DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-9/1958 str. 46 <-- 46 --> PDF |
FIZIOLOŠKO SRAŠĆIVANJE KORIJENJA ALEPSKOG BORA, PRIMORSKOG BORA I PINJOLA : Ing. M. Simunović — Dubrovnik UVOD Pojava fiziološkog srašćivanja korijenja poznata je odavna za neke vrste šumskog drveća. Kod nas je o tome objavio studiju Š a f a r i to uglavnom za jelu, smreku, duglaziju i bukvu i opisao gospodarsko značenje te pojave. On je u publikaciji dao i opsežan pregled literature, koja se odnosi na tu materiju (S a f a r 1955). Nas zanima srašćivanje korijenja ovih vrsta borova: alepskog, primorskog i pinjola. To su borovi, koji se najviše upotrebljavaju (naročito alepski bor) u šumskim melioracijama sredozemnog i polusredozemnog područja degradiranog Krša. Proučavanju te pojave prišli smo iz razloga, da možemo utvrditi: — do koje udaljenosti i u kome postotku je moguće fiziološko srašćivanje korijenja u prirodnim sastojinama tih vrsta borova; — da li se kod pošumljavanja degradiranog Krša može to svojstvo iskoristiti za bolji uspjeh izvedenih radova, i — da li se može smolariti na živim panjevima alepskog i primorskog bora — vrstama na kojima se vrši smolarenje u industrijske svrhe. U tu svrhu smo vršili, u granicama naših mogućnosti, orijentacijska opažanja i pokuse, pa ih iznosimo u ovom kratkom članku. Srašćivanje korijenja u sastojinama Alepski bor (P. h a 1 e p e n s i s). — Opažanja smo vršili na Mljetu u sastojinama s alepskim borom u sloju drveća i degradiranom makijom u sloju grmlja (v. tabele l.i 2.). Tlo je skeletna do skeletoidna crvenica na vapnenastoj podlozi. Ukupno smo evidentirali 575 panjeva. Opažanja nismo vršili i na flišnim zemljištima, jer za to nismo imali prilike. Na živim panjevima alepskog bora kora je po boji i strukturi ista kao na prizemnom dijelu debla živih stabala. Prirašćivanje drveta je neznatno. Kalus se ne stvara na površini reza, jer se kambi jalno tkivo, koje je uništeno do otprilike 1 cm ispod reza, ne može regenerirati (v. si. 5). Površina reza na živom panju vremenom potamni pod utjecajem vanjske sredine i biva pokrivena više ili manje skrućenom smolom. Ni jedan istraženi živi panj nije imao znakove truleži bez obzira na njegovu starost t. j . duljinu života. Ustanovili smo, da je fiziološko srašćivanje korijena alepskog bora moguće do 3 m međusobne udaljenosti susjednih stabala, ali su to rijeđi slučajevi. Najveći broj živih panjeva evidentirali smo na udaljenosti do 2 m od najbližih susjednih stabala (v. tabelu 2). Interesantan je odnos broja živih panjeva prema broju mrtvih panjeva obzirom na njihovu udaljenost od najbližih stabala, jer nam on pruža sliku o odnošajima korijenja u rizosferi. Taj odnos je ovisan od obrasta. U sastojinama gušćega obrasta prije dolazi do pojave fiziološkog |
| ŠUMARSKI LIST 7-9/1958 str. 47 <-- 47 --> PDF |
TQBELQ 1. ODNOS BROJI) ŽIVIHPQNJEM PRIHQ MTVIN NQ UD/JLJ.OB HQJBL.STQB. \IKSTQ PREDJEL i-frl 2 m .3 *n. i-m J S-"* 6 « BOKđ /, 2. IVI 14 «dT iivm MRT. LlVfH naT. ŽIVIH nur XtVtii /VJ»T. ŽIVI» nnr . * z 3 A 5 e> 7 8 3 40 14 « 13 1* CRVENE STIJENE 78 82 20 ao 5 9i 100 JO KISTE 53 4/ 4o 6o 100 -5 Q. LH QDJEI 16 l 21 27 7i 13. 