DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1958 str. 67 <-- 67 --> PDF |
se u istraživačkim radovima sve više primjenjuje varijaciona statistika. Komisija je naglasila, da se u nekim evropskim zemljama provodi inventarizacija šuma. U tim zemljama rezultati inventarizacije pokazali su povećavanje drvne mase na panju. Evropska komisija za šume skrenula je pažnju zemljama, članicama, na novi »kontinuirani« sistem inventarizacije, koji se provodi u Švedskoj, a koji zaslužuje najveću pažnju, da se prostudira i ispita mogućnost njegove primjene u drugim zemljama. Komisija je razmotrila perspektivni plan sječa pojedinih evropskih zemalja. Neke evropske zemlje (Njemačka, Austrija, Italija i t. d.) predviđaju, da će u slijedećim godinama manje sjeći zbog prevelikih sječa za vrijeme i poslije rata. Smanjeni opseg sječa u tim zemljama bit će kompenziran povećanim sječama u drugim evropskim zemljama, koje će uživati plodove melioracije svojih šuma. Smatra se vjerojatnim, da će u 1965. godini opseg sječa postignuti rekordni iznos i da će se procenat građevnog i industrijskog drveta povećati za 25°/o u odnosu na 1950. godinu. Evropska komisija za šume smatra, da bi perspektivni plan sječa trebalo izraditi i za 1957. godinu. Pri podnošenju podataka trebalo bi uvijek navesti detaljne informacije o metodama i hipotezama pomoću kojih se došle do podataka u perspektivnom planu. Evropska komisija za šume je proučila djelovanje Šumarskog Odjela FAO u vremenskom intervalu od zadnjih 10 godina (1947—1957). Aktivnost FAO na području šumarstva prikazana je u časopisu »Unasylva « No. 2, Vol. 11 od 1957 u članku »Dix ans d´activites forestieres de la FAO« od Marcel Leloup-a. Nakon opširne diskusije, komisija je zaključila, da bi bilo korisno, da se u iz- SASTANAK IZVRŠNOG KOMITETA MEĐUNARODNE UNIJE INSTITUTA ZA ŠUMARSKA ISTRAŽIVANJA U varošici Badenweileru u Svarzwaldu (jugozapadna Njemačka) održana je, od 24—28 juna 1957. godine, redovan godišnji sastanak Izvršnog komiteta Međunarodne unije instituta za šumarska istraživanja — IUFRO. Sastanku su pored članova Komiteta među kojima je bio i dr. Toma Bunuše vještajima, koje evropske zemlje periodički podnose, posebno tretira problem uzgajanja šuma i gospodarenje. U tom smjeru je preporučeno Generalnom direktoru, da u okviru evropske komisije za šume kreira jedan organ, koji bi se bavio tom problematikom. Komisija je podcrtala važnost Tehničkog savjetovanja po pitanju panel-ploča, koje je održano u početku mjeseca siječnja 1957. u Zenevi u okviru FAO i Ekonomske komisije za Evropu. Komisija je skrenula pažnju na interesantnu diskusiju Svjetske konferencije o Eukaliptusu. Rad evropske komisije za topolu je pozdravljen sa strane komisije, te je predloženo, da FAO pruži u tom smjeru punu podršku. Komisija je diskutirala o petom svetskom Šumarskom kongresu i zaključila, da bi na tom kogresu trebalo skrenuti pažnju javnosti na važnost i ulogu šuma u ekonomskom i socijalnom životu. Preporuča se publiciranje maraka šumarskih motiva, plakata, filmova i si. Komisija smatra, da bi trebalo unapređivati maleni privatni šumski posjed davanjem subvencija i pozajmica za šumskouzgojne radove. U vezi s time komisija je zaključila, da će to pitanje staviti na dnevni red slijedećeg zasjedanja. Komisija je izabrala novog predsjednika prof. Alberta C a m a i t i, direktora talijanskih šuma. Za prvog podpredsjednika izabran je Alf. E. Langsaeter (Norveška), a za drugog