DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 1-2/1958 str. 67     <-- 67 -->        PDF

se u istraživačkim radovima sve više primjenjuje
varijaciona statistika.


Komisija je naglasila, da se u nekim
evropskim zemljama provodi inventarizacija
šuma. U tim zemljama rezultati inventarizacije
pokazali su povećavanje
drvne mase na panju.


Evropska komisija za šume skrenula je
pažnju zemljama, članicama, na novi
»kontinuirani« sistem inventarizacije, koji
se provodi u Švedskoj, a koji zaslužuje
najveću pažnju, da se prostudira i ispita
mogućnost njegove primjene u drugim
zemljama.


Komisija je razmotrila perspektivni
plan sječa pojedinih evropskih zemalja.


Neke evropske zemlje (Njemačka,
Austrija, Italija i t. d.) predviđaju, da će
u slijedećim godinama manje sjeći zbog
prevelikih sječa za vrijeme i poslije rata.
Smanjeni opseg sječa u tim zemljama bit
će kompenziran povećanim sječama u drugim
evropskim zemljama, koje će uživati
plodove melioracije svojih šuma. Smatra
se vjerojatnim, da će u 1965. godini opseg
sječa postignuti rekordni iznos i da će se
procenat građevnog i industrijskog drveta
povećati za 25°/o u odnosu na 1950. godinu.


Evropska komisija za šume smatra, da
bi perspektivni plan sječa trebalo izraditi
i za 1957. godinu. Pri podnošenju podataka
trebalo bi uvijek navesti detaljne informacije
o metodama i hipotezama pomoću
kojih se došle do podataka u perspektivnom
planu.


Evropska komisija za šume je proučila
djelovanje Šumarskog Odjela FAO u vremenskom
intervalu od zadnjih 10 godina
(1947—1957). Aktivnost FAO na području
šumarstva prikazana je u časopisu »Unasylva
« No. 2, Vol. 11 od 1957 u članku »Dix
ans d´activites forestieres de la FAO« od
Marcel Leloup-a.


Nakon opširne diskusije, komisija je
zaključila, da bi bilo korisno, da se u iz-


SASTANAK IZVRŠNOG KOMITETA
MEĐUNARODNE UNIJE INSTITUTA
ZA ŠUMARSKA ISTRAŽIVANJA


U varošici Badenweileru u Svarzwaldu
(jugozapadna Njemačka) održana je, od
24—28 juna 1957. godine, redovan godišnji
sastanak Izvršnog komiteta Međunarodne
unije instituta za šumarska istraživanja


— IUFRO.
Sastanku su pored članova Komiteta
među kojima je bio i dr. Toma Bunuše


vještajima, koje evropske zemlje periodički
podnose, posebno tretira problem uzgajanja
šuma i gospodarenje. U tom
smjeru je preporučeno Generalnom direktoru,
da u okviru evropske komisije za
šume kreira jedan organ, koji bi se bavio
tom problematikom.


Komisija je podcrtala važnost Tehničkog
savjetovanja po pitanju panel-ploča,
koje je održano u početku mjeseca siječnja
1957. u Zenevi u okviru FAO i Ekonomske
komisije za Evropu.


Komisija je skrenula pažnju na interesantnu
diskusiju Svjetske konferencije o
Eukaliptusu.


Rad evropske komisije za topolu je pozdravljen
sa strane komisije, te je predloženo,
da FAO pruži u tom smjeru punu
podršku.


Komisija je diskutirala o petom svetskom
Šumarskom kongresu i zaključila, da
bi na tom kogresu trebalo skrenuti pažnju
javnosti na važnost i ulogu šuma u ekonomskom
i socijalnom životu. Preporuča se
publiciranje maraka šumarskih motiva,
plakata, filmova i si.


Komisija smatra, da bi trebalo unapređivati
maleni privatni šumski posjed davanjem
subvencija i pozajmica za šumskouzgojne
radove. U vezi s time komisija je
zaključila, da će to pitanje staviti na
dnevni red slijedećeg zasjedanja.


Komisija je izabrala novog predsjednika
prof. Alberta C a m a i t i, direktora talijanskih
šuma. Za prvog podpredsjednika
izabran je Alf. E. Langsaeter (Norveška),
a za drugog M. K. Oedekoven
(Njemačka).


