DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3-4/1956 str. 58 <-- 58 --> PDF |
SAOPĆENJA »EKSPRESNOST« U PODIZANJU SUMA Kako se iz dopisa g. ing. J. Stanimirovića u br. 9/10 »Šum. lista «1955. g. pod ovim naslovom vidi, taj se njegov dopis odnosi na predratni period radova na ekspresnim šumama. A to tim više, što ,g. Stanimirović nakon oslobođenja nije imao nikakvog udjela u ovim radovima a prije nekoliko godina je penzionisan. On se — kako i sam navodi — upoznao sa posleratnim periodom isključivo iz štampe. A ti podaci iz štampe ne dopuštaju nikakve logične mogućnosti za izvođenje ovakovih zaključaka, kao što ih je učinio g. Stanimirović. Dakle, . da stvar bude što jasnija, svim ovim činjenicama je utvrđeno, da on izražava i može izraziti svoje mišljenje samo na osnovu tih radova od prije rata, u kojima je sam učestvovao. A sad da vidimo šta on, taj isti ing. Jovan Stanimirović mislio o tim istim radovima od prije rata i šta je sve on štampao u časopisima i dnevnoj tadašnjoj štampi. Te njegove članke sa njegovim punim potpisom stavio mi je na raspoloženje jedan kolega. Oni se nalaze kod mene i mogu biti stavljeni na uvid svakome ko bi to poželio. Uostalom, prilazem i fotokopiju jednog od njegovih članaka u Beogradskom časopisu od 1939. g. Dakle, evo šta je on pisao tamo, ponavljam pod svojim potpisom. Navodim doslovce nekoliko pasusa iz njegovog članka pod naslovom: »Rad na podizanju ekspresnih šuma«. »Ogledna stanica na Sedreniku, kod Sarajeva osnovana je i svoj program sprovodi na principu brzine, racionalnosti i ekonomičnosti«.... »Metodi i samo izvođenju radova i ogleda na ovoj stanici dalo je ne samo neke relativne rezultate nego potpuno uspešne. Vredi napomenuti kao jedan primer takvih rezultata uspeh postignut sa hrastom. Kultura hrasta visine od 1,75 m, praktično rečeno znači šumicu koja je dostigla visinu prosečnog čoveka a za to je potrebno vreme od deset godina u povoljnom slučaju. Ovakva kultura postoji i na oglednim poljima ove stanice samo s tom razlikom što je pre dve godine ova kultura bila u obliku jedne vreće pune hrastovog žira. Za dve godine posle sejanja, ovi žirovi kao da su osetili šta se od fijih očekuje, pa se nisu ustručavali da dostignu visinu od 1,75 m... . »Ogledna stanica je podignuta na potpuno sterilnom zemljištu, koje je inače smatramo kao neplodno. Iako je u. blizini bilo i plodnijih zemljišta, ona nisu uzeta u obzir za ovakve oglede, jer takvi ogledi na plodnom zemljištu ne bi bili nikakva naročita veština. Neplodno zemljište izabrano je sa naročitim ciljem da se baš na takvom zemljištu izvrše svi važniji ogledi od kojih se očekuju značajni rezultati za probleme pošumljivanja krševa i golih zemljišta. Kako je stanica uspela da od neplodnog zemljišta stvori plodno? Ili praktično rečeno: kako se uspelo da se na takvom zemljištu postignu takvi rezultati sa sadnicama koji moraju da iznenade? « ... »Pored svega do sada iznetog, potrebno je naglasiti da ova ogledna stanica ne upotrebljava metode i sretstva, koja su tehnički ili organski komplikovana iako takva sretstva daju veći uspeh. U Americi su takva sretstva već upotrebljena prilikom sličnih eksperimenata u biljnoj proizvodnji. Tu dolazi u obzir propuštanje električnih vodova kroz zemljište, elektrolize, spektralne disocijacije sunčevih zrakova itd. Sve ove metode ne ulaze u obzir kod ovih naših ogleda, jer se ovde vrši primena samo onih metoda koje su pristupačne ili kojebi morale da budu pristupačne našim naprednijim zemljoradnicima i privrednicima na selu. (Podcrtao je Stanimirović). »Podizanje »ekspresnih šuma« koje eksperimentalno izvršuje ogledna stanica na Sedreniku karakteriše se činjenicom da su visoko-intenzivnim metodama u melioraciji, obradi zemljišta, izboru vrsta, kombinacijama simbioze sa poljoprivrednim biljkama i stalnom´ intervencijom svih sretstava kojima se u savremenoj biljnoj proizvodnji može služiti, idemo ka forsiranju prirasta takvih sadnica koje su u ogledima pokazale najuspešnije rezultate ili su možda samo nagovestile jedan takav uspeh. »U ovom pitanju poljoprivreda dolazi kao jedan novi faktor sa kojim možemo računati da će se troškovi oko pošumljavanja već prvih godina toliko rasteretiti što će poljoprivredni produkti odmah dati prihode. Ogledi koji su izvršeni sa kombinacijom šumskih i poljoprivrednih biljaka dali su odlične re |