DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-9/1958 str. 26 <-- 26 --> PDF |
kovima, pa imaju karakter t. zv. sekularne sukcesije, koja ima više teoretsko, nego praktično značenje. 6. Nakon jačih sječa ili požara proširuje se bor često i u susjedne zajednice i naseljuje na tipično stanište bukve i jele ili na stanište smreke, ali se u tim zajednicama zadržava samo do obnove šume bukve i jele ili šume smreke. Na tim se staništima uopće ne razvija zajednica borove šume, već njegovo pojavljivanje ima tek prolazni značaj, iako je njegovo šumsko-gospodarsko značenje veoma veliko. 7. Borove šume u Maloj Kapeli potisnute su već u prošlosti sječom i pašom iz brojnih tipičnih staništa borove šume, koje je zauzela pašnjačka zajednica sitne vlasulje. Preostale šumske površine izvrgnute su intenzivnoj paši, koja ometa njihovu obnovu. Zato bi trebalo borove šume više njegovati, a pašu smanjiti na minimum. Potrebnu krmnu bazu, kao nadoknadu za smanjenu pašu, može se pribaviti melioracijom velikih površina danas slabo produktivnih livada i pašnjaka na poljima. II. Smrekova šuma 1. Smrekove šume Male Kapele proučavao sam samo usput i to u jesenskim mjesecima, kad se mnogi značajni elementi, na pr. Listera cor- data mogu teško naći. Smreka se javlja na Maloj Kapeli u vlažnijim borovim šumama i u šumi bukve i jele, ali na pogodnim staništima sastavlja i naročitu zajednicu, koju sam provizorno označio kao Piceetum dolomiticum. 2. Smrekove šume na dolomitima Male Kapele i zapadne Bosne vrlo su oskudne vrstama u poredbi s ostalim, klimom uvjetovanim šumama Hrvatske i Bosne, ali ipak sadrži vrlo značajne elemente smrekovih šuma. 3. Smreka kao izražena šumska zajednica uvjetovana je na Maloj Kapeli u prvom redu dolomitnom podlogom, te zauzima kao trajni vegetacijski stadij vlažnija i hladnija staništa na dolomitu. Na svim ostalim staništima biva potiskivana klimazonalnom šumom bukve i jele. LITERATURA A d a m o v i ć, L. 1909 — Die Vegetation der Balkanländer. Die Vegetation der Erde. XI. Leipzig. Beck-Mannagetta , G. 1901 — Die Vegetationsverhältnisse der illyrischen Länder. Die Vegetation der Erde. IV. Leipzig. Braun-Blanquet , J. 1916 — Die Föhrenregion der Zentralalpentäler, insbesondere Graubündens in ihrer Bedeutung für die Florengeschichte. Verh. Schweiz. Naturf. Gesell. II. Schuls. Braun-Blanquet, J. 1951 — Pflanzensoziologie. Wien. Braun-Blanquet, J., Pallmann, H. u. Bach, R. 1954 — Vegetation und Böden der Wald- und Zwergstrauchgesellschaften (Vaccinio-Piceetalia). Ergeb. wiss. Untersuch. Schweiz. Nationalparks IV. Cernjavski , P. 1937 — Pollenanalytische Untersuchungen der Sedimente des Viasinamoores in Serbien. Beih. Bot. Zentr. LVI. B. F i r b a s, F. 1923 — Pollenanalytische Untersuchungen einiger Moore der Ostalpen. Lotos, Bd. 71, Prag. |