor »k« za svaku dob sastojina kako to prikazuju donje tablice. BUKVA I. bonitet. Podaci po 10 20 30 z a 40 staros t 50 60 o d 70 go d 80 in a 90 100 110 120 fak t o r »;k« Wimmenauer Gehrhardtu Schwapachu Prosječno : 3,0 3,0 2,5 2,8 2,8 3,4 3,2 3,1 2,2 2,5 2,5 2,4 2,0 2,4 2,2 2,2 1,71,91,81,8 1,6 1,5 1,5 1,5 1,5 1,2 1,2 1,3 1,4 1,1 1,0 1,1 1,2 1,0 1,0 1,0 1,1 0,9 0,9 1,0 1,0 0,8 0,9 0,9 0,9 0,7 0,7 0,8 Tablica pokazuje da je faktor »k«, izračunat iprema prirastu po Gehrhardtu i Schwapachu, u svakoj dobi gotovo jednak i da ranije postigne veličinu 1,0, nego po podacima prirasta po Wimmenaueru, iz čega se može zaključiti da je Wimmenauer prikupljao podatke o prirastu na lošijem bonitetu. Tablica faktora »k« za III. bonitet jest ova: BUKVA III. bonitet. Podaci z a s t: arost od god i n a po 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110 120 fakt o r >>k« Wimmenauer 2,0 3,0 2,5 2,1 1,8 1,7 1,6 1,4 1,3 1,1 1,0 0,9 Gehrhardtu 2,0 3,0 2,6 2,6 2,3 1,8 1,5 1,3 1,2 1,0 0,9 0,7 Schwapachu 2,0 3,0 2,5 2,5 2,2 2,0 1,8 1,6 1,3 1,2 1,0 0,9 Prosječno: 2,0 3,0 2,5 2,3 2,1 1,8 1,0 1,4 1,3 1,1 1,0 0,8 Usporedivši prosječne iznose za I. i III. bonitet vidi se da se faktor »k« na boljem bonitetu približava ranije veličini 1,0 t. j . da se ranije izjednači tečajni prirast sa dobnim, a na lošijem bonitetu kasnije, kao i to da je u jednakim starostima faktor »k« u mlađim sastojinama nešto veći na I. bonitetu i da sa starošću brže opada nego li na III. bonitetu. Osim toga vidi se i to da se faktor »k« za pojedine starosti po bonitetu ne razlikuje znatno. Tabela prosječnih iznosa za prvi i treći bonitet jeste ova: Prosječno z a starost od god i n a za 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110 120 faktor »k« Bonitet I. 2,8 3,1 2,4 2,2 1,8 1,5 1,3 1,1 1,0 1,0 0,9 0,8 Bonitet II. 2,0 3,0 2,5 2,3 2,1 1,8 1,6 1,4 1,3 1,1 1,0 0,7 Na području NRH pristupilo se u god. 1958. radu na utvrđivanju prirasta u sastojinama preko 80 g. starosti za tvrde listače, a za brzorastuće vrsti: topolu, vrbu itd. 55 |
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1959 str. 58 <-- 58 --> PDF |
u sastojinama preko 20 g starosti. U narednoj godini pristupit će se tome i u mlađim sastojinama. Pri utvrđivanju prirasta tih sastojina metodom izvrtaka, utvrđuju se i ostali njihovi elementi, kao vrst uzgoja, vrst drva, starost, prsni promjeri, obrast, bonitet itd., dakle svi elementi koje sadrže i prirasno prihodne tabele njemačko pokusnih postaja, pa se nameće pitanje ne bi li bilo shodno te podatke upotrebiti za sastav tabela faktora »k«, na temelju utvrđenog tečajnog i dobnog prirasta u našim sastojinama. Dovoljno bi bilo svrstati naše šume u najviše pet bonitetnih razreda, pa na temelju dobivenih izvrtaka za raznodobne sastojine istog boniteta konstruirati krivulju tečajnog i krivulju dobnog prirasta za svaku vrst drva, te iz odnosa tečajnog prirasta Pt i dobnog prirasta Pd ustanoviti za starosti od po 5 ili po 10 god. faktor »k« -(Pt: Pd = k). Faktor »k« je stalan u pojedinim dobama, kako za cijelu sastojinu, tako i za pojedina stabla te sastojine, ako su tokom svojega razvitka bila u približno jednolikim