DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1955 str. 247 <-- 247 --> PDF |
Das wichtigste Ergebniss unserer Untersuchungen ist, dass der Braunkern der Feldesche wiederstandsfähiger als der Splint verkernter bzw. das Holz unverkernter Stämme ist. Da Untersuchungen von Beni ć (2) bewiesen haben, dass auch in technisch-mechanischen Eigenschaften das Feldescheholz mit Braunkern dem unverkernten Holz nicht nachsteht, können wir die Meinung der Praxis, Feldescheholz mit Kern sei minderwertiger, als unbegründet betrachten. Man kann auf Grund unserer Ergebnisse behaupten, dass kerniges Eschehols eine grössere Dauerhaftigkeit hat. Was die Frage der Ursache dieser Erscheinung betrifft, können wir z. Z. nur sagen, dass Pilze als primäre und wichtigste Ursache nicht betrachtet werden können. Wir nehmen an, dass es sich auch bei der Feldesche um eine pathologische Erscheinung handelt, da nicht sämtliche Bäume einen Kern besitzen, weingstens nicht einen sichtbaren im Sinne eines Braunkerns. Da das Holz unverkernter Stämme und der Splint verkernter Stämme weniger pilzwiederstandsfähig als des Braunkern sind, dürfen wir annehmen, dass diese Holzteile in keinem Falle sämtliche Verkernungserscheinungen bzw. Substanzen, wenigstens nicht in grösserer Menge, besitzen. Aus dem folgt, dass der Braunkern in jenen Bäumen, in denen er vorkommt, als eine spezifische individuelle Reaktion des betreffenden Baumes gegen äussere, biotische oder abiotische, Faktoren zu betrachten ist. Bei der Fällung der Eschebäume finden wir sehr wenig solcher, die neben Braunkern auch eine Fäule, durch Pilze verursacht, zeigen. Der grösste Teil der verkernten Bäume ist vollkommen pilzfrei. Wir sind deswegen der Meinung, dass nur abiotische Faktoren als primäre Ursache der Bildung des Braunkerns betrachtet werden können und wir hoffen später mehr darüber sagen zu können. Es soll hervorgehoben werden, dass wir noch viele Fragen in diesem Problem, das für unsere Forstwirtschaft so wichtig ist, zu erklären haben, wie z. B. Einfluss der Fällungszeit, des Alters der Bäume, u. s. w., was gewiss einen grossen Einfluss auf die Pilzwiederstandsfähigkeit des Escheholzes hat, wie es auch für andere Holzarten von vielen Forschern bewiesen ist. .. Es war zuerst für uns das wichtigste festzustellen, ob überhaupt Unterschiede im Bezug auf Pilzwiederstandsfähigkeit zwischen verkernten und unverkernten Holz bzw. zwischen Kern und Splint verkernter Bäume bestehen, was wir mit diesen Unter suchungen positiv bewiesen halben. Erst jetzt können andere Fragen dieses Problems angeschnitten werden. Ein kurzer Referat über diese Untersuchungen wurde an deutscher Pflanzen schutztagung (Kassel, 11.—15. X. 1955) vom Unterzeichneten gehalten. UTVRĐIVANJE PRIRASTA PO METODI IZVRTAKA (Prethodna istraživanja o prirašćivanju hrasta kitnjaka) Dr. D. Klepac (Zagreb) P P omanjkanje starih šuma s jedne strane, a povećane potrebe na drvu s druge strane dale su suvremenom uređivanju šuma novi smisao . Dok se klasično uređivanje šuma bavilo uglavnom reguliranjem sječe, te je imalo svoj smisao u tome, da sječu šume uskladi s prirastom, dotle moderno uređivanje šuma ide korak dalje, te nastoji, da šumsku proizvodnju prilagodi potrebama dru štva . U tom smjeru suvremeno uređivanje