DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1956 str. 3 <-- 3 --> PDF |
ŠUMARSKI LIST GLASILO ŠUMARSKOG DRUŠTVA HRVATSKE GODIŠTE 80 JANUAR —FEBRUAR GODINA 1956 FUNKCIONALNI ODNOS IZMEĐU GODIŠNJEG VOLUMNOG PRIRASTA I PRSNOG PROMJERA ZA JELU U PREBORNOJ SUMI Dr. Dušan Klepac, Zagreb PROBLEM M M nogobrojni pokusi, koje smo izveli u jelicima Gorskoga Kotara, dali su nam naslutiti, da jela u prebornoj šumi pokazuje naročito svojstvo — što je deblja, da to jače prirašćuje. Je li to moguće? Na to pitanje treba da odgovore ova istraživanja, pa će predmet ove studije biti ispitivanje funkcionalnog odnosa između godišnjeg volumnog prirasta^ i prsnog promjera za jelu u prebornoj šumi. PODRUČJE ISTRAŽIVANJA Objekte za ova istraživanja odabrao sam u šumama Gorskoga Kotara i to u šumarijama Crni Lug, Fužine i Zalesina, te na području Nacional nog Parka »Risnjak«. Detaljno su istražene najraširenije fitocenoze: šuma bukve i jele (Fagetum Abietetosum, Horv.), koja je tipična za pre bornu strukturu, i šuma jele i rebrače (Abieto-Blechnetum, Horv.), koja doduše ..[. karakteristična za prebornu strukturu, ali u kojoj je ta struktura mjestimično postignuta gospodarskim mjerama. U prvoj fitocenozi odabrao sam u tu svrhu 4, a u drugoj 3 pokusne plohe. To su »Ruhač«, »Lisičine«, »Kupjački Vrh«, i »Crna Sušica« na vapnenom, te »Stari Zaturni«, »Belevine« i »Jasle II« na silikatnom tlu. Najvažnije karakteristike tih pokusnih ploha navedene su u tabeli 1. Iz te se tabele vidi, da smo za istraživanje izabrali sastojine različitih temeljnica (od 23,8 m^/ha do 45,0 m^/ha) i različitih boniteta (od desete do sedamnaeste Alganove odnosno Schaefferove tarife). Površina pokusnih ploha srazmjerno je vrlo velika. To je učinjeno zbog toga, da bi se dobili što vjerniji podaci o prirastu de belih jelovih stabala, jer se u sastojini od nekoliko hektara jedva može naći po koja jela, deblja od 60 cm prsnog promjera. U toku 1955. godine terenska su istraživanja proširena na šumu milave i jele (Calamagrosteto-Abietum, Horvat). S obzirom na manje ^ Pod godišnjim volumnim prirastom jele razumijevamo ovdje prosječnu vrijednost tečajnih godišnjih prirasta, izmjerenih na više stabala istog debljinskog stepena. Prema tome godišnji volumni prirast jele u ovoj studiji ima karakter prosječne vrijednosti. Zbog toga smo taj prirast u dosadašnjim studijama zvali »Prosječni godišnji volumni prirast jele«. |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1956 str. 4 <-- 4 --> PDF |
. "rt > o o> rt 1—) :s ii 1 S S Z ´ t~r ~ o a i S .. rt . . ^. C Ji O rt . E d S P >..) cS 4-> o .. 1 1 13 o . ^ . u ei >o .^ -d o 1^ o OJ L 5 rt -. > ( . ^-N > o rt-đ u.. s « o e o «1 m . OJ a -0 rt s 3 4J (. C4 s ´u m rt ^- > o o tu s i; c o o bc C w oo < X . .- ´S rt o . . rt N rt -Q * . ri ^. I M < c CL> ^ ". 0 0 .. C l-H rt I-) N rt °"s 1 IZ: ,. rt S .a u P rt CD" o I O o <.. U H ´C rt I OO g .. s O 0 0 rt o Cl. o bc . . > 1 3 .. o o ´C rt i -6 o O 3 . ^ . 3 o OJ ci> O a ni bc o t o 0 5 1—1 CJ < o OJ >G ´. OJ g3 fe rt to " .^ .. !. < S 3 OJ ^ ^ s o -* o bc fco *rt a -a 3 3 -,^ . I O s o ^ . o U 1 g CJ U C -S | o Jl ^ o X 4J OJ 3 (U O fS rt ^ Z c o z. o 0:; -o rt .9 rt TJ -ff o rti iJ u EU o c 3 o rt c 1o .. OJ rt " . rt V 3 C ´ u . . rtOJ8 c U s ´-^ rt O oe ^´ .t i ´ 1 ? 3 t^ rt OJ o a . ci S rt -.. l-H rt ´ U rt3^ 3^ cj 3 ti 3 1-1 o c OJ rt o OJ OJ ´§ QJ 3 c >^. *-> u-i rt C o bo rt .. C o |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1956 str. 5 <-- 5 --> PDF |