sastojinskim prilikama. Kod naglih i osjetljivih promjena u sastojinama, na pr. jakog smanjenja obrasta, faktor »k« se nakon takove promjene u početku nešto povećava, no kasnije se približi konstantnoj veličini, s razloga što se u osjetljivoj proređnoj sastojini smanji masa, a tečajni prirast relativno nešto poveća, pa omjer Pt: Pd daje nešto veći »k«. Taj momenat djeluje uostalom jednako i kod ostalih metoda ustanovljavanja tečajnog prirasta po izvrtcima. Uz pretpostavku da se u našim regularnim (jednodobnim) sastojinama gospodari po nekim već ustaljenim gospodarskim principima, s obzirom na prorede, oplodnu sječu i si., kako to i treba da bude, to bi tablice faktora »k« bile trajnog karaktera za pojedine bonitete i vrst drveća i po njima bi se dovoljno točno izračunavao tečajni prirast iz dobnog prirasta konkretne sastojine. Iz treće tabele razabire se da faktor »k« u I. i IH. bonitetu u pojedinoj dobnoj starosti nema osobito velike razlike, pa stoga ne bi bilo potrebno ovaj faktor izračunavati za više od pet boniteta kako je to već napred rečeno. U jednodobnoj sastojini može se dovoljno sigurno ustanoviti drvna masa, starost i bonitet. Poznavajući ova tri elementa možemo onda lako ustanoviti i konkretni M3 dobni prirast iz formule = Pd (M3 je ukupna masa sastojine ili masa po ha, a a jest starost sastojine, Pd je dobni prirast sastojine ili prirast po hektaru). Množimo li ovaj Pd (konkretni dobni prirast) sa faktorom »k« pripadajuće starosti i boniteta, dobivamo tečajni prirast za tu sastojinu (Pd X k = Pt), a da kod toga nesigurni faktor »obrast« nije ušao u obzir, jer je on već uključen u masi. Dok nemamo tablice faktora »k« dobivene iz podataka o prirastu naših šuma, možemo se poslužiti faktorom »k« dobivenih iz podataka prirasta postojećih njemačkih prirasno-prihođnih tablica, jer je takav način određivanja tečajnog prirasta brz, temelji se na stvarnoj drvnoj masi i starosti, daje prilično sigurnu veličinu tečajnog prirasta a ne može doći do krupnijih pogrešaka, jer se faktor »k« u izvjesnoj dobi sastojine u raznim bonitetima osjetljivo ne razlikuje. Stoga ne mogu nastati velike pogreške, iako se bonitet u konkretnoj sastojini najtočnije ne odredi i kao takav primjeni na bonitet tablice faktora »k«. Sekcija za uređivanje šuma Osijek služi se već ovakovim tablicama, sastavljenim po podacima prirasta iz njemačkih prirasno-prihođnih tablica, a kad budu izrađene tablice faktora »k« iz domaćih podataka prirasta, služit će se njima. Iz izloženog je vidljivo da se pri sastavu faktora »k« služilo podacima njemačkih prirasno-prihođnih tablica, jer konkretnih podataka o prirastu za naše šume nema, niti je bilo mogućnosti za njih takove podatke na terenu prikupiti, pa stoga točnost ovakcvog načina ustanovljavanja tečajnog prirasta ovisi o točnosti utvrđenih tečajnih i dobnih prirasta njemačkih prirasno-prihođnih tabela i određivanja konkretnog boniteta. Ova stvar spada u nadležnost Instituta za šumarska istraživanja u Zagrebu, pa o sastavu ovakovih tablica faktor »k« imao bi on dati odlučnu riječ, jer je on glavni nosioc rada na utvrđivanju prirasta, koji se sada vrši na terenu. 56 v |