M. K. Oedekoven (Njemačka). Deveto zasjedanje završeno je ekskurzijom u Sjevernu Italiju dne 19. V. 1957. Deseto zasjedanje evropske kmisije za šume održat će se u Rimu 1959. Komisija je prepustila Generalnom direktoru FAO i predsjedniku A. Ca m a i t i-u, da odrede točan datum zasjedanja. D. Kelpac vac, profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prisustvovali i rukovodioci sekcija ove međunarodne organizacije. U toku zasjedanja podneti su izveštaji u vezi odluka donetih na prethodnoj sednici Izvršnog komiteta, a diskutovano je i o zadacima koji stoje pred Unijom i Komitetom na osnovu zaključaka donetih na XII Kongresu održanom 1956. godine u Oxfordu (Engleska). |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1958 str. 68 <-- 68 --> PDF |
Pored rešavanja tekućih problema, kao što su prihvatanje budžeta za 1957. god., razmatranje finansiske situacije Unije, izveštaji o učestvovanju pretstavnika linije na raznim kongresima (o topolama, o eukaliptusima i dr.), težište u radu zasedanja u Badenweileru bilo je na sledećim pitanjima: 1. o radu sekcija Unije, 2. o odnosima i daljoj saradnji sa FAO, 3. o vremenu i mestu održavanja narednog — XIII Kongresa Unije i 4. o vremenu i mestu održavanja sledećeg sastanka Izvršnog komiteta Unije. Iz izveštaja rukovodilaca sekcija vide- lo se da je posle Kongresa u Oxfordu uglavnom nastalo u radu izvesno zatišje. Jedan od razloga bio je i taj što su se, kod nekih sekcija, promenili njihovi rukovodioci te je bilo potrebno izvesno vreme da dođe do tešnjeg dodira saradnika sekcija. Takođe je konstatovano da bi bilo vrlo korisno uputiti pozive svima zainteresovanim stručnjacima, da se okupe oko odgovarajućih sekcija radi koordinacije i kooperacije po određenim problemima. Naši šumarski stručnjaci, koji su do danas u nedovoljnoj meri koristili mogućnosti rada koje im pruža ova međunarodna organizacija na problemima koje istražuju u Jugoslaviji, mogu preko rukovodilaca odgovarajućih sekcija da se uključe u zajednički rad. Međunarodna saradnja članica Unije, kao i pojedinaca, organizovana je kroz 10 sekcija na čijem se čelu nalaze rukovodioci izabrani od strane Plenuma Unije. Sekcije obuhvataju uglavnom osnovne šumarske probleme i svojom delatnošću pružaju mogućnosti da se po izvesnim problemima, koji su od opšteg značaja, lakše dođe do najboljeg rešenja. Sekcije, problematika kojom se bave i njihovi sadašnji rukovodioci su sledeći: Sekcija 01 — za bibliografiju. Obuhvata probleme: klasifikaciju šumarske terminologije i literature, tehniku i organizaciju dokumentacije. Rukovodilac: profesor A. Saari, Universität von Helsinki, Unioninkatu, 40 B, Finland. Sekcija 11 — za opšti uticaj šume. — Obuhvata problematiku podizanja i uloge šumskih zaštitnih pojaseva i pošumljavanja, kao i uticaj šume na režim voda. — Rukovodilac: H. G. Wilm. Sekcija 21 — za proučavanje staništa. Obuhvata istraživanja svih uslova sredine, odnosa koji postoje između šume i klime, šume i zemljišta, šume i reljefa i šume i biotičkih činilaca kao i sinekološke probleme. Rukovodilac: profesor A. de Philip- pis. Instituto di Silvicoltura e Laboratorio per i Semi forestall, Universitä di Firenze, Italia. Sekcija 22 — za proučavanje šumskih biljaka. Obuhvata proučavanja areala, sistematike, fiziologije, genetike i selekcije šumskih biljaka i njihovih rasa. Rukovodilac: profesor Dr. C. Syrach Larsen, Direktor des Arboretums Horsholm, Dänemark. Sekcija 23 — za gajenje šuma. Obuhvata