88 6 iU 99 loo LUNDZINC) 73 3.7 kl S3 H PXir/otJ PODZQR 3L 8 82 16 71 29 28 72 22 7& 400 PINJOL P0Z>Zi)R 8+ 16 60 Uo 26 71 58 61 33 r 100 srašćivanja korijenja, nego u onima rijeđeg obrasta, a to je posve i razumljivo. Tako je u sastojini J a r i š t e (obrast 0,7) za panjeve, koji su od najbližih stabala udaljeni najviše do 2 m, odnos broja živih panjeva prema mrtvima 1 : 1. U Ludžini (obrast 0,8) odnos broja živih panjeva prema broju mrtvih panjeva je čak 3 : 1 za one panjeve, koji su od najbližih Ta BEL a Ž. s K UDALJENOST ŽIVIH P/JNJEVI) OD NO/SLSTOBIILI) (/AS 77? «: 1n 2 m i TU *t-*n. S-i C´i-n PREDJEL u , aon<) Q i 2 3 Jf a C r « 9 10 CRVCNCJTIJZNE 120 0 1 4i 50 7 se «i Jt)XlŠTL 50 07 81 19 -lb ODJEL IH 2i 70 05 5 + 25 5 L UHDZIIK) SO oa 59 26 15 PRirtOKSKI PODŽt)R 60 o-i-63 25 8 2 2 PINJOL POÖZQR 60 OS 50 30 / 0 7 3 |
| ŠUMARSKI LIST 7-9/1958 str. 48 <-- 48 --> PDF |
stabala udaljeni do 1 m. U ostalim istraživanim sastojinama, koje su in&če rijeđega obrasta, ovaj je odnos nepovoljniji za žive panjeve. (V. tabelu l.J. Primorski bor (P. pinaster). — Istraživanja smo vršili u šumi P o d ž a r kod Stona. Ona je nastala »lazinanjem« t. j . sjetvom buhača sa sjemenom primorskog bora i pinjola. U sloju drveća su spomenute vrste borova, a u sloju grmlja je degradirana makija. Geološki supstrat je krečnjak kredine formacije. Tlo je skeletna do skeletoidna braunizirana crvenica. Mi smo evidentirali 228 panjeva primorskog bora. Na živim panjevima je kora u svemu ista kao na prizemnom dijelu debla živih stabala. Živi panjevi su potpuno rezistentni prema truljenju, dok je na njima, ispod reza, izumrlo kambijalno tkivo (v. si. 1). Širina toga pojasa bez kambija povećava se sa starošću živoga panja, pa smo ustanovili, da ona iznosi 7 do 10 cm na panjevima starim oko 40 godina. Korijenje primorskog bora srašćuje do 5 m međusobne udaljenosti stabala. Postotak broja živih panjeva u odnosu na broj mrtvih panjeva je znatno velik samo do 3 m međusobne udaljenosti drveća. Tako je u spomenutoj sastojini taj odnos slijedeći: na 1 m udaljenosti od najbližeg drveća živih panjeva ima 92% i mrtvih panjeva 8%, na 2 m udaljenosti je živih panjeva 82°/« i mrtvih 180/°, te na 3 m živih panjeva je 71°/» prema 29% mrtvih panjeva, ali već na 4 m udaljenosti od susjednih stabala živih panjeva ima samo 28% i mrtvih panjeva 72% (v. tabelu 1). Slika 1. -r- Zivi panj primorskog bora u šu mi Podžar kod Stona. Ispod reza je vidljiv dio bez kore i kamibija. Snimljeno 16. VIII. 1957. Foto: M. Simunović Pinjol (P. pin e a). — Istraživanja i za ovu vrstu smo vršili u naprijed pomenutoj mješovitoj sastojini primorskog bora i pinjola. Evidentirali smo ukupno 208 panjeva. |
| ŠUMARSKI LIST 7-9/1958 str. 49 <-- 49 --> PDF |
Izgled kore na panju i otpornost ili podložnost panja prema truljenju služili su nam kao kriterij za utvrđivanje, da li je taj panj živ ili nije. Na živim panjevima pinjola je kora u svemu ista kao na odgovarajućem dijelu debla živog drveća. Premda se na živim panjevima pinjola također ne stvara kalus, ipak su oni otporni prema truljenju. Fiziološko srašćivanje korijenja pinjola je moguće najviše do 5 m međusobne udaljenosti stabala (v. tahelu 2). Međutim broj živih panjeva je, u odnosu na broj mrtvih panjeva, veći samo do 2 m udaljenosti od najbližeg drveća (v. tabelu 1). Na temelju prednjih opažanja o fiziološkom srašćivanju korijenja alepskog bora, primorskog bora i pinjola možemo orijentaciono zaključiti ovo: — srašćivanje korijenja drveća pomenutih vrsta najizrazitije je kod primorskog bora; — broj živih panjeva je veći od broja mrtvih panjeva za alepski bor i pinjol