šuma istražuje najpovoljniju konstituciju šume, kao i najpovoljnije oblike gospodarenja i njegovanja, koji će omogućiti maksimalnu šumsku produkciju. Pri tome je utvrđivanje prirasta dobilo veliko značenje. Prirast je postao vrlo važan taksacijski elemenat — »Growth is the lifeblood of forest management and the essence of a continuing forest business« (Davis) . To je došlo do izra žaja na jedanaestom kongresu Internacionalne Unije šumarskih instituta I |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1955 str. 248 <-- 248 --> PDF |
u Rimu 1953. godine, gdje se u okviru 25. sekcije živo raspravljalo o brzim metodama utvrđivanja prirasta (11-ieme Congres, Rome 1953). U našem šumskom gospodarstvu poznavanju prirasta poklanja se sve veća pažnja. Dokaz za to su posljednja savjetovanja šumarskih stručnjaka u Skoplju i Osijeku, gdje je predloženo, da se istraže najzgodnije metode za određivanje prirasta. To me je potaknulo, da svestranije zahvatim taj problem, te da demonstriram i analiziram još nekoliko metoda za utvrđivanje prirasta po metodi izvrtaka. Foto 1. Pokusna ploha K ret ovi, odjel 60, gospv jedinica Vuka , šumarija D r e n j e. 05-godišnja sastojina hrasta kitnjaka. Place d´experience Krstovi en Slavo nie. Chene rouvre; age : 95 ans. Snimio 20. IV. 1955. Dr. Klepac U Šumarskom listu br. 1 od 1953. opisao sam jednu metodu za utvrđivanje prirasta u prebornim šumama, a godinu dana kasnije, u br. 9—10 1954. godine istoga lista, izradio sam »Tablice postotka prirasta« za izračunavanje prirasta u jednodobnim i prebornim sastojinama. Osnovna karakteristika tih metoda leži u tome, da se godovi izbrajaju na izvrcima konstantne duljine, koja je jednaka polovici širine debljinskog stepena.1 No gdjekad želimo utvrditi prirast baš za proteklu periodu od 10 ili 5 godina. U tom slučaju treba mjeriti širinu posljednjih (najmlađih) 10 ili 5 godova. Tako dolazimo do druge vrste metoda, koje želimo ovdje opisati. Prema tome će cilj ovoga rada biti: 1. pružiti šumarskoj operativi još nekoliko metoda za utvrđivanje prirasta ; 2. izvršiti prethodna istraživanja o prirašćivanju hrasta kitnjaka. 1 Najpraktičniji su debljinski stepeni širine od 5 cm (Francuska, Njemačka). U tom slučaju broje se godovi na duljini izvrtka od 2,5 cm duljine. 604 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1955 str. 249 <-- 249 --> PDF |
OBJEKTI ZA DEMONSTRACIJU Za demonstraciju različitih metoda utvrđivanja prirasta izabrao sam dva objekta. Prvi se nalazi u odjelu 60, šum. predjel »Krstovi«, gospodarska jedinica »Vuka« na DILJU, šumarija DRENJE (vidi fotogr. 1, 2 i 3). Foto 2. Pokusna ploha Krstovi , odjel &0, gosp. jedinica Vuka , šumarija Drenje . 95-godišnja sastojina hrasta kitnjaka. Place d´experience Krstov i en Slavonie. Chene rouvre; age : 95 ans. Snimio: 20. IV. 1955. Dr. Klepac * kl****´ Foto 3. Terenske vježbe iz uređivanja šuma na pokusnoj, plohi Krstovi . Conatage et le sondage des abres dans la place d´experience Krstovi . Snimio: 20. IV. 1955. aKSSS^g^T 4* .** :: ~% : 1A^´^ Harapin 605 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1955 str. 250 <-- 250 --> PDF |