ekonomsko značenje te fitocenoze, izabrao sam u njoj samo jednu pokusnu plohu i to u šumskom predjelu »Javorov Kal« na području Nacionalnog parka »Risnjak«. U svim istraživanim sastojinama utvrdili smo Liocourtovu strukturu s obzirom na broj stabala, tako da se ova istraživanja odnose na prebornu šumu u različitim biljnim zajednicama. Područje istraživanja optimum je za jelu. Klima je na prijelazu između kontinentalne i oceanske s Martonneovim faktorom suhoće većim od 100. MATERIJAL Materijal za ispitivanje funkcionalnog odnosa godišnjeg volumnog prirasta i prsnog promjera za jelu donio sam u tabelama 2 i 3. Taj sam materijal sakupio u osam navedenih pokusnih ploha za vrijeme posljednjih šest godina od 1950. do 1956. Pomoću hipsometra Blume-Leiss izmjereno je u svemu 1.848 visina na 1.848 jelovih stabala i to u pojedinim pokusnim plohama kako slijedi: 1. u »Ruhaču« 30 visina 2. u »Lisičinama« 25 ,, 3. u »Kupjačkom Vrhu« 350 ,, 4. u »Crnoj Sušici« . . . . . . 445 „ 5. u »Starim Zaturnima« . . . . . 212 „ 6. u »Belevinama« 172 ,, 7. u »Jaslama« 584 „ 8. u »Javorovom Kalu« 30 ,, Ukupno: . . . . 1.848 visina Izmjerene visine poslužile su nam za konstrukciju uredajnih tablica ili takozvanih tarifa, koje su donesene u tabeli 2. Za pokusne plohe »Ruhač« i »Lisičine« odabrali smo Alganovu tarifu br. 15 i br. 14 prema postupku, koji je opisan u članku »Uređajne tablice «. Šumarski list, Zagreb 1953., strana 200. Za pokusne plohe »Kupjački Vrh«, »Crna Sušica«, »Stari Zaturni«, »Belevine« i »Jasle II« konstruirali smo uređajne tablice (tarife) na temelju visinskih krivulja i Schubergovih dvoulaznih tabela drvnih masa za jelu. Za »Javorov Kal« uzeli smo Surićevu tarifu za jelu na III. bonitetu (vidi Mali Šum.-tehnički priručnik, I. dio, Zagreb 1949., str. 152.). Na taj su način uzeti u obzir razni oblični brojevi za jelu (francuski i njemački) kako bismo izbjegnuli jednostranost materijala. Pomoću Presslerova svrdla izbušeno je u svemu 4.533 izvrtaka i to kako slijedi: 1. u »Ruhaču« 1.276 izvrtaka sa 638 jelovih stabala; 2. u »Lisičinama« 734 izvrtka sa 367 jelovih stabala; 3. u »Kupjačkom Vrhu« 466 izvrtaka sa 466 jelovih stabala; 4. u »Crnoj Sušici« 634 izvrtka sa 634 jelova stabala; 5. u »Starim Zaturnima« 322 izvrtka sa 322 jelova stabala; 6. u »Belevinama« 201 izvrtak sa 201 jelovog stabla; 7. u »Jaslama II« 671 izvrtak sa 671 jelovog stabla; 8. u »Javorovom Kalu« 229 izvrtaka sa 229 jelovih stabala; |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1956 str. 6 <-- 6 --> PDF |
UREĐAJNE TABLICE ZA JELU Tarifs d´amenagement pour le sapin Labela br. 2 12 Kupjački Crna Stari Javorov a c ´^ (U Ruhač Lisičine Belevine Jasle II 3 ti-Vrh Sušici Zaturni Kal a cm m´ cm 15 00 8 0-08 .-.. 0-101 0-114 0 091 0-102 0-095 15 20 0-25 0-2 0-224 0-244 0-264 0 220 0-244 0200 20 25 0 5 0 5 0-409 0-472 0-501 0-457 0-486 0-385 25 30 0-8 0-8 0-668 0-780 0-824 0-752 0-852 0640 30 35 1-2 .2 1-010 .165 1-240 1-135 1-316 0-985 35 40 1-7 1-7 1-422 1-618 1-742 1-582 .824 1-390 40 45 2-3 2-2 1-878 2-136 2-328 2-088 2424 1-830 45 50 3-0 2-8 2 390 2740 2-990 2-^60 3 096 2-350 50 55 3-7 35 2962 3-400 3-728 3-290 3-838 2-935 55 60 4-5 4 3 3-584 4-128 4-533 3-980 4-673 3-560 60 65 5 4 5 2 4-280 4 958 5-444 4-705 5-524 4-265 65 70 6-4 6 1 5-026 5-824 6-372 5-492 6-426 5 000 70 75 7-5 7-2 5-840 6-758 7-340 6340 7-400 5-745 75 80 8-6 8-3 6-708 7-741 -8-433 6-540 80 85 9-9 9 4 7-605 8-880 9 510 7-375 85 90 1.2 10-7 8.576 9 889 10-665 8-270 90 95 13 6 120 9-624 11-036 11-857 9-215 95 100 140 13-4 12-221 13 089 100 PROSJEČNO VRIJEME PRIJELAZA ZA JELU Temps de passage ..... pour le sapin Tabela br. 3 J2 c a Kupjački Crna Stari Javorov Ruhaž Lisičine Belevine Jasle II Vrh Sušica Zaturni Kal Q " Q " cm goc i n e .. 15 25-68 27-18 21-29 22-51 14-53 19-37 18.14 35-39 15 20 18-77 2509 15-97 16-91 12-12 16-31 15-64 29-10 20 25 1659 2.68 13 81 14-42 10 44 14 28 13-90 25-93 25 30 15 20 19-25 12 64 13-03 9-22 1286 1265 24 05 30 35 14-34 17-57 11-91 12-15 8-28 11-83 11-72 22-80 35 40 13-76 16-37 11-41 1.55 7-54 11-08 1102 21-92 40 45 13-34 15-48 11-04 11-11 6-95 10 52 10 49 21-27 45 50 13-02 14-80 10-76 10-77 6-46 10-11 10-09 2076 50 55 12-77 14-26 10-55 10-50 6-06 9-83 98 1 20-36 55 60 12-57 13-83 10-37 10 29 5-72 9 66 9 62 20-03 60 65 12-40 13-47 1022 10 U 5-43 9-57 951 19-76 65 70 12-26 13-17 10-10 997 5-18 9-58 9-48 19-53 70 75 12 15 12-92 10-00 9-84 4-96 9 69 9-53 1933 75 80 12-05 12-71 991 9-73 9-88 9-65 19-16 80 85 9-83 96 4 9-87 19-02 85 90 9-77 9 56 10-17 18-89 90 95 9-70 9-48 10-60 95 100 9-42 100 |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1956 str. 7 <-- 7 --> PDF |
