DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-3/1959 str. 54 <-- 54 --> PDF |
izgleda da ne će predstavljati faktor koji će sam biti u stanju reducirati gustoću populacije na podnošljiv nivo, barem ne na širem području. U toku su ispitivanje djelovanja bakterija na druge insekte. Prije toga treba riješiti koji unutrašnji i vanjski faktori djeluju na pojavu oboljenja i gdje se u organizmu nalaze žarišta bakterija, prije nego se ispolji njihovo patogeno djelovanje, odnosno prije pojave septikemije. L´APPARITION DE LA BACTERIOS E CHEZ CU BRUN (NYGMIA PHAEORRHOCA DON.) INFLUENCE SUR LA DENSITE DE LA POPULATION DE CET INSECT EN 1958. L´infestation de Cul brun en Croatie a ete en 1957758 tres forte, particulierment dans les regions de Karlovac et de Popovača (au Sud et a l´Est de Zagreb). On a entre- pris la lutte chimique par avions en employant l´aerosol DDT. Chez les chenilles du 2 et du 3 stade, ramassees dans la regions de Karlovac avant le traitement, on a pu con- stater au dernier stade de developpement au Laboratoire une maladie du aux bacteries pathogenes. Les batonets se colorant tres bien avec Victoria bleu presentaient la forme vegetative des bacilles. Dans la region de Popovača on a ete constate des foyers de la bacteriose dans la foret de Veliki Ravnik toujours chez les chenilles du dernier stade, maleuresement quand elles ont fait dejä des degäts importants, ce qui a diminue beaucoup le role de cette maladie dans la reduction de la population de Cul brun en 1958. Malgre la bacterise du Cul brun en 1958, celui-ci apparüt en 1959 avec une tres forte intensite. LITERATURA: Lysenk o O.: Report on diagnosis of bacteria isolated from insects (1954—1958). Entomophaga, Tom IV. No. 1, 1959. Kovače vie Z.: Primjenjena entomologija (I i HI), Zagreb, 1950 i 1956. Steinhau s E.: Principles of insects pathology, New York, 1949. SAOPĆENJA METODE POJAČAVANJA VIDLJIVOSTI GODOVA NA BUKOVIM IZVRTCIMA Ing. Mirko Špiranec U NR Hrvatskoj vrši se utvrđivanje prirasta u svim šumama općenarodne imovine. U toku rada izbušit će se Presslerovim svrdlima na hiljade modelnih stabala u svrhu analize izvrtaka t. j . brojenja godova na stanovitoj dužini, radi izračunavanja vremena prijelaza te daljnjeg obračuna postotka prirasta i samog volumnog prirasta sastojine. Kod nekih vrsti drveća analiza izvrtaka može se obaviti odmah neposredno iza bušenja, kod samog stabla. To su vrsti drveća, kod kojih su granice među godovima jasne, jer je uočljiva razlika između ranog i kasnog drva. Kod takvih vrsti (na pr. hrasta, jasena, brijesta, kestena, bagrema, jele, smreke i dr.) mogu se godovi izbrojiti prostim okom ili pomoću obične džepne lupe.* No mnoge vrsti drveća imaju tako homogenu građu, da je vrlo teško raspoznati granice godova. Ovamo sipadaju: bukva, joha, javor, grab, lipa, topole, vrbe i trešnja. Izvrtci takovih vrsti drveća ne mogu se analizirati na licu mjesta u šumi, već se moraju spremiti i naknadno kod kuće izbrojati godove. Za njihovu analizu nije dovoljna obična lupa, već su potrebni posebni aparati ili naročita priredba izvrtaka, da bi se omogućila analiza. Kako je kod nas bukva najraširenija vrst drveća, to će i prilikom akcije za utvrđivanje tečajnog prirasta šuma biti najviše bukovih izvrtaka. Oni će nekim ekipama, koje rade na prirastu, zadavati najviše muke, stoga ćemo opisati nekoliko načina, kako se bukovi izvrtci mogu lakše analizirati. Naravno, što vrijedi za bukvu, vrijedi uglavnom i za druge vrsti drveća homogene građe. Najprije ćemo navesti, kako se taj problem riješava u inozemstvu. 1. Švedski stroj za brojenje i bilježenje godova. U Švedskoj je način utvrđivanja prirasta metodom izvrtaka veoma raširen. Presslerova svrdla švedske konstrukcije najbolja su na svijetu i vrlo su tražena. * Francuski autor J. Parde (4) tvrdi, da analiza izvrtaka na licu mjesta ne daje točne rezultate, jer je čitač godova u šumi izvrgnut fizičkom naporu i često puta nepovoljnim uvjetima rada, što negativno djeluje na točnost brojenja godova. |