DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1958 str. 53 <-- 53 --> PDF |
škola za smolarske kadrove. Ništa se nije uradilo na boljem materijalnom osiguranju rukovodećeg i manipulativnog osoblja, koje zaista radi pod vrlo teškim i lošim uslovima. Uslijed takovog stanja na smolarenim stablima se čine znatne greške u tehnici smolarenja, koje se očituju u dva pravca: s jedne strane postižu se manje količine smole, a s druge strane pogrešnim radom skraćuje se vijek smolarenja pojedinog stabla. Slaba ili neefikasna stručna kontrola izvedenih radova, još više pogoršava postojeće stanje u ovoj privrednoj grani. Treba naročito istaknuti, da je smolarenje radnja, koja se izvodi na živom organizmu, i da od načina izvođenja te operacije zavisi život i vitalnost organizma. Ne može se očekivati željeni uspjeh na poslu kojeg obavljaju nekvalificirani radnici, a za kojeg su nužni visokokvalificirani i savjesni radnici. Boljom organizacijom rada uz potrebnu kvalificiranu radnu snagu boljom tehnikom rada i jačom stručnom kontrolom vrlo brzo bi podigli prinos smole. Stalni razvoj industrije papira i kemijske industrije traži sve veće količine proizvoda smole. Nadalje stalno rastu i potrebe borovog drveta za industriju celuloze. Sve to ukazuje, da vrijednost borovih šuma stalno raste i da smo dužni posvetiti najveću pažnju stalnom unapređenju i proširivanju areala borovih šuma. U vezi sa proizvodnjom smole nužno je preduzeti sve potrebne mjere za povišenje kapaciteta lučenja smole naših borovih šuma, kako bismo proizvodnju smole učinili što rentabilnijom i što ekonomičnijom, smolareci manji broj stabala sa većim intenzitetom lučenja smole. Proučavanjem smolovitosti borovih šuma dokazano je, da u šumama crnog bora imade stanoviti postotak (30%) slabo smolovitih stabala, koja daju male količine smole, a također i stanoviti postotak (ll°/o) najsmolovitijih stabala; koja daju velike prinose smole (19Ü:7o više od prosječno smolovitosti). Ostala stabla pripadaju klasama smolovitijih i srednje smolovitih stabala. Međutim u klasi najsmolovitijih stabala nalazi se i takovih, koja daju i 500—600% više smole od prosječnog prinosa stabla. Selekcijom i razmnožavanjem ovakovih stabala naša privreda u budućnosti može očekivati velike koristi. Organiziranim i smišljenim radom može se pristupiti plantažnom uzgajanju specijaliziranih borovih šuma prema njihovoj namjeni. Sprovođenjem selektivnih proreda i sječa u postojećim šumama u cilju uklanjanja onih slabo smolovitih stabala možemo u kraćem roku znatno povisiti njihovu smolovitost i u isti mah zadovoljiti potrebe industrije u borovom drvetu. Poduzimanjem takovih mjera, njegovanjem borovih kultura i mladih sastojina moguće je znatno ubrzati njihov prirast i skratiti njihovu ophodnju, pa time omogućiti njihovo ranije smolarenje. U našoj Republici stanje smolarenja po pojedinim šumarijama je slijedeće: Dubrovnik proizvodi godišnje 42 tone, a ima mogućnosti 120 tona Korčula « « 40 « « « « 50 « Hvar « « 90 « « « « 200 « Makarska « « 14 « « « « 25 « Brač « « 40 « « « « 60 « Split « « 10 « « « « 10 « Knin « « 40 « « « « 50 « Šibenik « « 10 « « « « 30 « Zadar « « 3 « « « « 25 « Pula « « 8 « « « « 8 « Opatija « -« 13 « « « « 13 « Buzet « « 15 « « « « 15 « Klana « « 8 « « « « 8 « Lošinj « « 12 « « « « 12 « Vrhovine « « 18 « « « « 50 « što ukupno iznosi 363, a ima mogućnosti da se povisi na 676 tona godišnje proizvodnje. Šumarija Duga Resa, Križevci i Đurđevac nisu uzete u obzir, jer za njih nema podataka, te stoga možemo gornje rezultate zaokružiti na godišnju proizvodnju 400 tona, a koja se može povećati na 700 tona. 131 |