DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1958 str. 58 <-- 58 --> PDF |
DRVO KAO GORIVO I KAO SIROVINA ZA HEMIJSKU PRERADU I. DRVO KAO GORIVO U UPOREĐENJU SA UGLJEM Drvo ,kako je obično u prodaji, pretstavlja gorivo sa oko 3.000 kalorija. Radi upoređenja sa ugljem uzećemo cene po kojima se ova goriva prodaju u Beogradu. Jedan prostorni metar drva stoji 4.000 dinara. Ako uzmemo, da je jedan prostorni metar drveta težak 500 kg znači 1 kg stoji 8 dinara ili za 1000 kalorija u drvetu plaća se oko 2,7 dinara. Prema tome drvo predstavlja gorivo u kome se 1000 kalorija plaća 2,7 dinara. Uporedićemo sada sa drvetom najslabiju vrstu našeg ugljena, a to je lignit. Ova vrsta ugljena ima oko 2.500 kalorija po 1 kg, a prodaje se po 3.200 dinara tona, znači 1 kg stoji 3,2 dinara. Prema tome 1000 kalorija u lignitu plaća se 1.28 dinara. Ako uzmemo bolju vrstu ugljena sa oko 5000 kalorija, koji se prodaje po 6.000 dinara tona, znači 1 kg košta 6 dinara. Prema tome 1.000 kalorija koštace 1,2 dinara. Prema tome drvo je najskuplje gorivo. Za isti broj kalorija u drvetu plaća se više od dvostruko toliko, koliko se plaća za isti broj kalorija u uglju. II. DRVO KAO SIROVINA ZA HEMIJSKU PRERADU 1. Suva destilacija drveta: Suvom destilacijom drveta dobijaju se: drveni čumur, drveni katran, sirćetna kiselina, metilni alkohol, sredstva za denaturisanje i sredstva za rastvaranje. Ako se uzme količina svih ovih produkata, koji se dobijaju iz 1 prostornog metra i njihova prodajna cena dobije se za 1 prostorni metar drveta vrednost od 21.500 dinara. 2. Proizvodnja špiritusa iz drveta: Drvo može poslužiti i kao sirovina za dobijanje špiritusa. Iz 1 prostornog metra drveta dobij a se oko 140 litara špiritusa i oko 100 kg lignita. Ako uzmemo za 1 1. špiritusa cenu od 208 dinara, a za lignit kao gorivo cenu od 1,8 dinara za 1000 kalorija, dobijemo za 1 postorni metar drveta vrednost od 29.840 dinara. 3. Proizvodnja viskoze (veštačke svile, vune i dr.) iz drveta Iz 6 prostornih metara drveta dobija se 1000 kg celuloze iz koje se izrađuje viskoza. Ako uzmemo da se iz ovih 1000 kg celuloze izradi samo 750 kg svilenog prediva, koje se kod nas uvozi po ceni od 800 dinara 1 kg, znači da se za 1 prostorni metar drveta postigne vrednost od 100.000 dinara. Navedeni iznosi, koji se dobijaju za 1 prostorni metar po pojedinim načinima prerade nisu čista dobit. Da bi se iz drveta došlo do konačnih proizvoda, koji se mogu prodavati, potreban je čitav niz operacija, koje zahtevaju izvesne troškove. Ovi tro škovi se ovde neće detaljno iznositi, već samo u toliko koliko je potrebno, da se dobije slika rentabilnosti pojedinih postupaka prerada drveta. Poznato je, da pro izvodnu cenu nekog produkta sačinjavaju: cena sirovine, cena pomoćnih sredstava, nadnice, iznos za amortizaciju postrojenja, troškovi prodaje, režije itd. Ako ovo primenimo na načine hemijske prerade drveta videćemo, da je cena sirovina za sva tri načina ista, nadnice i troškovi prodaje i režija približno su isti, troškovi za po moćna hemiska sredstva su najveći kod izrade viskoze (veštačke svile, vune i dr.) iz drveta, kao i troškovi za amortizaciju. Ali sem ovoga gore navedenog za rentabilnost jednog postupka važnu ulogu igra potrošnja proizvoda, koji se tim postupkom dobijaju, jer od potrošnje zavisi cena proizvoda. Ako sa ove tačke gledišta posmatramo navedene načine prerade drveta dobićemo sledeću sliku: Upotreba drveta kao gorivo je neracionalna — suviše skupa. Istu kaloričnu vrednost dobijemo mnogo jeftinije u domaćim ugljenima. Destilacijom drveta dobijaju se produkti od kojih se najmanje 60% mora izvoziti u inostranstvo gotovo ispod cene koštanja. Sem toga svi važniji produkti, koji se dobijaju destilacijom drveta, danas se dobijaju sintetičkim putem pod povoljnijim uslovima. 424 |