DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1-2/1956 str. 15 <-- 15 --> PDF |
da godišnji volumni prirast jele stalno raste — pa čak i poslije tog prsnog promjera. Veličina godišnjeg volumnog prirasta jele zavisi od stojbinskog boniteta, t. j . od ekoloških prilika. No ipak se ne može parametar (b), t. j . tan- gens a, u jednadžbama od (4) do (11) i (10 a) uzeti kao indikator stojbinskog boniteta. Razlog leži u tome, što godišnji volumni prirast jele zavisi i od drugih faktora, a naročito od temeljnice, t. j . od obrasta sastojine. Kao primjer za to navodimo pokusne plohe »Jasle«, VI, 3, c i »Stari Zaturni« II, 4, b. S obzirom na bolji stojbinski bonitet u »Jaslama« ., nego u »Starim Zaturnima« mogli bismo očekivati, da će parametar (b) biti veći u »Jaslama II«, nego u »Starim Zaturnima«. Međutim jednadžbe (5) i (10 a) pokazuju baš obrnutu pojavu, koja se ima pripisati vrlo malenoj temeljnici na pokusnoj plohi u »Starim Zaturnima«. Parametar (b) mogao bi doći u obzir za bonitiranje stojbine jedino u sastojinama istih taksacijskih karakteristika (ista temeljnica, isti omjer smjese i t. d.). Razmotrimo U veličinu parametra (b) po fitocenozama, onda ćemo konstatirati, da taj parametar ima u prosjeku najveću vrijednost u fitocenozi jele i rebrače, manju vrijednost u fitocenozi bukve i jele, a izrazito najmanju vrijednost u fitocenozi milave i jele iz čega proizlazi, da Je s obzirom na volumni prirast prva fitocenoza produktivnija od druge, a druga produktivnija od treće. Iz tabele 4, 5 i 6 vidim.o, da najdeblje jele (t. j. one od 60 do 90 cm prsnog promjera) u prebornim šumama Gorskoga Kotara najjače pri rašćuju. To je u neku ruku obrazloženje za fiziološku zrelost, koju zastu paju predstavnici kontrolne metode (Gurnaud, Biolley, Schaeffer, Gazin, D´Alverny, Knuchel i drugi). Jedan od predstavnika kontrolne metode, Borel, koji je mnogo mjerio u jelovim prebornim šumama švicarsko-francuske Jure, došao je do ovog zaključka: »le groš arbre bien venant .... sa place au moins aussi cher que les autres, ameliore le revenu en argent de la foret et enrichit son pro prietaire. C´est en ce sens qu´on a pu dire qu´il n´y a, en foret jardinee, d´autre exploitabite que ceJie commandee par la fertilite de la station: on la constate, on ne la calcuie pas« (citirano prema djelu »Sapinieres«, 1930, str. 70). Kontrolisti ne priznaju unaprijed postavljenu dimenziju zrelosti u prebornoj šumi. Oni se ne slažu s time, da su u prebornoj šumi zrela za sječu stabla iznad 70 cm ili iznad 65 cm prsne debljine. Za njih je neko stablo zrelo za sječu -onda, kad mu prirast počne opadati ili onda, kad rsmeta drugom stablu boljem od sebe. »tout arbre est exploitable quand il gene un meilleur que lui et, bien entendu, d´abord s´il deperit« (Sapinieres, 1930., str. 3). Prema tome će jedno stablo biti zrelo za sječu kod 30 cm, drugo kod 40 cm, treće kod 60 cm, četvrto kod 90 cm prsne debljine, i t. d. To je u skladu sa stablimičnim gospodarenjem u prebornoj šumi, gdje je u preborno j sječi prostorno i vremenski .. jedinjeno čišćenje, prorjeđivanje, pripravni, naplodni i dovršni sijek. Ukratko rečeno, u pre; bornoj šumi ne izračunavamo zrelost unaprijed, nego ju konstatiramo! |