Deveto zasjedanje završeno je ekskurzijom
u Sjevernu Italiju dne 19. V. 1957.


Deseto zasjedanje evropske kmisije za
šume održat će se u Rimu 1959. Komisija
je prepustila Generalnom direktoru FAO
i predsjedniku A. Ca m a i t i-u, da odrede
točan datum zasjedanja.


D. Kelpac
vac, profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta
u Beogradu, prisustvovali i rukovodioci
sekcija ove međunarodne organizacije.


U toku zasjedanja podneti su izveštaji
u vezi odluka donetih na prethodnoj sednici
Izvršnog komiteta, a diskutovano je
i o zadacima koji stoje pred Unijom i Komitetom
na osnovu zaključaka donetih na
XII Kongresu održanom 1956. godine u
Oxfordu (Engleska).




ŠUMARSKI LIST 1-2/1958 str. 68     <-- 68 -->        PDF

Pored rešavanja tekućih problema, kao
što su prihvatanje budžeta za 1957. god.,
razmatranje finansiske situacije Unije, izveštaji
o učestvovanju pretstavnika linije
na raznim kongresima (o topolama, o
eukaliptusima i dr.), težište u radu zasedanja
u Badenweileru bilo je na sledećim
pitanjima:


1. o radu sekcija Unije,
2. o odnosima i daljoj saradnji sa FAO,
3.
o vremenu i mestu održavanja narednog
— XIII Kongresa Unije i
4.
o vremenu i mestu održavanja sledećeg
sastanka Izvršnog komiteta
Unije.
Iz izveštaja rukovodilaca sekcija vide-
lo se da je posle Kongresa u Oxfordu uglavnom
nastalo u radu izvesno zatišje.
Jedan od razloga bio je i taj što su se,
kod nekih sekcija, promenili njihovi rukovodioci
te je bilo potrebno izvesno vreme
da dođe do tešnjeg dodira saradnika
sekcija. Takođe je konstatovano da bi bilo
vrlo korisno uputiti pozive svima zainteresovanim
stručnjacima, da se okupe oko
odgovarajućih sekcija radi koordinacije i
kooperacije po određenim problemima.


Naši šumarski stručnjaci, koji su do
danas u nedovoljnoj meri koristili mogućnosti
rada koje im pruža ova međunarodna
organizacija na problemima koje istražuju
u Jugoslaviji, mogu preko rukovodilaca
odgovarajućih sekcija da se uključe
u zajednički rad.


Međunarodna saradnja članica Unije,
kao i pojedinaca, organizovana je kroz 10
sekcija na čijem se čelu nalaze rukovodioci
izabrani od strane Plenuma Unije.
Sekcije obuhvataju uglavnom osnovne šumarske
probleme i svojom delatnošću pružaju
mogućnosti da se po izvesnim problemima,
koji su od opšteg značaja, lakše
dođe do najboljeg rešenja.


Sekcije, problematika kojom se bave
i njihovi sadašnji rukovodioci su sledeći:


Sekcija 01 — za bibliografiju. Obuhvata
probleme: klasifikaciju šumarske terminologije
i literature, tehniku i organizaciju
dokumentacije. Rukovodilac: profesor
A. Saari, Universität von Helsinki,
Unioninkatu, 40 B, Finland.


Sekcija 11 — za opšti uticaj šume. —
Obuhvata problematiku podizanja i uloge
šumskih zaštitnih pojaseva i pošumljavanja,
kao i uticaj šume na režim voda. —
Rukovodilac: H. G. Wilm.


Sekcija 21 — za proučavanje staništa.
Obuhvata istraživanja svih uslova sredine,
odnosa koji postoje između šume i klime,
šume i zemljišta, šume i reljefa i šume i


biotičkih činilaca kao i sinekološke probleme.
Rukovodilac: profesor A. de Philip-
pis. Instituto di Silvicoltura e Laboratorio
per i Semi forestall, Universitä di Firenze,
Italia.


Sekcija 22 — za proučavanje šumskih
biljaka. Obuhvata proučavanja areala, sistematike,
fiziologije, genetike i selekcije
šumskih biljaka i njihovih rasa. Rukovodilac:
profesor Dr. C. Syrach Larsen, Direktor
des Arboretums Horsholm, Dänemark.