Evo osnovnih podataka za prvi objekt — površina pokusne plohe »Krstovi« iznosi: 6´14 ha. Nadmorska visina se kreće oko 200 m. Ekspozicija: južna. Srednja godišnja temperatura: 11,1? C; srednja godišnja količina oborina: 653 mm*. Na pokusnoj plohi »Krstovi« ima 1.994 stabala hrasta kitnjaka, 4 cera i 6 grabova uz taksacijsku granicu od 175 cm prsnog promjera. Ukupna temeljnica: 32´6 m2/ha. Ukupna drvna masa: 449 mVha. Starost sastojine: 90—100 godina. Ostali taksacijski elementi — broj stabala (N), srednja visina u metrima (H), uređajna tablica ili tarifa u kubnim metrima (V) i drvna masa (M) — nalaze se u tabeli 1. Tabela 1 Pokusna ploha „Krstovi", odjel 60, površina 6´14 ha. Mjereno: III. 1955. Taksacijski Prsni promjer (D): cm elementi 20 25 30 35 40 45 50 55 60 65 70 75 2 N 80 294 530 466 306 149 95 50 15 7 2 1.994 H 20-20 23-65 2535 26-20 26-85 27-40 27-85 28-25 28 60 29-00 2916 29-40 V 0-314 0-589 0-920 1-308 1-761 2-292 2895 3-580 4344 5-210 6110 7 128 M=N-V 2512 17317 48760 60953 538-87 341-51 27503 17900 6516 3647 12-22 2743 68 Uređajna tablica (V), konstruirana pomoću visinske krivulje (H) na temelju Schwappachovi h dvoulaznih tabela drvnih masa za hrast, predočena je na logaritamskom papiru (vidi si. 1). Na prvoj pokusnoj plohi izmjereno je u svemu 177 totalnih visina hrasta kitnjaka pomoću hipsometra Blume-Leiss. Drugi objekt istraživanja na Dilju bio je cijeli odsjek 157/a, šumski predjel »čisti Hrastik«, šumarija LEVANJSKA VAROŠ. Površina odsjeka 157/a: 9´92ha; broj stabala po ha: 235 hrasta kitnjaka, 9 cerova i 2 bukve iznad 17-5 cm prsnog promjera; ukupna temeljnica po ha: 22-34 m2; ukupna drvna masa po ha: 273 m3; starost: 90—100 godina. METODA RADA NA TERENU U toku mjeseca ožujka 1955. izvršeno je bušenje stabala Pressle rovi m svrdlom i to onako, kako je to opisano u članku »Tablice postotka prirasta«, šumarski list od 1954. na str. 461 i 462. s tom nadopunom, što je svaki izvrtak bio zamotan u posebni papirić, na koji smo upisali prsni promjer stabla s kojeg je izvrtak uzet. Izbušeno je 678 izvrtaka sa 678 hrastovih stabala na pokusnoj plohi »Krstovi«, a 1008 izvrtaka sa 1008 hrastovih stabala na pokusnoj plohi »čisti Hrastik«. Zbog pomanjkanja prostora, ograničit ćemo se ovdje samo na pokusnu plohu »Krstovi«. * Meteorološki podaci su dobiveni od Meteorološke službe za NRH, a odnose se na met. stanicu u Đakovu, koja je oko 20 km daleko od pokusne plohe^ »Krstovi«. Navedeni meteorološki podaci su ustvari srednjaci mjerenja od posljednjih šest godina (1949—1955). 606 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1955 str. 251 <-- 251 --> PDF |
6 7 a 9 W 20 30 K> 50 SO IO 60 90 tOO D Cm Sliko 1 ANALIZA MATERIJALA Na svakom izvrtku izmjerena je širina posljednji h (najmlađih) 10 godova. Zatim su izvrći sortirani u debljinske stepene prema prsnoj debljini stabla s kojeg je izvrtak uzet. Radi ilustracije navodimo ovdje podatke za debljinski stepen (20). U tom debljinskom stepenu izbušeno je 26 stabala. Prsni promjer (D) tih stabala, kao i širina njihovih posljednjih 10 godova (-) navedeni su u tabeli 2. Ako cifre u drugoj koloni te tabele zbrojimo i podijelimo s brojem izvrtaka (u tom slučaju 26), dobivamo aritmetičku sredinu individualnih periodičkih debljinskih prirasta samo s jedne strane stabla. Stoga tu veličinu treba podvostručiti. Na taj smo način izračunali aritmetički srednji debljinski prirast (Z) u svakom pojedinom debljinskom stepenu za vremenski interval od posljednjih 10 godina. Za debljinski stepen (20) imamo: |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1955 str. 252 <-- 252 --> PDF |