proučavanja raznih postupaka pri podizanju šuma i njihovom gajenju kao i sve što je u vezi sa radom u rasadnicima. — Rukovodilac: profesor Dr. H. Leibundgut, Direktor des Instituts für Waldbau der Eidg. Technischen Hochschule, Zürich, Schweiz. Sekcija 24 — za zaštitu šuma. Orjunvata istraživanja štetnih uticaja na šumu od strane insekata, životinja, biljaka, čoveka i štetne uticaje anorganskih faktora sredine — bujice, lavine, vetar, požar. Rukovodilac: profesor Dr. A. Biraghi, Direttore dell´Instituto di patologia forestale e agra ria, Firenze, Piazzale delle Cascine, 28. Sekcija 25 — za prirast i uređenje šuma. Obuhvata proučavanja metoda određivanja prirasta i metoda uređivanja šuma. Rukovodilac: profesor F. Firat, J. Ü. Orman, Fakültesi Büjükadere, Istanbul, Turquie. Sekcija 31 — za šumarsku ekonomika. Obuhvata proučavanja odnosa sa šumarske i opšte privrede kao i pitanja kalkulacije, računovodstva, planiranja, procene i statistike u šumarstvu. Rukovodilac: Dr. J. Speer, Professor der Forstwissenschaft an der staatswirtschaftlichen Fakultät der Universität München, W. Deuschland. Sekcija 32 — za rad u šumi. Bavi sb proučavanjem racionalizacije rada u šumi i drvnoj proizvodnji kao i organrzacijom rada u svim vidovima gazdovanja. Rukovodilac: profesor U. Sundberg, Staatliche forstliche Forschungsanstalt, Stockholm, Schweden. Sekcija 41 — za istraživanja fizičkih i hemiskih osobina šumskih proizvoda, — Obuhvata probleme metoda određivanja fizičkih i hemiskih osobina drveta i drugih proizvoda iz šume kao i o mogućnostima upotrebe šumskih proizvoda. Rukovodilac: J. Campredon, Directeur du Centre Technique du Bois, 33tert R U C Razmatranjem rada sekcija ustanovljeno je da se nailazi na velike teškoće, kroz |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1958 str. 69 <-- 69 --> PDF |
delatnost sekcije 01 — za bibliografiju, da se izradi šumarska bibliografija na engleskom, francuskom, nemačkom i ruskom. Naročito su velike teškoće kod izrade nomenklature. Takođe je konstatovano da rad Radne grupe u okviru sekcije 21, kojoj je na Kongresu u Oxfordu stavljeno u zadatak da da mišljenje o referatu akademika V. Sukačova (»O primeni metoda fitocenološkog istraživanja u šumarskim poslovima «), nije još završen. Odlučeno je da se referat prevede na engleski jezik, umnoži u 150 primeraka i razdeli članicama Unije. Prihvaćeno je, na ponovno insistiranje prof. Dr. H. Leibundguta, rukovodioca sekcije 23 — za gajenje šuma, da predsedništvo Unije preduzme odgovarajuće mere kod članica, da se olakša saradnja stručnjaka, koji se interesiraju određenim problemima iz raznih zemalja, na bazi recipročnih razmena. Time se pruža mogućnost i našim naučnim radnicima da pre ko predsedništva Izvršnog komiteta (Mr. Macdonald, Forestry Commission, Directorate of research and education, 25, Sal- vile Row, London, W 1.) (ili posredno preko Nacionalnog komiteta za šumarstvo pri Akademiskom savetu FNRJ, Beograd, Božidara Ađije ul.) stupe u dodir sa institutima zemalja koje ih inteeresuju bez posedovanja deviznih sredstava. Predlog da se osnuje nova sekcija — za istoriju šuma i šumarstva, odložena je za naredno zasedanje. Drugo pitanje kome je posvećena posebna pažnja bilo je pitanje daljih odnosa između Unije i Organizacije Ujedinjenih nacija za ishranu i poljoprivredu — FAO. Prema § 1 Statuta Unije »Unija radi u zajednici sa Organizacijom Ujedinjenih nacija za ishranu i poljoprivredu (FAO) i sa Organizacijom Ujedinjenih nacija za prosvctu, nauku i kulturu (UNESCO)...