Sekcija 23 — za gajenje šuma. Obuhvata
proučavanja raznih postupaka pri podizanju
šuma i njihovom gajenju kao i sve
što je u vezi sa radom u rasadnicima. —
Rukovodilac: profesor Dr. H. Leibundgut,
Direktor des Instituts für Waldbau der
Eidg. Technischen Hochschule, Zürich,
Schweiz.


Sekcija 24 — za zaštitu šuma. Orjunvata
istraživanja štetnih uticaja na šumu od
strane insekata, životinja, biljaka, čoveka
i štetne uticaje anorganskih faktora sredine
— bujice, lavine, vetar, požar. Rukovodilac:
profesor Dr. A. Biraghi, Direttore
dell´Instituto di patologia forestale e agra
ria, Firenze, Piazzale delle Cascine, 28.


Sekcija 25 — za prirast i uređenje šuma.
Obuhvata proučavanja metoda određivanja
prirasta i metoda uređivanja
šuma. Rukovodilac: profesor F. Firat, J.
Ü. Orman, Fakültesi Büjükadere, Istanbul,
Turquie.


Sekcija 31 — za šumarsku ekonomika.
Obuhvata proučavanja odnosa sa šumarske
i opšte privrede kao i pitanja kalkulacije,
računovodstva, planiranja, procene
i statistike u šumarstvu. Rukovodilac: Dr.


J. Speer, Professor der Forstwissenschaft
an der staatswirtschaftlichen Fakultät der
Universität München, W. Deuschland.
Sekcija 32 — za rad u šumi. Bavi sb
proučavanjem racionalizacije rada u šumi
i drvnoj proizvodnji kao i organrzacijom
rada u svim vidovima gazdovanja. Rukovodilac:
profesor U. Sundberg, Staatliche
forstliche Forschungsanstalt, Stockholm,
Schweden.


Sekcija 41 — za istraživanja fizičkih
i hemiskih osobina šumskih proizvoda, —
Obuhvata probleme metoda određivanja
fizičkih i hemiskih osobina drveta i drugih
proizvoda iz šume kao i o mogućnostima
upotrebe šumskih proizvoda. Rukovodilac:
J. Campredon, Directeur du Centre
Technique du Bois, 33tert R U C cups, Paris XII, France.


Razmatranjem rada sekcija ustanovljeno
je da se nailazi na velike teškoće, kroz




ŠUMARSKI LIST 1-2/1958 str. 69     <-- 69 -->        PDF

delatnost sekcije 01 — za bibliografiju,
da se izradi šumarska bibliografija na engleskom,
francuskom, nemačkom i ruskom.
Naročito su velike teškoće kod izrade nomenklature.


Takođe je konstatovano da rad Radne
grupe u okviru sekcije 21, kojoj je na
Kongresu u Oxfordu stavljeno u zadatak
da da mišljenje o referatu akademika V.
Sukačova (»O primeni metoda fitocenološkog
istraživanja u šumarskim poslovima
«), nije još završen. Odlučeno je da se
referat prevede na engleski jezik, umnoži
u 150 primeraka i razdeli članicama
Unije.


Prihvaćeno je, na ponovno insistiranje
prof. Dr. H. Leibundguta, rukovodioca
sekcije 23 — za gajenje šuma, da predsedništvo
Unije preduzme odgovarajuće
mere kod članica, da se olakša saradnja
stručnjaka, koji se interesiraju određenim


problemima iz raznih zemalja, na bazi
recipročnih razmena. Time se pruža mogućnost
i našim naučnim radnicima da pre
ko predsedništva Izvršnog komiteta (Mr.
Macdonald, Forestry Commission, Directorate
of research and education, 25, Sal-
vile Row, London, W 1.) (ili posredno preko
Nacionalnog komiteta za šumarstvo pri
Akademiskom savetu FNRJ, Beograd, Božidara
Ađije ul.) stupe u dodir sa institutima
zemalja koje ih inteeresuju bez posedovanja
deviznih sredstava.


Predlog da se osnuje nova sekcija —
za istoriju šuma i šumarstva, odložena je
za naredno zasedanje.


Drugo pitanje kome je posvećena posebna
pažnja bilo je pitanje daljih odnosa
između Unije i Organizacije Ujedinjenih
nacija za ishranu i poljoprivredu — FAO.