do 2 m i za primorski bor do 3 m njihove udaljenosti od najbližih stabala; — na živim panjevima ovih borova ne stvara se kalus, već naprotiv na živim panjevima primorskog bora ispod reza postepeno izumire kambijalno tkivo, pa se sa starošću panja povećava širina toga pojasa bez kambija; — živi panjevi istraživanih vrsta potpuno su rezistentni prema truljenju bez obzira na svoju starost; — nismo zapazili da srašćivanje korijenja negativno utječe na podmlađivanje ovih borova, jer ono srašcuje uglavnom na 2 do 3 m međusobne udaljenosti drveća, a u zasjeni njihovih krošanja su i inače nepovoljni uvjeti podmlađivanja, jer su oni vrste sa velikim zahtjevima na svijetlo. Srašćivanje korijenja i kitasta sadnja alepskog bora Za pošumljavanja degradiranih terena u području sredozemne i polusredozemne vegetacije upotrebljava se najviše alepski bor. Sa njim se gotovo redovito obavlja sadnja, dok se rijetko primjenjuje sjetva. Alepski bor je vrsta suhih i na hranivima siromašnih staništa, pa je s obzirom na svoje ekološke zahtjeve vrlo plastičan u odnosu na razne stupnjeve regresije vegetacije i degradacije tla. Ukoliko je korijenje mladih biljaka alepskog bora razvijenije, utoliko je on otporniji na nepovoljan vodni režim tla za vrijeme ljetnog sušnog perioda. Normalan razvoj korijenja ovisan je i o mikorizi, jer je alepski bor, kao i drugi borovi, mikotrofna vrsta. Mikoriza za njega ima poseban značaj, pošto je ovaj bor, kako smo već rekli, vrsta suhijih staništa. Sadnice alepskog bora presađivanjem dolaze u sredinu njima neodgovarajuće ili čak antagonističke mikoflore. Zato moramo nastojati, da im se u što kraćem vremenskom periodu stvori odgovarajuća sredina. Osim toga je poznata činjenica, da fiziološki sraslo korijenje drveća jedne vrste zajednički prima vod ui u njoj rastvorena mineralna hraniva. Pri pošumljavanjima sadnjom alepskog bora moramo, po našem mišljenju, voditi računa, između ostalog, o mikorizi i mikoflori te fiziološkom srašćivanju korijenja. Prema tome trebamo: 271 |
| ŠUMARSKI LIST 7-9/1958 str. 50 <-- 50 --> PDF |
— u rasadniku uzgajati sadnice sa korijenjem obraslim mikorizom, i — na terenu primjenjivati odgovarajuću tehniku sadnje s obzirom na mikofloru alepskog bora i pojavu fiziološkog srašćivanja korijenja. U rasadniku, prilikom sjetve alepskog bora, stavljamo u brazdice zemlju donijetu iz odraslih sastojina alepskog bora. Na taj način uzgajamo jednogodišnje sadnice alepskog bora sa mikorizom. Ali, u isto vrijeme postižemo i to, da se neposredno oko korijenja biljaka alepskog bora stvara njemu odgovarajuća mikoflora. Zbog održavanja micelija gljivica i mikoflore ne smije se otresati zemlja oko žilja sadnica pri njihovom vađenju u rasadniku, već ih naprotiv sa tom zemljom otpremati na mjesta sadnje. Imajući u vidu naprijed iznijete činioce — mikorizu, mikofloru i fiziološko srašćivanje korijenja, kao i suha staništa alepskog bora — mi smo od 1949. godine izvodili pokuse kitaste sadne te vrste. Njih smo provodili na Eksperimentalnoj stanici Bijelo Polje kod Mostara Instituta za šumarska istraživanja NRBiH. Vršili smo pojedinačnu sadnju i kitastu sadnju. Pri kitastoj sadnji sadili smo 3 do 5 sadnica u jednoj rupi odnosno jednom zasjeku, što je ovisno od načina priprema tla (kopanje rupa ili obrada na terase). O vađenju sadnica, njihovoj otpremi, tehnici kitaste sadnje i otstranjivanju potisnutih biljaka ostavljanjem dominantnog stabla — pisali smo ranije (Simunović 1957.). Slika 2. — Obična sadnja alepskog bora jedne sadnice (lijevo) i kitasta sadnja četiri sadnice (desno). Pokusna ploha Drača Eksp. stanice Bijelo Polje kod Mostara Instituta NRBiH. Obe sadnje izvršene 2. XII. 1950. Snimljeno 7. IX. 1957. Foto: M. Simunović |