« Na osnovu § 7 istog Statuta, a koji govori o sastavu Izvršnog komiteta Unije, određeno je, da pored ostalih u isti ulazi i jedan predstavnik FAO u svojstvu posmatrača. Ugovorom od 1. januara 1949. godine odlučeno je, međutim, da predstavnik FAO bude u isto vreme i sekretar Unije, kao i da ova organizacija snosi sve troškove oko vođenja sekretarijata. Na ovoj osnovi razvila se vrlo korisna saradnja između ove dve organizacije, sve do početka ove godine kada se FAO obratio Uniji, koristeći pravo iz člana 6 ugovora, sa molbom da se oslobodi poslova vođenja se kretarijata. Kao razlozi za ovaj predlog navedeno je da dosadašnji odnos ne zadovoljava više FAO, jer su obaveze koje ova organizacija ima znatne i nisu u odgovarajućoj razmeri sa pravima. Naročito je naglašeno da su rashodi koje je FAO imao vrlo veliki (iznose oko 8.000 američkih dolara godišnje). FAO u isto vreme ističe da je spreman i dalje da sarađuje sa Unijom, ali pod uslovom, da mu se da i pravo punog rukovođenja sekretarijatom Unije. Diskusija po ovom pitanju, a u kojoj su učestvovali svi prisutni, omogućila je da se dođe do sledećih, jednoglasnih zaključaka: a) dosadašnja saradnja između FAO i Unije bila je vrlo plodna i obostrano korisna; b) prihvatanje novih zahteva FAO značilo bi prelaženje velikog dela autoriteta Unije u ruke FAO, što ne bi bilo opravdano; i c) prihvata se predlog predsedništva Unije da se FAO rastereti poslova u sekretarijatu Unije, sa predlogom FAO-u da se složi sa ispunjavanjem ostalih članova ugovora od 1949. godine. Pošto je gornjim odlukama Unija došla u situaciju da formira sekretarijat odlučeno je da se osnuje sekretarijat, ne kakav je do sada bio, već da se ostavi predsedništvu da ono donese odluku u vezi ličnosti koja bi preuzela te dužnosti, kao i o karakteru te funkcije. Ta ličnost, konstatovano je, neće vršiti samo tehničke poslove, već će suštinski pomagati pretsedniku u radu. Na kraju je izražena želja da se saradnja sa FAO produži i produbi. Pošto je na XII Kongresu u Oxfordu odlučeno da se sledeći Kongres održi u Beču (Austrija), s tim da u duhu Statuta Izvršni komitet, u saglasnosti sa domaćinom, odredi datum i godinu, posle detaljnog razmatranja i izjava predstavnika Austrije, zaključeno je da se XIIII Kongres održi juna meseca 1961 godine u Be_ču. Prvobitna namera da se Kongres održi 1959. godine nije mogla da se ostvari jer nije odgovaralo domaćinima, a predlog za 1960. otpao je jer se iste godine održava u Sjedinjenim državama Amerike Svetski kongres Šumarskih društava. Na osnovu poziva iz Belgije (kolega Saloux) odlučeno je da se Izvršni komitet Unije iduće godine sastane u Brislu (Belgija). U toku zasedanja Izvršnog komiteta učinjena je poseta šumama opštine grada |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1958 str. 70 <-- 70 --> PDF |
Frajburga u dolini Rajne. Suma je sastavljena od mešovitih sastojina jele, bukve i smrče obnavljanih najčešće oplodnom sečom. Vrlo povoijni klimatski uslovi — velika količina atmosferskih taloga godišnje (do 1.793 mm), velika količina padavina u toku vegetacione periode (do 899 mm), visoka zasićenost vazduha vlagom (do 90%) i srednja godišnja temperatura od 5—10° C uz relativno tople zime i umereno sveza leta, učinili su da su se ovde obrazovale sastojine visoke produktivnosti i dobrote. U cilju daljeg povećavanja produktivnosti ovih šuma za poslednjih 50 godina činjeni