Svi su izvrći analizirani i sortirani. Sa svakog je izvrtka očitano individualno vrijeme prijelaza. Po metodi, koju sam opisao u studiji »O šumskoj proizvodnji u fakultetskoj šumi Zalesini«, Glasnik za šumske pokuse br. 11, Zagreb 1953., izračunali smo prosječna vremena prijelaza za debljinske stepene od 5 cm i to za svaku pokusnu plohu posebno. Taj se materijal nalazi u tabeli 3. Detaljni opis istraživanih pokusnih ploha već je djelomično publiciran u mojim dosadašnjim studijama, izuzevši nove pokusne plohe iz 1954. i 1955. godine. To su odsjeci: »Crna Sušica«, III, 6, a, s površinom od 40,60 ha, »Jasle«, VI, 3, c (ili ukratko »Jasle II«) s površinom od 26,90 ha i »Javorov Kal«, II, 7, i s površinom od 22,90 ha. Pokusna ploha »Crna Sušica« karakteristična je po tome, što nam predočuje prebornu sastojinu prije, a pokusna ploha »Jasle II« prebornu sastojinu poslije sječe. U obje plohe izmjerili smo debljinski i volumni prirast. Za pokusnu plohu »Crna Sušica« debljinski prirast jele definirali smo jednadžbom (1), a za pokusnu plohu »Jasle 11«^ jednadžbom (2). m^ = + 6´02586 — 74´334-— + 259"0 \ (!) X X m^ = + .17720 + 011802 X — 000085 .^ (2) U tim jednadžbama (m,) označava izravnani prosječni godišnji debljinski prirast jele u milimetrima; (.) je prsni promjer jele u centimetrima. Na pokusnoj plohi »Crna Sušica« izmjeren je godišnji prirast od 7´6 m^ jelovine po hektaru, što iznosi 2´1´´/. od drvne mase jelovine iznad 175 cm prsno´g promjera. Na pokusnoj plohi »Jasle II« izmjeren je godišnji prirast od 8´4 m´* jelovine po hektaru, što iznosi 2´16*´/. od drvne mase jelovine iznad 17´5 cm prsnog promjera. Pokusna ploha »Crna_ Sušica« nalazi se na II., a pokusna ploha »Jasle« na I. bonitetu po Surićevim tablicama. Pokusna ploha »Javorov Kal«, odsjek II, 7, i, na području Nacionalnog Parka »Risnjak« predstavnik je fitocenoze jele i milave. Nalazi se na 980 — 1040 m nadmorske visine; ima prebornu strukturu, a po svojim edafskim i fiziografskim faktorima čini izrazitu zaštitnu šumu na blokovima stijena i kamenja. Na temelju analize izbušenih izvrtaka izrazili smo debljinski prirast jele (m^) u toj sastojini jednadžbom (3). m^ = 2,9683 — 30,000 — + 100,00 -„ (3.) X .´ METODA RADA Godišnji volumni prirast jele izračunali smo na temelju uređajnih tablica i vremena prijelaza, t. j . iz materijala, koji se nalazi u tabelama 2 i 3. ´* Skrećem pažnju, da se pokusna ploha »Jasle II« razlikuje po svojoj strukturi od pokusne plohe »Jasle I«, koja je navedena u Sum. listu br. 1 od 1953. |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1956 str. 8 <-- 8 --> PDF |
Ako diferenciju između prosječne drvne mase stabla prsnog promjera od (d) cm i prosječne drvne mase stabla prsnog promjera od (d-5) cm podijelimo sa prosječnim vremenom, koje je potrebno, da stablo prsnog promjera (d-5) poveća svoj promjer za 5 cm, dobit ćemo godišnji volumni prirast stabla prsne debljine od (d+2´5) cm.* Dakako, da je to prosječna (srednja) vrijednost za godišnji volumni prirast! Godišnji voluni prirast jelova stabla prsnog promjera od 17´5 cm na pokusnoj plohi »Ruhač« iznosi: 0"25 m-´ — O´OS m^ n-nn««io . ..-^"^ ,^ = 0 006619 m-´ 25 68 god Godišnji volumni prirast jelova stabla prsnog promjera od 22"5 cm iznosi: "^^^´´´^"^ -0-0.19 nf 18 77 god Prema tome je godišnji prirast jelova stabla prsnog promjera od 20 cm jednak: i (0´006619 + 0´013319) = O´Ol m´´. Na taj smo način obračunali godišnji volumni prirast jele po deb- Ijinskim stepenima od 5 centimetara zasebno za svaku pokusnu plohu. Podatke toga obračuna sabrali smo u tabelama 4, 5 i 6 pod oznakom (Yi). REZULTATI Numeričkim izravnavanjem izmjerenih podataka (Y;) izračunali smo na temelju teorije najmanjih kvadrata ove jednadžbe za godišnji volumni prirast jele: 1. na pokusnoj plohi »Ruhač« , Y, = — 0´021388 + 0´001497 . (4) ´ 2. na pokusnoj plohi »Lisičine« Yr = — 0"023430 + 0´001382 . (5) 0b = 0´000038259 3. na pokusnoj plohi »Kupjački Vrh« -.. = — 0"016874 + 0´001329 . (6) 0b = 0´000008520 4. na pokusnoj plohi »Crna Sušica« Y, = — 0"020160 + 0"001545 . (7) Ob = 0"000060799 5. na pokusnoj plohi »Stari Zaturni« Yr = — 0"063438 + .´003445 . , . .´ . . . (8) 0b = 0"000079830 * Taj je obračun formulirao hachaussee. (Vade-mecum, 1351., str. 159.). Sličnom metodom služili su se u Hrvatskoj J. Majnarič, A. Kern, A: Jovanovac i drugi, a u Austriji i Sloveniji Hufnagl. |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1956 str. 9 <-- 9 --> PDF |