| ŠUMARSKI LIST 7-9/1958 str. 51 <-- 51 --> PDF |
Kitasta sadnja nam je, u poređenju sa pojedinačnom, dala bolje rezultate i to, ne samo u odnosu na postotak primljenih biljaka već i u pogledu njihovog razvoja. Na slici 2 prikazujemo sedmogodišnju biljku alepskog bora pojedinačne sadnje (lijevo) i iste starosti 4 biljke kitaste sadnje (desno). Pojedinačno posađena biljka je visoka 1,6 m sa krošnjom promjera 0,9 m. Naprotiv kitasto posađene biljke u konkretnom slučaju imaju visinu 2,2 m i krošnju promjera 1,6 m. Krošnjama zasjenjena površina kitaste sadnje je 2 m2 a pojedinačne 0,6 m2. Mi smo se uvjerili, da nesumnjivo dolazi do pojave fiziološkog srašćivanja korijenja alepskog bora pri kitastoj sadnji tako, da ono čini u stvari jedan zajednički sistem korijenja. Postepenim uklanjanjem potisnutih stabala ne izumire njihovo korijenje, već naprotiv ulazi u sklop korijenja dominantnog stabla. Njemu je time omogućeno bolje korišćenje hraniva i vlage u tlu, a ona je od posebnog značaja za suha staništa alepskog bora. Naprijed opisani način srašćivanja korijenja alepskog bora prikazujemo na slici 3. Panjevi su označeni rednim brojevima onako, kako su postepeno otstranjivana stabla. Promjeri na panju potisnutih stabala su 2 cm, 3 cm i 4 cm, dok je promjer panja sedmogodišnjeg dominantnog stabla (na slici red. br. 4) 8,5 cm. Sa slike je vidljivo, da korijenje potisnutih stabala sa onim dominantnog stabla čini u stvari jedan sistem. Slika 3. — Fiziološki sraslo korijenje biljaka alepskog bora kitaste sadnje kod Eksp. stanice Bijelo Polje kod Mostara Instituta NRBiH. Sadnja izvršena novembra 1949. Dominantno stablo posječeno tokom 1956. Snimljeno 10. X. 1957. Foto: M. Simunović |
| ŠUMARSKI LIST 7-9/1958 str. 52 <-- 52 --> PDF |
Naša zapažanja o kitastoj sadnji su ukratko ova: 1. Skupnom sdnjom nekoliko sadnica, uzgojenih na naprijed opisani način, omogućavamo: a) pomoću mikorize normalan razvoj korijenja, i b) brže stvaranje odgovarajuće mikoflore sa zemljom, koja ostaje oko žilja sadnica pri njihovom vađenju u rasadniku. 2. Ovim načinom sadnje dolazi do fiziološkog srašćivanja korijenja, te ono čini u stvari jedan zajednički sistem, a postepenim uklanjanjem potisnutih stabala proširuje se sistem korijenja dominantnog stabla. 3. Općenito se na suhim staništima alepskoga bora ovakovom sadnjom povećava njegova otpornost prema nepovoljnom vodnom režimu tla tokom ljeta, a ujedno mu se omogućava bolje iskorišćavanje hraniva i time snažniji razvoj. Slika 4. — Kitasta sadnja a´Ju epskog b´GrU Poljozashlni pojas br. 1-a Eksp. stanice Bijelo polje kod Mostara Instituta NRSiR Sadnja izvršena 20.—22. XII. 1951. Snimljeno 7, IX. 1957. \. „ Foto; M. Simunović \ Smolarenje na živim panjovima a/tfpskog i primorskog borä Utvrđena je činjenica, da se u živim büTpövim parijevima mijenja sadržaj smole ovisno od njihove starosti. U njima se količina smole povećava prvih godina nakon sječe, dostiže kulminaciju i zatim posteoeno opada. Tako je Ivano v (1934.) ustanovio na temelju svojih istraživanja da se u borovim panjevima postotak kalofonija povećava do 20 godina njihove starosti (na pjeskovitom tlu do 29%, na ilovästom da 19%) i da je |