su ozbiljni napori na uvođenju zelene duglazije (Pseudotsuga Douglasii), što je dalo izvanredno povoljne rezultate. Po završenom zasedanju učinjena je ekskurzija kroz šume Svarzwalda. Tom prilikom učinjena je poseta jednodobnim šumama šumske uprave u Salemu u području Bodenskog Jezera, koje se obnavljaju oplodnom sečom, kao i prebornim šumama šumske uprave u Lindau. Sume šumske uprave u Salemu sastoje se od sastojina lišćarskih — 40% (32% bukove, 7% hrastove, jasenove i javorove i 1% mekih lišćara) i četinarskih — 60% (43% smrčevih, 15% beloborovih i ariša i 2% jelovih). Intenzivno gazdovanje sa izvanredno pažljivom i redovnom primenom odgovarajućih mera negovanja u svim stadijima razvoja sastojina učinilo je da \ su se ovde uz ophodnju od 120 godina obrazovale sastojine visokog boniteta. Na- INTERKATEDAIRSKA KONFERENCIJA O ZAŠTITI SUMA U Zagrebu je dne 1. X. 1957. održana interkatedarska konferencija zavoda katedara za zaštitu šuma šumarskih odnosno poljoprivredno-šumarskih fakulteta. Konferenciji" su prisustvovali predstavnici svih naših fakulteta. Bila su razmotrena ova pitanja: 1. Nastavni planovi i programi 2. Organizacija nastave 3. Naučno-istraživački rad. U diskusiji po navedenim pitanjima konstatirano je: — da je nastava o zaštiti šuma gotovo na svakom fakultetu drugačije organizirana. Na fakultetima u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu predaju se odvojeno šum. entomologija, šum. fitopatologija ročito snažan utisak ostavljaju mešovite sastojine bukva, smrča, beli bor grupimičnog tipa, u kojima u dobu zrelosti srednja visina stabala ovih vrsta iznosi — Bk 31,5 m, Sm 36,0 m i Br. 35,0 m. Naročito padaju u oči stabla belog bora punodrvna, sa malim padom prečnika, prava, do velike visine čista od grana. Na severoistoku od Bodenskog Jezera, u području Bregenca, na površini od 1.800 ha nalaze se privatne šume koje potpadaju pod nadzor šumske uprave u Lindau. U njima se gazduje primenom probirnih seča različitih intenziteta. Sume su sastavljene isključivo od mešovitih sastojina jela i smrča. Među njima nalaze se i ogledne sastojine Katedre gajenja šuma Šumarskog fakulteta u Munchenu. Sastojine se nalaze na visinama od 600 do 1.000 m nad morem u području gde godišnje pada 1.600 do 2.000 mm atmosferskih taloga, sa srednjom godišnjom temperaturom od 6° C ali sa relativno hladnim letima (samo 120 do 125 dana sa temperaturom preko 10° C). Oštra zima sa puno vlažnog snega ušlo vila je primenu probirnih seča pri iskorišćavanju i podmlađivanju ovih sastojina. Privatno vlasništvo i posebni ekonomski uslovi učinili su da se ovde često primenjuju intenzivne probirne seče. Ogledne sastojine, koje su učesnici ekskurzije posetili, upravo su imale za cilj da prikažu rezultate različitih zahvata na uspeh obnavljanja, produktivnost i vrednost sastojina. T. Bunuševac i zaštita šuma. Međutim prema budućem statutu predviđeno je da se u Sarajevu sve tri ove discipline fuzioniraju u jednu — zaštitu šuma. U Skopju, naprotiv, ne postoji predmet zaštita šuma nego samo fitopatologija i entomologija. U Ljubljani su entomologija i zaštita šuma spojene u jedan predmet, a zasebno se predaje fitopatologija; — da je navedeno stanje nepovoljno, što se naročito odražava prigodom prelaska studenata s jednog fakulteta na drugi; — da je broj sati, koji je određen za predavanje navedenih disciplina premalen, što ima za posljedicu sasvim nedovoljnu spremu mladih inženjera-šumara u zaštiti šuma; |