1 s to IO § ^ § ^ . s . o «0 % .* k t o 1 ^ .^ u^ o Q lo .) >-o o cg 1. c>j 0 Q 0 - m to O O ^. V .- o o vj ( . . . 0 o V t t n 0 o o in CM N O o t o . .) O Q o .. 43 o o ts 1. 0 O O 1. f 1 o\o C\l >V t .. o cn V ^ O Cfl IN > CD 1 ^ ^ * 1 (J > . , $ < 3 ^ . U^ 8 O c^ i> o o J - U) Q O -I .< 1 Kl O Q \^ .^ 0 Q w o o o cn t^ C i .. 1. O Q o 1. o OJ to C2 t:^ (. 43 o o cn 0 o -J-- 1 .. Q V o lo CD o l o CM c\j o ^ II -^ ^1 i š 1 11 1 1. ^´^ 11 1 1 1 ´.1 ^ >; ^ ^ t » ^ I> o o lo T I 0 O O CM QO o (N O o o >Q 43 0O O o -> 0 o C\] Ir, Q O O O 0 - o o .. o o Q f 1 O J O O o CN CN Q Q V O Q . Q ^ f i IM 0 O (. CM CNJ o l a .. O O <. U O Q CM Q O 4D CM O O Cl > >> o o 4D Q to o o n U) O O to L^ Q I5^ ^ 0 0 .. O O 1. .) o OJ o O o o- OJ 0 O CM .. O O 43 43 tn Q O to J0 o o l. o o o w 0o o .) 0- cs O Ci O Q V) n 1. O O to O C) OJ 43 0 C> V IB O Q CM O Q O O m o O CM oQ O 0 CM o Q O to 0 Q 0 - O .. Q 0 O <> 41 o Cl V 43 0 O lo 0 - 40 .. O 0 «1>Q Q o o o » 1 lo O o o CM 10 o o 41 co 0 Q to to 0 O CM Q 0 43 O Ć) 43 Ol 41 Q O t \ to o Q c\j .. 4) .. o to 43 0 o r^ Cl o o o o -4on Q O t ^ cn o o o »0 "o 43 0 Q v > 41 150 0 4 Ch c> Cl O v . 4300 .. -> 0 .. t v CM C l V o Q o- o ^ o 43 Q Q l(f |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1956 str. 10 <-- 10 --> PDF |
GODISNJ/ VOLUMNI Pf?l/?AST JELE U PPEBORNOJ SUJM/ NA VAPNENOJ PODLOZI C/?OSS/SSLMLNT MOVEN ANNUEL DU 5AP//V DA/VS LA. FOf?L . JARD´NEE SUP LE SOL CALCA/PE Sumorijo Crni Lug Sumori/3 fvžine Q ^QQ Inspechon 1*5 fc-eh Crm´lug Stanje -´95i.goc//he Shnj´e igsi.godine RuhoĆ, II. a-k Lisičine, VI. o 0 10 20 30 IO SO 60 70 80 90 .^ 0 10 20 30 .) 50 60 70 aO 90 dvftionja ^ °´ ´^^ Šumarija ./es/ho tn-ifjecUon de´5 fari^i /cj/(ri>>t Stanje 19S1. godine Sfonje "^95^ godine Crno Sušica, ///. 6, a /fupjočki Vrh.///.2/ O 10 20 30 ´,0 SO 60 fO .. 90 cm O 10 20 30 . 50 60 70 80 90 cm .... br. % |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1956 str. 11 <-- 11 --> PDF |
GODIŠNJI MOLUMNI PRIRAST JELE U PREBORNOJ SUMI NA SILI KATNOJ PODLOZI CPOSS/SSfMf/VT MOrEN ANNULL DU SAP/A/ LANS lA ..L´L . JAPD"^LL Su/? U SOL S´i ICO Hu/^if´eps ´0-200 Sjmanfj Zolesino | hspecffon des ^oreh ZuJesihu 1 OiTS Sfanje t9SZ god/ne / OiSO / o-rzs Sfari Zolurni. 11.4.6 ´Q1QO ´ - 0 075 ´OOSO -O025 1 h/ oumortp Zolesi´no 5hnje ^955 godine Be/ev/ne. vn i.d 0 10 20 .. .) 50 60 70 80 90 c/" Jumori/o Lolesina kiippc´iijr. fes /oi-´^h ./cs. Shn/e -*9S´iqodine Josle. vi.z.c 0 10 20 iO W 50 SO W .. 90 0 10 20 iO .. 50 GO 70 .. 90 t. Sliko br. 2 |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1956 str. 12 <-- 12 --> PDF |
Tbbeh br. 5 /ZMJLf?EN/(Vi) 1 iZRAVNAN/(yr) GODIŠNJI VOLUMNI PRIRAST JELENA SlUkATTmi PODIOZ/ Grossissemenf^ ..... onnue/c/a sop/n deferm/ne (yL)efrechf/e f/r) sur /e so/ silico -hum/fere -5 S/or/ Za fami Be/ev/ne Jos/e // .C OJ 4i .. "ji .. ..-7^cm m´ crn 20 0-07^9 a 0055 0 0106 0-0122 0´ Oi16 O-0087 20 25 0 0252 O 0277 O ... 0- 019^^ 0 0209 0O205 25 30 O 0330 0-0399 O 0252 0-0267 0 0315 0 0315 30 35 O-0529 00571 0 0338 0 03^0 0 OliOO 0 0^20 35 Y0 a-0692 0 OTi^ 0´ 0^17 0 0^^12 0 0^89 0-0519 f5 O-.... 0 0916 0 0500 0-OiiSS 00595 0-0611 4´5 SO a-10.. O 10.. 0-0563 a-055. ..... 0 0698 50 5S 0´ 12i5 O 1260 O´ 0662 0-0631 0 0775 O0778 55 60 0-1^60 O 1.^1> 0 0726 0-0703 ..... ooasi 60 LS 0-1651 0 1605 0 0786 0 0776 0 0955 0 0921 SS 70 0-1789 0-1777 0 0853 a oa^9 0 0986 .098. 70 75 0-1973 Q-19^9 0-ogoi/ a-0921 0 1056 o-1059 75 0 tioo 0 1089 80 80 85 0-H´ii 0- ... 85 0 1-i7l O´ 1170 90 90 95 0- 1167 0 1202 95 10 |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1956 str. 13 <-- 13 --> PDF |
