DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-9/1958 str. 93 <-- 93 --> PDF |
Sadnice su bile jako nagrizene hruštevim ličinkama i gotovo prestale rasti. Tretiranje tom metodom ne samo da je brojčano umanjilo štetnike, nego je i pomoglo vitalnosti biljaka. Isto je tako opažena regeneracija sistema korijenja. Prskanje borovih sadnica 2°/o-tnom vodenom suspenzijom 12°/o-tnog heksaklorana nije izazvalo opekotina na biljkama. Ovisnost razvoja sadnica o načinu Varijante pokusa Smrča 1. Kontrolne biljke 2. Prašenje čitave površine 12"/o-tnim heksakloranom (120 kg na ha) 3. 2%>-tnom vodenom suspenzijom 12%>tnog heksaklorana 4. Prašenje korijenja 12°/o-tnim heksakloranom (0,25) Bor 1 2 3 4 Ariš 1 2 4 Prašenje čitave površine tla 12%>-tnim heksakloranom pokazalo je bolji priraštaj biljaka nego onih koje su rasle na kontrolnim površinama. Varijante kod prašenja sistema korijenja pokazale su umanjivanje pokazatelja razvoja za dva puta i više. Djelovanje kemijskog otrova nije primi jećeno samo u onoj godini u kojoj se po kus vršio, nego i kasnije. To je naročito opaženo kod prašenja korijenja. Što je tjesniji kontakt biljke s kemijskim otro vom, to se jače očituju njegova fitctoksic na svojstva. Utjecaj heksaklorana na si stem korijenja dovodi do stvaranja mase skraćenih prvotnih korjenčića ili do sma njenja sekundarnog korijenja i smanjenja ili još češće do odumiranja njegovih dla čica. Ovo posljednje zamijećeno je pri ne posrednom nanošenju preparata na kori jen. Naši su pokusi pokazali jači razvitak korijenja onda, kad se kemijski preparat sipao po tlu. Različit upliv insekticida mogao se opaziti ne samo u promjeni morfoloških ozna Ipak se je opazila promjena nekih nadzemnih organa, a i korijenja, pa je zato nepoželjna upotreba te metode sa suspenzijama u većim koncentracijama. Manifestiranje fitocidnih svojstava heksaklorana na različitim vrstama biljaka primijećeno je kod ispitivanja sistema korijenja i nadzemnih biljnih organa tretiranih insekticidom raznim metodama. tretiranja ^"/o-tnim heksakloranom Tab. 2. Pro- Težina u sirovom Duljina cm mjer stanju (g) korij. stab, mm korij. stab. iglica 26,0 24,1 6,8 19,39 9,74 12,59 27,5 26,3 8,0 29,75 13,27 12,64 18,2 21,0 5,7 10,92 6,67 8,19 14,4 21,0 4,8 5,91 4,31 7,00 23,0 25,4 23,5 15,5 18,1 18,0 17,6 13,3 4,2 5,5 5,8 3,1 3,98 8,15 7,36 1,58 3,75 4,16 4,16 1,53 7,59 13,15 11,75 2,37 24,2 29,2 21,9 45,4 46,9 36,1 6,4 7,6 5,6 6,30 11,68 5,45 9,94 13,86 6,31 10,99 11,93 4,88 ka pojedinih biljnih organa (lišća, iglica, sistema korijenja itd.), nego i u fiziološkom sastavu ponika i sadnica, po izmjeni unutrašnjih procesa kod njih. Osobito se brzo to zapaža u odnosu na aktivnost fermenata. Zato smo se u našim istraživanjima koristili određivanjem njihove fermentalne djelatnosti. Za objekt istraživanja uzet je ferment katalaza, čija se uloga u biljnom organizmu sastoji u tom da rastvara vodikov peroksid, koji se stvara kod disanja. Katalaza se određivala gazometrijskom metodom. Analiza je pokazala da se katalaza povisuje kad se preparat nanosi neposredno na korijen. To se je i odrazilo najjače na samo korijenu. Ista se zakonitost pokazala i kod drugih vrsta. U sušnim periodama reakcija je jasno vidljiva i na nadzemnim organima. Utjecaj fermenta katalaze očituje se i u. djelovanju na druge fiziološke procese u biljci, među koje spada i disanje. Proces disanja sadnica pratili smo u Konvejevom 315 |