DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1959 str. 56 <-- 56 --> PDF |
ranja) izvrtka uspjeh nije bio zadovoljavajući. Vrlo dobre rezultate u pogledu vidlji vosti godova postigli smo, kad smo polirani izvrtak stavili na ugrijanu limenu pločicu tako, da je polirana površina izvrtka pougljenila. Zatim se obavilo ponovno poliranje i godovi su bili vidljivi prostim okom bez upotrebe ikakove boje ili kiseline. Slaba strana ove metode leži u tome, što je izvrtak nakon žarenja postao kraći (na 36 mm dužine za 1 mm, dakle za 2,8´Vo). Zbog toga je ta metoda neupotrebiva. Šumskonpokusna stanica Instituta u Delnicama upotrebljava prema preporuci ing. D. Cestar a stolarski nitrolak. Njime se premazuju bukovi izvrtc; bez pret hodnog poliranja i nakon nekoliko sekundi granice godova postaju, uz dobro pove ćanje, jasno vidljive. Prednost je ovog načina, da izvrtke ne treba prethodno gladiti (premda je kod glatke površine i djelovanje nitrolaka bolje). Svi nabrojeni načini imaju poneke nedostatke, a uglavnom iziskuju dosta vre mena i nisu podesni kod masovnog rada, kakav je kod nas sada u toku. U Narodnoj Republici Bosni i Hercegovini počelo se raditi na utvrđivanju prirasta pred nekoliko godina, te su stečena iskustva i u pogledu anajize bukovih izvrtaka. Zavod za ure đivanje šuma Poljoprivredno-šumarskog fakulteta u Sarajevu konstruirao je speci jalni nož, jedne vrsti mikrotoma, kojim se vrši uzdužno prerezivanje izvrtka. Na taj način dobije se glatka površina, brže nego glađenjem, na kojoj se uz dobru lupu mogu čitati godovi. Ukoliko granice među godovima nisu ni na takvom prerezu jasne, premaze se prerez posve tankim slojem cinkove masti i godovi za pola minute postaju vrlo jasni i vidljivi. U NR Bosni i Hercegovini analizirali su tim putem bu kove i javorove izvrtke. Nadamo se, da će biti povoljni rezultati i kod´ ostalih vrsti drveća homogene građe. Spomenuti rnikrotom, prema uzorku iz Sarajeva, izrađuje se sada u Zagrebu za sve sekcije za uređivanje šuma, te će se pomoću istog znatno olakšati i ubrzati rad na čitanju izvrtaka. Konačno se napominje, da se u nekim bukovim sastojinama sa jačim prirastom mogu izvrtci analizirati odmah u šumi, jer su na takovim svježi m bukovim izvrt cima godovi jasno vidljivi (na pr. u Novigradskoj planini šumarije Koprivnica). - ´. LITERATURA Jazewitsc h v. W.: Jahrringchronologie der Spessart-Buchen. Forstwissenschaft liches Centralblatt 1953. str. 235. Len z Oscar : Utilisation de la radiographic pour l´examen des couches d´accrois sement. Institut Suisse de recherches forestieres. Memoires Vol. 33 Fase. 5, Zürich 1957. Pard e J.: Une belle realisation suedoise: la machine ä mesurer les aecroissements annuels. Revue forestiere francaise No. 4, Avril 1958. Pard e J.: Tariere de Pressler sans temps de passage. Revue forestiere francaise, No. 6, Juin 1958. ODREĐIVANJE TEČAJNOG PRIRASTA U VISOKIM REGULARNIM (JEDNODOBNIM) SUMAMA Ing. Josip Benić Za određivanje tečajnog prirasta postoji danas više metoda pomoću izvrtaka. Nema sumnje, da se konkretni prirast sastojine najtočnije ustanovljuje metodom izvrtaka i da točnost ovisi o broju izvrtaka u konkretnoj sastojim. Operativa se dosada teško služila takovim metodama, jer je rad na utvrđivanju prirasta opsežan, a zato nije imala ni potrebnog stručnog kadra ni sprava, pa je najčešće, gotovo u pravilu pribjegavalo upotrebi njemačkih prirasno-prihodnih tabela i one su za naše prilike bile uobičajene, a odštampane su u gotovo svim našim šumarskim priručnicima. Pomnijim promatranjem prirasno-prihodnih tabela Wimmenauera , Schwa pacha i Gehrhardta zapaža se činjenica, da je na istom bonitetu, za istu vrst drva i istu starost odnos tečajnog prema dobnom prirastu prilično konstantna veličinea Pt: Pd = k. Za potkrepljenje te činjenice konstruirana su za primjer tri grafikona za bukvu, na koji su naneseni podaci tečajnog i dobnog prirasta po Wimmenaueru po Schwapachu i Gehrhardtu posebno za I. i posebno za III. bonitet. Iz dobivenih točaka kon |