6. na pokusnoj plohi »Belevine« Yr = — 0´016911 + 0´001454 . (9) Ob = 0´000035398 7. na pokusnoj plohi »Jasle II« Yr = — 0´044149 + 0´002889 . — 0´0000122 .^ . . . (10) Ob = 0"000069865; Ob = 0"000001021 8. na pokusnoj plohi »Javorov Kal« Yr = — 0"006024 + 0"000619 . (11) Ob = 0´000015362 U jednadžbama od (4) do (11) (Yr) označava izravnani godišnji volumni prirast jele u kubnim metrima; (.) je prsni promjer jele u centi. metrima, (o) je pogreška parametra (b), koji definira nagib pravca. GODIŠNJI VOLUMNI mPAST U PfiEBORMU ŠUMI U FITOCENOZI JELEIHILAME Shnje 195S gocfine » 25 . 35 «7 W AO 8S SO SB . Izmjereni (Yi) i izravnani (Y,.) godišnji volumni prirast jele u fitocenozi jele i milave C-rossissement ..... annuel du sapin determine (Yj) et rectifie (Vp dans l´association Calamagrosteto-Abietum, Horv. TABELA 6 Deb. stepen 20 25 30 35 40 45 50 55 60 65 70 75 80 85 90 cm Yfl- 0047 0-0081 00121 00161 00189 0-0222 0 0263 0-0294 00329 0-0362 0 0377 0-0396 0-0424 00453 00485 0 0064 0 0095 0´0126 0.0156 00187 00218 00249 00280 0-031) 00342 0 0373 0-0404 0-0435 0-0466 0-0497 11 |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1956 str. 14 <-- 14 --> PDF |
Na temelju jednadžbi (4) do (11) izračunali smo za svaku pokusnu, plohu godišnji volumni prirast jele za debljinske stepene po 5 cm. Ti se rezultati nalaze u tabelama 4, 5 i 6 pod oznakom (Yr), a predočeni su na slikama 1, 2 i 3. DISKUSIJA Razmotrimo li dobivene rezultate, vidjet ćemo, da je na prvih šest ploha kao i na osmoj plohi GODIŠNJI VOLUMNI PRIRAST JELE IZRAŽEN JEDNADŽBOM PRAVCA, a samo na sedmoj plohi jednadžbom parabole. S biološkog je gledišta jasno, da godišnji volumni prirast jele mora postići svoju kulm^maciju kod izvjesne prsne debljine stabla — nakon čega nastupa opadanje toga prirasta. To smo uspjeli konstatirati na pokusnoj plohi »Jasle« VI, 3, c, gdje godišnji volumni prirast kulminira u prosjeku kod jele prsnog promjera od 90 cm. Za taj smo prsni promjer izmjerili godišnji volumni prirast od O´llVl m´; već za prsni promjer od 95 cm izmjeren je manji prirast i to u iznosu od 0´1167 m^. (vidi tabelu 5 i sliku 2). No na svim ostalim pokusnim plohama nismo uspjeli konstatirati kulminaciju godišnjeg volumnog prirasta, što više, tok godišnjeg volumnog prirasta na ostalim plohama izražen je ....^..., kako se to dobro vidi na slikama 1, 2 i 3. Analogno bi se dogodilo i s pokusnom plohom »Jasle« Vi, 3, c, da smo ispustili iz računa jelova stabla deblja od 75 cm prsnog promjera. Uzimajući u obzir samo stabla do 75 cm prsnog promjera, dobili smo na pokusnoj plohi »Jasle«, VI, 3, c, također jednadžbu pravca za godišnji volumni prirast: Y, = — 0"021052 + 0´001747 . . . . . (10 a) (Tb = 0´00004 Kao i kod prvih šest pokusnih ploha, tako i u ovom slučaju izlazi, da je b > 2 .,,, što znači, da je parametar (b) signifikantan. Iz toga slijedi, da je u prebomoj šumi tok godišnjeg volumnog prirasta jele dopušteno identificirati s pravcem do određene granice — to će reći do određenog prsnog promjera. U fitocenozi bukve i jele, t. j . u prebornoj šumi bukve i jele na vapnenoj podlozi, ta je granica viša, a u prebornoj jelovoj šumi na glinenoj podlozi, ta je granica nešto niža. To je u skladu s našim očekivanjima, jer su stojbinski boniteti na glinenoj podlozi bolji od onih na vapnencu. Zbog toga na glinenom tlu godišnji volumni prirast jele kulminira ranije, pa smo tu kulminaciju mogli utvrditi za razliku od jelovih prebornih šuma na vapnencu, gdje tu kulminaciju nismo mogli konstatirati, premda smo na nekim pokusnim plohama (na pr. »Crna Sušica« i »Kupjački Vrh«) imali isto tako debela stabla, kao i na pokusnoj plohi »Jasle II«. To znači, da na našim pokusnim plohama jelova stabla tanja od 75 cm prsnog promjera nisu još postignula maksimalni godišnji volumni prirast, naravno, uzimajući ih u prosjeku. Godišnji volumni prirast jele odraz je uglavnom godišnjeg debljinskog prirasta. Budući da ovaj posljednji u prebornoj jelovoj šumi u većini slučajeva ne kulminira prije 75 cm prsnog promjera (d)," razumljivo je. * Klepac D.: Istraživanja debljinskog prirasta jele u nfajraširenijim fitocenozamai Gorskoga Kotara, Glasnik za šumske pokuse br. 12. |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1956 str. 15 <-- 15 --> PDF |