Prema § 1 Statuta Unije »Unija radi u
zajednici sa Organizacijom Ujedinjenih
nacija za ishranu i poljoprivredu (FAO) i
sa Organizacijom Ujedinjenih nacija za
prosvctu, nauku i kulturu (UNESCO)...«
Na osnovu § 7 istog Statuta, a koji govori


o sastavu Izvršnog komiteta Unije, određeno
je, da pored ostalih u isti ulazi i jedan
predstavnik FAO u svojstvu posmatrača.
Ugovorom od 1. januara 1949. godine
odlučeno je, međutim, da predstavnik FAO
bude u isto vreme i sekretar Unije, kao
i da ova organizacija snosi sve troškove
oko vođenja sekretarijata. Na ovoj osnovi
razvila se vrlo korisna saradnja između
ove dve organizacije, sve do početka
ove godine kada se FAO obratio Uniji,
koristeći pravo iz člana 6 ugovora, sa molbom
da se oslobodi poslova vođenja se


kretarijata. Kao razlozi za ovaj predlog
navedeno je da dosadašnji odnos ne zadovoljava
više FAO, jer su obaveze koje
ova organizacija ima znatne i nisu u odgovarajućoj
razmeri sa pravima. Naročito
je naglašeno da su rashodi koje je FAO
imao vrlo veliki (iznose oko 8.000 američkih
dolara godišnje). FAO u isto vreme
ističe da je spreman i dalje da sarađuje
sa Unijom, ali pod uslovom, da mu se da
i pravo punog rukovođenja sekretarijatom
Unije.


Diskusija po ovom pitanju, a u kojoj
su učestvovali svi prisutni, omogućila je
da se dođe do sledećih, jednoglasnih zaključaka:


a) dosadašnja saradnja između FAO i
Unije bila je vrlo plodna i obostrano korisna;


b) prihvatanje novih zahteva FAO značilo
bi prelaženje velikog dela autoriteta
Unije u ruke FAO, što ne bi bilo opravdano;
i


c) prihvata se predlog predsedništva
Unije da se FAO rastereti poslova u sekretarijatu
Unije, sa predlogom FAO-u da
se složi sa ispunjavanjem ostalih članova
ugovora od 1949. godine.


Pošto je gornjim odlukama Unija došla
u situaciju da formira sekretarijat odlučeno
je da se osnuje sekretarijat, ne
kakav je do sada bio, već da se ostavi
predsedništvu da ono donese odluku u vezi
ličnosti koja bi preuzela te dužnosti,
kao i o karakteru te funkcije. Ta ličnost,
konstatovano je, neće vršiti samo tehničke
poslove, već će suštinski pomagati
pretsedniku u radu.


Na kraju je izražena želja da se saradnja
sa FAO produži i produbi.


Pošto je na XII Kongresu u Oxfordu
odlučeno da se sledeći Kongres održi u
Beču (Austrija), s tim da u duhu Statuta
Izvršni komitet, u saglasnosti sa domaćinom,
odredi datum i godinu, posle detaljnog
razmatranja i izjava predstavnika
Austrije, zaključeno je da se XIIII Kongres
održi juna meseca 1961 godine u Be_ču.
Prvobitna namera da se Kongres održi
1959. godine nije mogla da se ostvari jer
nije odgovaralo domaćinima, a predlog za
1960. otpao je jer se iste godine održava
u Sjedinjenim državama Amerike Svetski
kongres Šumarskih društava.


Na osnovu poziva iz Belgije (kolega
Saloux) odlučeno je da se Izvršni komitet
Unije iduće godine sastane u Brislu (Belgija).


U toku zasedanja Izvršnog komiteta
učinjena je poseta šumama opštine grada




ŠUMARSKI LIST 1-2/1958 str. 70     <-- 70 -->        PDF

Frajburga u dolini Rajne. Suma je sastavljena
od mešovitih sastojina jele, bukve
i smrče obnavljanih najčešće oplodnom
sečom. Vrlo povoijni klimatski uslovi —
velika količina atmosferskih taloga godišnje
(do 1.793 mm), velika količina padavina
u toku vegetacione periode (do 899
mm), visoka zasićenost vazduha vlagom
(do 90%) i srednja godišnja temperatura
od 5—10° C uz relativno tople zime i umereno
sveza leta, učinili su da su se ovde
obrazovale sastojine visoke produktivnosti
i dobrote.


