DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1956 str. 35 <-- 35 --> PDF |
sjeka u polovici gornje četvrtine dužine peteljke, jer su kod posljednjih van tog mjesta njihove slike vrlo promjenljive. Populus alba i P. tremula imadu ovalne profile peteljki. Crne topole i njihovi križanci eurameričke topole imadu klinolike profile. Balzamaste topole imadu tupo poligonalne ili plosnato bubrežaste profile, a zbog žljebaste peteljke tjeme im je udubljeno ili ušasto. Bijele, jasike i crne topole, a isto tako, i eurameričke topole imadu u jednom redu 4 žile. Balzamaste topole imaju centralne jednostruke žile ali sa po jednim parom postranih malih kanala nad žilom (»oči«), Po srodnosti blize su slike presjeka peteljke od bijele, jasike i crnih topola. Zajednički imaju vertikalno splošten profil i više grupa žila. Kod skupina crnih topola osobito je velika promjenljivost strukture folijarne žile u peteljci. Slike presjeka peteljke crnih i eurameričkih topola potpuno su slične što je razumljivo, jer su (»kanadske«) eurameričke topole samo hibridi crnih topola. Genetska srodnost dotično uvjetovanost kod slike presjeka peteljke pokazuje se zanimljivo i kod P. berolinensis koji je hibrid crne i balzamske topole. U nje je profil peteljke klinolik kao u crne topole ali opet imade uleknuto tjeme i postrane kanale van žile »oči« koje su karakteristika balzamastih topola. Opisane slike poprečnih presjeka peteljki lista ne bi imale neku direktnu praktičnu važnost za dendrolosku determinaciju jer se vrsti drveća i grmlja na temelju makroskopskih morfoloških podataka mogu razmjerno lako determinirati. No slike presjeka peteljki imaju svakako stanovite sistematske elemente koji bi se mogli uzimati u obzir kod opisa karakteristike rodova ili vrsta, a možda bi one koristno poslužile kod proučavanja rasa ili filogenetskih problema. Naravski da bi kod detaljnijeg i dubljeg proučavanja tih slika bilo korisno i njihovo mikroskopsku promatranje. Ističemo da je ovaj naš prikaz slika poprečnih presjeka peteljki lista općenite prirode. Opseg naših istraživanja obzirom na broj vrsta, rasa i tipova, te množinu materijala nije još uvijek takav da bi nam dozvoljavao postavljanje nekih definitivnih, a detaljnijih zaključaka. Najviše nam je zapravo bilo stalo da svratimo pažnju na te sistematske elemente koji se do danas u dendrologiji nisu mnogo u obzir uzimali. ´ RESUME L´A. appele l´attention sur la possibility d´emploi systematique de la figure representant la section transversale du petiole des essences feuillues et arborescentes. Les coupes transversales effectuees ä mi-longüeur du petiole naus fournissent justement au moyen d´un agrandissement faible de cca. 10 X les figures des vaisseaux foliaires tres caracteristiques ayant une certaine valeur systematique. Nou seulement la structure des vaisseaux foliaires mais aussi les profus transversales, du petiole sont tres caracteristiques et nous font connaitre une grande richešse de leurs formes. |