da godišnji volumni prirast jele stalno raste — pa čak i poslije tog prsnog promjera. Veličina godišnjeg volumnog prirasta jele zavisi od stojbinskog boniteta, t. j . od ekoloških prilika. No ipak se ne može parametar (b), t. j . tan- gens a, u jednadžbama od (4) do (11) i (10 a) uzeti kao indikator stojbinskog boniteta. Razlog leži u tome, što godišnji volumni prirast jele zavisi i od drugih faktora, a naročito od temeljnice, t. j . od obrasta sastojine. Kao primjer za to navodimo pokusne plohe »Jasle«, VI, 3, c i »Stari Zaturni« II, 4, b. S obzirom na bolji stojbinski bonitet u »Jaslama« ., nego u »Starim Zaturnima« mogli bismo očekivati, da će parametar (b) biti veći u »Jaslama II«, nego u »Starim Zaturnima«. Međutim jednadžbe (5) i (10 a) pokazuju baš obrnutu pojavu, koja se ima pripisati vrlo malenoj temeljnici na pokusnoj plohi u »Starim Zaturnima«. Parametar (b) mogao bi doći u obzir za bonitiranje stojbine jedino u sastojinama istih taksacijskih karakteristika (ista temeljnica, isti omjer smjese i t. d.). Razmotrimo U veličinu parametra (b) po fitocenozama, onda ćemo konstatirati, da taj parametar ima u prosjeku najveću vrijednost u fitocenozi jele i rebrače, manju vrijednost u fitocenozi bukve i jele, a izrazito najmanju vrijednost u fitocenozi milave i jele iz čega proizlazi, da Je s obzirom na volumni prirast prva fitocenoza produktivnija od druge, a druga produktivnija od treće. Iz tabele 4, 5 i 6 vidim.o, da najdeblje jele (t. j. one od 60 do 90 cm prsnog promjera) u prebornim šumama Gorskoga Kotara najjače pri rašćuju. To je u neku ruku obrazloženje za fiziološku zrelost, koju zastu paju predstavnici kontrolne metode (Gurnaud, Biolley, Schaeffer, Gazin, D´Alverny, Knuchel i drugi). Jedan od predstavnika kontrolne metode, Borel, koji je mnogo mjerio u jelovim prebornim šumama švicarsko-francuske Jure, došao je do ovog zaključka: »le groš arbre bien venant .... sa place au moins aussi cher que les autres, ameliore le revenu en argent de la foret et enrichit son pro prietaire. C´est en ce sens qu´on a pu dire qu´il n´y a, en foret jardinee, d´autre exploitabite que ceJie commandee par la fertilite de la station: on la constate, on ne la calcuie pas« (citirano prema djelu »Sapinieres«, 1930, str. 70). Kontrolisti ne priznaju unaprijed postavljenu dimenziju zrelosti u prebornoj šumi. Oni se ne slažu s time, da su u prebornoj šumi zrela za sječu stabla iznad 70 cm ili iznad 65 cm prsne debljine. Za njih je neko stablo zrelo za sječu -onda, kad mu prirast počne opadati ili onda, kad rsmeta drugom stablu boljem od sebe. »tout arbre est exploitable quand il gene un meilleur que lui et, bien entendu, d´abord s´il deperit« (Sapinieres, 1930., str. 3). Prema tome će jedno stablo biti zrelo za sječu kod 30 cm, drugo kod 40 cm, treće kod 60 cm, četvrto kod 90 cm prsne debljine, i t. d. To je u skladu sa stablimičnim gospodarenjem u prebornoj šumi, gdje je u preborno j sječi prostorno i vremenski .. jedinjeno čišćenje, prorjeđivanje, pripravni, naplodni i dovršni sijek. Ukratko rečeno, u pre; bornoj šumi ne izračunavamo zrelost unaprijed, nego ju konstatiramo! |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1956 str. 16 <-- 16 --> PDF |