| ŠUMARSKI LIST 7-9/1958 str. 53 <-- 53 --> PDF |
maksimalno povećanje količine terpentina u panjevima starim 15 godina (na pjeskovitom tlu do 65%, na ilovastom do 25%). Nakon 20 odnosno 15 godina iza sječe opada u panjevima sadržaj kalofonija i terpentina. S obzirom na ove promjene zainteresirali smo se za mogućnost smolarenja na živim panjevima alepskog i primorskog bora. U vezi s tim dajemo u tabeli 3 podatke o prinosima smole na živim panjevima i njima najbližim stablima. Podaci se odnose na smolarsku sezonu 1957. godine, a godina smolarenja je prva za panj eve i četvrta za stabla. Napominjemo, da nismo bili u mogućnosti da pokusima obuhvatimo veći broj stabala, jer bi to zahtijevalo češće odlaske na pokusna radilišta. 7"4 BLLG 3. 2/UO & PQHJt) STQBCQ P RQHJCR i ?RLdJLL 5> ´s s * o * 2 **> 2 § X a, *> i! 1 *ni GOD XG-Hl-.c-tn. KG. t t 3 4 5 6 y 6 9 10 1 SZ 25 i-i 3 4ö 51 H *> 2. 3S 3 0 /o 2 56 S9 6a l 0. tu i 36 32 1-5 2 62 66 S´9 ODJEL 18 4-io 3 o-S f 30 32 u 5 1 ZZ /o 0-9 1 25 26 os t 5 POLŽ4* 2 li 11 H 1 2± 26 40 r Četiri živa panja alepskog bora u odjelu 18 (Mljet) imali su prinos smole od 0,5 do 2,5 kg po belenici. Ovim panjevima najbliža stabla su dala prinos od 4 do 7,8 kg smole po belenici. (V. tabelu 3, kol. 7 i 10.). U konkretnom slučaju prinosi smole živih panjeva iznose 14 do 42% od prinosa smole najbližih stabala. Ujedno napominjemo, da su na Mljetu prinosi smole vrlo visoki. Živi panj primorskog bora (u tabeli 3 pod red. br. 1) dao je skoro dvostruko veći prinos u odnosu na prinos smole njemu najbližeg stabla. Uzrok je ovoj pojavi taj, što je radnik napustio zarezivanje bele nice najbližeg stabla zbog slabog prinosa smole za vrijeme ljetnje suše. Prinos smole drugog panja primorskog bora je bio 30% u poređenju sa prinosom njemu najbližeg stabla. 275 |
| ŠUMARSKI LIST 7-9/1958 str. 54 <-- 54 --> PDF |
Slika 5. — Smolareni živi panj ale bora u odjelu 18 na Mljetu. Snr 12. X. 1957. Foto: M. Simunovic- Broj smolarenih panjeva je i suviše malen i odnosi se samo na jednu smolarsku sezonu. Zato nismo mogli doći do više podataka, ali ipak smatramo da možemo zaključiti ovo: — da se mogu smolariti živi panjevi alepskog i primorskog bora, a vjerovatno i drugi borovi, i — da je ova mogućnost smolarenja jedan od dokaza, da se zaista radi o fiziološkom srašćivanju korijenja, i da tako sraslo žilje čini stvarno jedan sistem. Na kraju ovoga izlaganja smatramo, da bi ova opažanja i pokuse trebalo proširiti sa ciljem da se utvrdi: 1. da li je prinos smole ovisan od starosti živih panjeva; 2. da li se smanjuje prinos smole na stablima, ako se u njihovoj blizini smolari i na panjevima, i 3. da li smolarenje na živim panjevima ima ekonomsko opravdanje s obzirom na utrošak radne snage i posebno u odnosu na destilaciju borovih panjeva. LITERATURA Ivano v L. A.: Bilogičeskije osnovi ispolzavanja hvojih SSSR v terpentinom proizvodstvo, K.OIZ 1934. Simunovi c M.: Pošumljavanja na terase u degradiranoj zoni Krša, Š. list 1957.,. br. 1—2. Safa r J.: Srašćivanje korijenja. Biološko i ekonomsko značenje nekih odnosa, drveća u šumskoj pedosferi, Šum. list 1955., br. 11—12. |
| ŠUMARSKI LIST 7-9/1958 str. 55 <-- 55 --> PDF |
