DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1956 str. 29 <-- 29 --> PDF |
, 4. Levakovi ć A.: O analitičkom .izražavanju sastojinske strukture, Glasnik šumske pokuse br. 9 i 10. 5. Meye r H. A.: Structure, Growth, and Drain in Balanced Uneven-Aged Forests, Journal of Forestry, 1952. 6. Mileti ć 2.: Istraživanja o strukturi bukovih sastojina karaktera prašume, Šumarski List 1930. 7. Perri n H.: Sylviculture, tome premier, Nancy 1952. 8. S i 1 vy-L el i g o i s P.: Description des peuplements en evolution, 1956. 9. Schaefer, Gazin, D´Alverny: Sapinieres, Paris 1930. 10. Schaefe r L.: Cours d´amenagement, Nancy 1952. 11. Schaefe r L.: La methods statistique et ses applications en matiere forestiere, Revue forestiere frangaise, 1953. 12. Vajd a Z.: Studija o prirodnom rasprostranjenju i rastu smreke u sastojinama Gorskog Kotama, Šumarski list, 1983. RESUME Courbes de frequence de nom*f>re des tiges et leur emploi pour la description des peuplements. Dans cet article l´auteur decrit comment on peut utiliser les courbes de frequence de nombre des tiges dans la sylviculture et dans l´amenagement des forets. Premiere partie de l´article est consacree ä l´explication des notions generales sur la courbe de Gauss et de Liocourt. On explique aussj la frequence cumule, la dissymetrie des courbes, l´anamorphose des courbes, etc. Dans la deuxieme partie on s´occupe de l´interpretation des courbes de frequence en evoquant les exemples des auteurs frangais. Enfin on donne l´explication des signes grafiques de M. S i 1 v y-L e 1 i g o i s pour la description des peuplements. Grace au Systeme de M. S i 1 v y l´etat descriptif des parcelles devient plus claire, plus expressif et plus simple. SLIKA POPREČNIH PRESJEKA PETELJKE LISTA U NEKIH VRSTA LISNATOG DRVEĆA I GRMLJA Podhorski ing. Ivo — Zagreb Institut za šumarska i lovna istraživanja NRH U U provodnom sistemu stabla, odvajaju se mjestimično iz debla i grana t. zv. folijarne žile koje prolaze kroz peteljku listova, a u plojci se razgranjuju u mrežu provodnog sistema. Na prolazu kroz peteljku lista, folijarne žile poprimaju karakteri^ stičnu strukturu, koja je već odavno zapažena i proučavana kod sistema tike listača (Petit, de C a n d o 1 e, Kom a r o v). Po toj se strukturi mogu razlikovati rodovi, skupine pa i vrste. Kod toga je slika poprečnog presjeka peteljke uzimana na bazi ili vrhu peteljke. Prema istraživanjima P e t i t-a ta bi mjesta bila najpodesnija za rezanje, a tu dobivene slike nazivane su inicijalnima ili karakterističnima. Zanimljivo je, da se u dendrologiji te slike poprečnih presjeka pe teljke kod drveća i drmlja ,iako su vrlo karakteristične, rijetko spominju ili prikazuju. Možda je tome razlog što se strukture folijarnih žila u pe teljci lista proučavaju uglavnom samo u pogledu svog anatomskog sa stava i funkcije, a ne uzima se u obzir njihova figuralna slika koja je |