činjenica, da najdeblje jele (p. p. od 60 do 90 cm) u prebornimšumama Gorskoga Kotara najjače prirašćuju objašnjava nam, zašto moderne francuske normale po broju stabala operiraju s jelovim stablima svih dimenzija i to sve do 95 cm prsne debljine na najboljim stojbinama, a do 75 cm na najlošijim stojbinama. To smo prikazali u tabeli 7, u kojoj su naznačeni brojevi stabala po jednom TABELA 7 hektaru za normalne prilike na najboljem i najlošijem bonitetu. (Prema Bon i t e t Prsni promjer knjizi »Sapinieres«, 1930., str. 75)^. cm I IV Rezultati naših istraživanja potvr (15) (90) (150) đuju spoznaju, da jela u prebornoj šumi prirašćuje to više, što je deblja. To, 20 69 100 dakako, vrijedi do izvjesne mjere ili 25 53 67 praktički rečeno do dimenzija s kojima 30 41 44 danas raspolažemo u našim šumama 35 32 30 Gorskog Kotara. Imajući pred očima tu 40 24 20 spoznaju, postaje nam još razumljivija 45 19 13 specifičnost preborne šume, koja se 50 14 9 očituje u produkciji debelih sortime 55 11 6 nata. 60 9 4 Svjesni te činjenice, pitamo se, je 65 7 3 (i u prebornoj šumi ispravno,orijenti 70 5 2 ra ti šumsku produkciju na tanke sor 75 4 1 timente (rudno drvo, 1.1. stupove i ce 80 3 — lulozu), kad znamo, da je preborna šu 85 2 — ma takav gospodarski tip, koji u naj 90 2 — većoj mjeri daje debele (jake) sorti 95 1 — mente? Naravno, da to u principu nije Ukupno 296 299 ispravno. No, ukaže li se veća potreba za tanjim jelovim sortimentima, kao što je to slučaj danas, a bit će vjero jatno i u buduće, onda je ispravnije izabrati onakav oblik gospodarenja, koji će nam omogućiti veću produkciju tankih sortimenata. A to je sastojinski oblik gospodarenja, to će reći visoka šuma s oplodnom sječom, koja daje veću količinu prorednog materijala, a manju količinu debelih sortimenata, u usporedbi sa prebornim šumama, dakako, uz inače jednake uvjete. Posebno naglašavamo, da bi spomenuta promjena oblika gospodarenja došla u obzir samo ondje, gdje to ekološke prilike dozvoljavaju. Iz tabele 4 i 5 vidimo, da jelovo stablo prsnog promjera od 75 cm prosječno 4 do 5 puta više prirašćuje od jelovog stabla prsnog promjera 30 cm. ^ Podržavanje jelovih stabala iznad 95 cm čini se, da nije više rentabilno, na što je već upozorio Badoux. On je na temelju opširnih istraživanja u švicarskim prebornim šumama došao do zaključka, da podržavanje jelovih stabala debljih od 90 cm smanjuje prihod preborne šume, te je za jelu u švicarskim prebornim šumama predložio prsni promjer od 70 cm, kao gornju granicu zrelosti, premda na gotovosvim njegovim plohama godišnji volumni prirast za jelu kulminira poslije 70 cm prsnog promjera. (Vidi: Badoux Eric: L´allure de l´accroissement dans la foret jardinee, Mitteilungen der Schwezerischen Anstalt .. das forstliche Versuchs-vvesen,, XXIV. Band, 1. Heft, Ziirich 1949., strana 9—58). |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1956 str. 17 <-- 17 --> PDF |
Rezultati u tabelama 4 15 pokazuju nam, da najdeblje jele odbacuju godišnji prirast od O´l m^, što znači, da debela jela priraste prosječno jedan kubni metar u roku od 10 godina. To vrijedi za srednje bonitete. Na boljim bonitetima prirast je veći, na slabijima manji. Tako na primjer najdeblje jele na pokusnoj plohi »Stari Zaturni« prirašćuju dva puta više, a one na pokusnoj plohi »Javorov Kal« dva puta manje od prosjeka. Potpunosti radi spominjemo, da će se gdjekad pojaviti takvi slučajevi, kad ćemo i u prebornoj šumi biti prisiljeni odustati od produkcije debelih jelovih stabala. To se događa u onim gospodarskim jedinicama, gdje je transport trupaca vrlo težak ili pak u onim šumskim predjelima, gdje je zbog različitih zaraza (na pr. imela, vidi Klepac, Šum. list 1955., str. 241 i 242) kulminacija debljinskog, a prema tome i volumnog prirasta nastupila mnogo ranije. Ta je pojava karakteristična za neke naše jelove šume, koje se nalaze bliže moru, a jako su zaražene imelom. Slično se događa i u onim šumama, gdje su klimatske prilike nepovoljne za jelu (na pr. gdje je Martonneov faktor suhoće pao prosječno ispod 35) tako, da deblja jelova stabla propadaju, kao što je to na pr. slučaj s jelicima zapadnog dijela Vogeza (Vidi: L. Badre: Les sapinieres seches des Vosges Haut — Rhinoises, Bulletin trimestriel de la Societe Forestiere, No. 5, Lyon 1955) i t. d., i t. d. Završavajući ovu diskusiju skrećemo pažnju na jedan novi problem, koji, doduše, izlazi iz okvira uređivanja šuma, ali koji je usko povezan s ovim istraživanjima, a od odlučne je važnosti za uzgajanje i uređivanje prebornih šuma. Rezultati naših istraživanja su pokazali, da su u prebornoj šumi debele, zdrave, jele ptsnog promjera od 60 do 90 cm nosioci najvećeg prirasta. No kod toga se nameće pitanje kakve je kvalitete jelovina tih dimenzija u usporedbi sa jelovinom tanjih stabala, imajući pred očima TurnbuUova" istraživanja, da za kvalite´tu drveta nije odlučna samo širina goda i raspored zone ranog i kasnog drva u njem, nego i starost stabla. To bi pitanje trebalo još proučiti u našim jelicima s tehnološkoekonomskog gledišta. No, bez obzira na to, iz naših se istraživanja može izvući ovaj: ZAKLJUČAK Godišnji volumni prirast jele (.