RESUME L´ A. a entrepris des recherches sur la soudure des racines des especes des Pins mentionnes pour pouvoir determiner: — jusqu´ ä quelle distance peut se faire la soudure plysiologique des racines dans les peuplements naturels de Pin d´ Alep, Pin maritime et Pin pinier; — peut-on utiliser ce phenomene pour un meilleur reboisement; — est-il possible de pratiquer le gemmage sur les souches vives de Pin d´ Alep et de Pin maritime. A la base des recherches preliminaires effectuees dans les peuplements de ces «speces des Pins, PA, a abouti ä cette conclusion: — la soudure la plus marquee se manifeste au Pin maritime; — en vertu des donnees sur la relation du nombre des racines vives au nombre des racines mortes — le pourcentage des tiges aux racines soudees surpasse celui des tiges aux racines non-soudees si la distance entre les tiges de Pin d´ Alep n´ est plus grande que 2 m et entre Celles de Pin maritime 3 m; — le calus ne se produit pas sur les souches vives mais au contraire sur les souches vives de Pin maritime audessus d´ une coupe le tissu cambial meurt peu ä peu; — les souches vives des especes examinees sont resistantes ä la pourriture, et — 1´ A. n´ etait pas en possibility de constater la fusion physiologique des racines de ces especes des Pins exercant une influence negative sur leur regeneration. L´ A. constate que le Pin d´ Alep est 1´ espece la plus employee dans les reboisements des terrains degrades du Karst meditprrpneen et submediterraneen ainsi que 1´ espece mycotrophe dont les plants dans la pepiniere doivent etre eleves avec les racines revetus de mycorhize. Pour etablir si le phenomene de la soudure physiologique des racines du Pin d´ Alep peut etre applique dans les reboisements pour y assurer meilleur succes, 1´ A. a effectue les experiments au moyen de plantation par touffes de ce Pin avec les plants recouvertes de mycorhize, et il a tire les conclusions suivantes: — ä la plantation par touffes la soudure physiologique se produit regulierement (voir Fig. 3) et en fait eile represente un Systeme de racines, tandis qu´ avec enlevement graduel des tiges domines on elargit le Systeme des racines du su jet dominant, et — par une telle plantation sur les stations seches de Pin d´ Alep on augmente sa resistance contre un regime des eaux defavorable pendant 1´ ete et rends possible une exploitation meilleure des matteres nutritives dans le sol grace ä un developpement plus vigoureux du Systeme des racines. II est evident que la quantite de la gemme dans les souches vives des Pins s´ augmente les premieres annees apres la coupe et ensuite eile diminue graduellement. Tenant compte de ce fait l´A. s´ est interesse ä la possibilite de gemmage, des souches vives de Pin d´ Alep et de Pin maritime. Par des experiences 1´ A. constate qu´ il est possible d´ appliquer le gemmage aux souches vives desdits Pins (voir Fig. 4), et il a eu les rendements suivants par carre: au Pin d´ Alep 0.5 ä 2.5 kg et au Pin maritime 0.3 ä 0.9 kg. Puisque les experiences ont ete f aites sur un petit nombre de souches, 1´ A. n´ en donne pas de conclusions sur 1´ importance economique du gemmage de souches vives de Pin, mais constate seulement que: — il est possible de gemmer les souches vives de Pin d´ Alep et de Pin maritime, et — ce phenomene est une des preuves qu´ il s´ agit lä de la soudure physiologique et non pas de soudure mecanique et que les racines soudees des tiges voisines font en realite un Systeme des racines. |