U cilju daljeg povećavanja produktivnosti
ovih šuma za poslednjih 50 godina
činjeni su ozbiljni napori na uvođenju
zelene duglazije (Pseudotsuga Douglasii),
što je dalo izvanredno povoljne rezultate.


Po završenom zasedanju učinjena je
ekskurzija kroz šume Svarzwalda. Tom
prilikom učinjena je poseta jednodobnim
šumama šumske uprave u Salemu u području
Bodenskog Jezera, koje se obnavljaju
oplodnom sečom, kao i prebornim
šumama šumske uprave u Lindau.


Sume šumske uprave u Salemu sastoje
se od sastojina lišćarskih — 40% (32%
bukove, 7% hrastove, jasenove i javorove
i 1% mekih lišćara) i četinarskih — 60%
(43% smrčevih, 15% beloborovih i ariša i
2% jelovih). Intenzivno gazdovanje sa izvanredno
pažljivom i redovnom primenom
odgovarajućih mera negovanja u svim
stadijima razvoja sastojina učinilo je da
\ su se ovde uz ophodnju od 120 godina
obrazovale sastojine visokog boniteta. Na-


INTERKATEDAIRSKA KONFERENCIJA
O ZAŠTITI SUMA


U Zagrebu je dne 1. X. 1957. održana
interkatedarska konferencija zavoda katedara
za zaštitu šuma šumarskih odnosno
poljoprivredno-šumarskih fakulteta. Konferenciji"
su prisustvovali predstavnici
svih naših fakulteta. Bila su razmotrena
ova pitanja:


1. Nastavni planovi i programi
2. Organizacija nastave
3. Naučno-istraživački rad.
U diskusiji po navedenim pitanjima
konstatirano je:



da je nastava o zaštiti šuma gotovo na
svakom fakultetu drugačije organizirana.
Na fakultetima u Beogradu, Zagrebu
i Sarajevu predaju se odvojeno
šum. entomologija, šum. fitopatologija
ročito snažan utisak ostavljaju mešovite
sastojine bukva, smrča, beli bor grupimičnog
tipa, u kojima u dobu zrelosti srednja
visina stabala ovih vrsta iznosi — Bk 31,5
m, Sm 36,0 m i Br. 35,0 m. Naročito padaju
u oči stabla belog bora punodrvna,
sa malim padom prečnika, prava, do velike
visine čista od grana.


Na severoistoku od Bodenskog Jezera,
u području Bregenca, na površini od 1.800
ha nalaze se privatne šume koje potpadaju
pod nadzor šumske uprave u Lindau.
U njima se gazduje primenom probirnih
seča različitih intenziteta. Sume su sastavljene
isključivo od mešovitih sastojina
jela i smrča. Među njima nalaze se i ogledne
sastojine Katedre gajenja šuma Šumarskog
fakulteta u Munchenu. Sastojine
se nalaze na visinama od 600 do 1.000 m
nad morem u području gde godišnje pada
1.600 do 2.000 mm atmosferskih taloga,
sa srednjom godišnjom temperaturom od
6° C ali sa relativno hladnim letima (samo
120 do 125 dana sa temperaturom preko
10° C). Oštra zima sa puno vlažnog snega
ušlo vila je primenu probirnih seča pri iskorišćavanju
i podmlađivanju ovih sastojina.
Privatno vlasništvo i posebni ekonomski
uslovi učinili su da se ovde često primenjuju
intenzivne probirne seče. Ogledne
sastojine, koje su učesnici ekskurzije posetili,
upravo su imale za cilj da prikažu
rezultate različitih zahvata na uspeh obnavljanja,
produktivnost i vrednost sastojina.


T.
Bunuševac
i zaštita šuma. Međutim prema budućem
statutu predviđeno je da se u Sarajevu
sve tri ove discipline fuzioniraju
u jednu — zaštitu šuma. U Skopju,
naprotiv, ne postoji predmet zaštita
šuma nego samo fitopatologija i entomologija.
U Ljubljani su entomologija
i zaštita šuma spojene u jedan
predmet, a zasebno se predaje fitopatologija;



da je navedeno stanje nepovoljno, što
se naročito odražava prigodom prelaska
studenata s jednog fakulteta na
drugi;

da je broj sati, koji je određen za predavanje
navedenih disciplina premalen,
što ima za posljedicu sasvim nedovoljnu
spremu mladih inženjera-šumara u
zaštiti šuma;