DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1957 str. 72 <-- 72 --> PDF |
str. 495—504, si. 9. — Decourt N.: Utilisation de la photographie pour mesurer les surfaces terrieres (Primjena fotografije u izmjeri temeljnica sastojine), str. 505—507, si. 2 — Grigore P.: Les rideaux forestiers pour la protection des terrains agricoles en Roumanie (Sumskozaštitni pojasevi za obranu poljoprivrednog tla u Rumunjskoj), str. 508—511, tab. 1. — Rousse l L.: Sur quelques récents études de photologie forestiere (O nekim novijim istraživanjima svijetla u šumi), str. 512—514. — Rosi ć S.: Quelques exemples de l´extinction spontanée des torrents (Nekoliko primjera spontanog nestajanja bujica), str. 515—522, si. 11. — Broj: 8-9. — Duplaquet L.: Foret et Chasse en Eire (šuma i lov u Irskoj), str. 557—571, si. 9. — Ga ravel L.: A la recherche de noyers résistents au froid (U potrazi za orasima otpornima na hladnoću), str. 572—575. — Coche t P.: Un dilemme forestier actuel: investir ou stagner (Aktuelna dilema u šumarstvtu: investirati ili stagnirati), str. 576—595. — R eneuv e P.: Erosion, alluvionnement, envasement des retenues hydroélectriques (Erozija, naplavljivanje i zamuljivanje hidroelektričnih ustava), str. 596—597. — Pard é J.: Inventaires forestiers et méthode statistique (Inventarizacija šuma i statistički metod), str. 598—614. Nakon opširnog prikaza statističkog metoda, koji se primijenjuje kod inventarizacije šuma u mnogim zemljama Evrope i van nje, autor konstatira, da bi taj metod trebalo uvesti u upotrebu i u Francuskoj. Broj: 10. — Chevalier A.: Sauvegarde de la faune (zaštita faune), str. 637— 646. — Lero y P.: Dégâts occasionnés par la glace dans les forets de l´inspection de Haguenau (Štete uzrokovane ledom u šumama okružja Haguenau), str. 647—657, diagr. 2. — Cointa t M.: Etude statistique sur les taillis-sous-futaie communaux du département de la Haute-Marne, Inspection de Joinville (Statistički studij općinskih srednjih šuma u departmanu Haute-Marne, okružje Joinville), str. 658— 675, si. 4, diagr. 4, tab. 13. — Viney R.: La nouvelle taxe sur les succesions et donations de la foret (Šuma i nova pristojba na nasljedstva i poklone), str. 676—679. — Pardé J.: U y a cent ans: L´école impériale forestiere (Prije stotinu godina: Carska šumarska škola), str. 680—681. Broj 11. — Mallet J. - Liwerant J.: »Bouconne«, chenaie dégradée du pays toulousain (»Bouconne«, degradirani hrastik tuluskog kraja), str. 725—746, si. 8, tab. 5. — Lescanne G.: Un aspect de la »conservation des sols« en zone accidentée du Nord Togo (Prikaz zaštite tla u bre žuljkastoj zoni Nord-Togo-a), str. 747— 753, si. 1. — Lorne R.: A la recherche de la qualité et du gros diametre dans les futaies de chene (Kako postići kvalitet i znatne priječnike u visokim hrastovim šumama), str. 754—768, si. 7, tab. 1. — Clauzur e P.: Utilisation des godets en polyethylene pour les reboisements dans la région méditerranéenne (Upotreba lončića iz poUetilena (naylona) kod pošumijavanja u mediteranskom području), str. 769—784, si. 10, tab. 2. Autor ističe prednosti lončića (kesica) iz najlona pri pošumljavanju sadnicama onih područja gdje vladaju nepovoljne klimatske prilike. Takvi su lončići veoma otporni, lagani, ne trunu, lako se izrađuju i jeftini su, a što je veoma važno, u njima se korijenje biljaka razvija pod normalnim okolnostima. Rezultati dosada izvršenih pokusa mnogo obećavaju. Broj 12. — Guinaudeau J.: Nord- Ouest de l´Espagne: aperçu de quelques problemes forestiers (Sjeverozapadna Španjolska: kratak pregled nekih šumarskih problema), str. 814—825, si. 7. — V e 1 a y L.: Comment concevoir la reconversion de la châtaigneraie fruitiere? (Kako preorijentirati uzgoj kestenika za plod?), str. 826—833, si. 4. U Francuskoj nazaduje uzgoj kestenika za plod. Proizvodni uvjeti su nepovoljni. Uzgoj nekultiviranih kestenika za plod je nerentabilan. Stanje se može poboljšati: uzgojem plemenitih vrsta kestena (na odgovarajućim staništima) i konverzijom kestenika u drugu vrst kulture (na lošijim staništima). — Cointa t M. : Evolution des taillis-sous-futaie communaux du département de Haute-Marne de 1895 a 1950 — Inspection de Joinville (Razvoj općinskih srednjih šuma u okružju Joinville pokrajine Haute-Marne od 1895 do 1950 g.), str. 834—849, tab. 17, diagr. 3. — Pard é J.: Une notion pleine d´intéret: la hauteur dominante des peuplements forestiers (Jedan veoma važan pojam: dominantna visina šumskih sastojina), str. 850—856, si. 2. Za pojam dominantne visine postoje razne definicije. U osnovi, to je srednja visina najviših stabala jedne sastojine. Pomoću nje se može: 1. odabrati i upotrebiti produkcione tablice, koje odgovaraju konkretnoj sastojim, 2. odrediti proizvodni kapacitet staništa i vrijednost sastojine, 3. ustanoviti da li je sastojina homogena, itd. Ing. B. Regent Kost 1er J.: SILVICULTURE. Preveo na engleski Anderson M. L., Edinburg i London 1956; 416 str. okt. formata, 20 fot. tabla i 81 tabela. |