^) u prebornoj šumi može se do izvjesne granice izraziti kao funkcija prsnog promjera (.) jednadžbom pravca: ., = a + b X U istraživanim sastojinama granica do koje spomenuti funkcionalni odnos vrijedi viša je od 75 cm prsnog promjera, što će reći, da se do tog prsnog promjera može uzeti, da je godišnji volumni prirast jele u prebornoj šumi u prosjeku direktno proporcionalan s debljinom stabla. Ova je istraživanja materijalno omogućio Odbor za fakultetske šume Poljoprivredno-šumarskog fakulteta u Zagrebu i Rektorat Hrvatskog Sveučilišta na čemu im najljepše zahvaljujem. Prema W. E. ....: Woodland Management, London 1954., str. 236. |
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1956 str. 18 <-- 18 --> PDF |
Ugodna mi je dužnost, da se zahvalim kolegama: ing. Eduardu Gradečkom, ing. Marijanu Matijašiču, ing. Ivici Navratilu, ing. Ljubomiru Nežiću, ing. Petru Nežiću i ing. Josipu Radoševiću, koji su mi izašli u susret na terenu. Pri statističkoj obradi materijala izišao mi je u susret kolega dr. .. Emrović na čemu mu ovdje posebno zahvaljujem. Također lijepa hvala kolegama: Ing. Stanku Badjunu, ing. Dragutinu Bedjuli, ing. Antunu Helblu, šum. tehničaru Oskaru Horesu, aps. šumarstva Miljenku Komorčecu, ing. Ivici Korbaru, ing. Esadu Kuskunoviću, aps. šum. Miroslavu Novoselu, ing. Nikoli Spudiču, aps. šumarstva Mirku Šćetincu, ing. Josipu Štanflu, ing. Ivanu Šmitu, ing. Ivanu Ujdenici i ing. Josipu Troharu, koji su mi pomagali pri samim istraživanjima kako na terenu, tako i u laboratoriju II semble que l´accroissement annuel en volume du sapin augmente Zavoda za uređivanje šuma Poljoprivredno-šumarskog fakulteta u Zagrebu. R e s u m e L´accroissement annueldans la foret jardinee. du volume en fonction du diametre pour le sapin constamment: plus groš est le sapin, plus grand est le grossissement. Le phenomene parait tout d´abord en contradiction avec la loi de croissance. C´est pourguoi il est interessant de faire des recherches sur ce sujet et de trouver pour le sapin dans la futaie jardinee la relation qui existe entre l´accroissement annuel en volume et le diametre. Pour repondre a cette question, nous avons fait les recherches dans les sapinieres en Croatie occidentale. Apres avoir pris quelques milliers d´echantillons de bois, nous avons mesure raccroissement annuel en diametre et le temps de passage dans les diverses places d´experiences (voir tableau No. 3). En nous basant sur les tarifs d´amenagement, nous avons determine l´accroissement annuel ..... en volume (Yi) nour les differentes categories de diametre. Apres avoir determine l´accroissement annuel ..... relatif a chacune des categories de diametres, nous avons rectifie ces donnes graphiquement et numeriquement. Jusqu´a un certain diametre nous avons pu exprimer l´accroissement annuel du volume en fonction du diametre par la droite: Y,. = a + b X Yj signifie l´accroissement annuel en volume en m-^; . est le diametre en centimetres; (a), (b) sont les parametres. Ćela veut dire que l´accroissement annuel en volume du sapin augmente constamment; ce qui est vrai pour nos sapinieres sur sol siliceux jusqu´a 75 cm et sur sol calcaire jusqu a 100 cm de diametre en ........ Les resultats au sujet de l´accroissement en volume se trouvent dans les tableaux No. 4, 5 et 6. Yj signifie l´accroissement annuel mesure; Y^ est l´accroissement annuel rectifie. Ces resultats sont presentes sur les figures No. 1, 2 et 3 (pages 8, 9 et 11). |