Tabela 2 165´0 z = X 2 = 127 mm z 26 D Za ostale đebljinske stepene obračun je izveden na cm mm analogan način. Rezultati toga obračuna sabrani su u tabeli 3. 21-5 105 19-2 3´0 Nezavisno od toga isti je materijal analiziran po 20-3 4-0 autorovo j metodi (vidi šumarski list od 1954., 20-4 5´5 str. 462): na svakom su izvrtku izbrojeni godovi na 2´5 cm njegove duljine počevši od najmlađeg goda. 20-2 5-0 21-8 7-5 Podaci te analize nalaze se u tabeli 9 (vidi str. 616). 20-3 5-0 V 21-6 65 OBRAČUN PRIRASTA 22-3 5-5 18-7 4´5 1. Hufnaglova metoda 200 90 21-9 7-0 Hufnaglova je metoda opisana već pred 60 22-3 4*5 godina u našem šumarskom listu od 1895. godine. Mi 22-1 9*0 smo je prikazali u formi tabele 4. U prve četiri rubrike 20-3 5-5 te tabele upisani su taksacijski elementi iz tabele 1. 20-9 4-5 U petu rubriku uneseni su podaci iz tabele 3. Podaci 186 12-0 u sedmoj rubrici dobiveni su interpolacijom podataka 20´4 95 iz treće rubrike. Brojke u rubrikama (3) i (7) defi2T7 40 niraju uređajnu tablicu (tarifu) za različite prsne pro20- 0 5´5 mjere. 22-0 4´5 Iz tabele (4) vidimo, da tečajni godišnji volumni 197 4-0 prirast u »Krstovima« iznosi 6"3 m3/ha. 19-8 5-0 Hufnaglovo j se metodi može prigovoriti ovo: 22-2 15´0 I. stabla unutar jednog debljinskog stepena ne 19-4 4-5 prirašćuju jednako nego vrlo različito; 22-1 5-5 II. stabla unutar jednog debljinskog stepena ne maju isti prsni promjer nego su različito distribuirana 2 1650 unutar njega. Tabel a 3 Pokusna ploha , Krstovi", odjel 60, površina: 6´14 ha. Mjereno: III. 1955. Prsni promjer (D): cm 20 25 30 35 40 45 50 55 60 65 70 75 80 Aritmetički srednji debljinski prirast za vremenski interval od posljednih 10 god. (Z): mm 12-7 16-5 20-0 22-2 22-1 22 7 25-3 25-2 24-7 26-3 23-0 — — 2. Medota prelaženja stabala iz jednog debljinskog stepena u drugi Ovu smo metodu prikazali u tabeli 5. Treća rubrika te tabele označava postotak (p) prelaženja stabala iz jednog debljinskog stepena u drugi. Taj smo postotak izračunali po formuli (1): |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1955 str. 253 <-- 253 --> PDF |
609 . |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1955 str. 254 <-- 254 --> PDF |
610 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1955 str. 255 <-- 255 --> PDF |
pVg-100 (1) 12´7 Za debljinski stepen (20), (p) iznosi: ——100 — 25%, što će reći, 50 da će nakon 10 godina od 80 stabala u tom debljinskom stepenu prijeći njih 20 u debljinski stepen (25). Za debljinski stepen (25) (p) iznosi 33%. Prema tome će od 294 stabla tog stepena prijeći njih 97 u debljinski stepen (30) tako, da ćemo nakon 10 godina imati 217 stabala (20 + 294 — 97) u debljinskom stepenu (25) i t. d., i t. d. Po toj smo metodi (vidi tabelu 5) izračunali, da je tečajni godišnji volumni prirast u »Krstovima« 6´3 m3/ha. Metodi se može prigovoriti, da nedostaci, navedeni pod (I) i (II), nisu potpuno uklonjeni. 3. Grafička metoda prema Kenneth P. Davisu Metoda se sastoji u tome, da se postotak prelaženja (p) stabala iz jednog debljinskog stepena u drugi odredi grafički, kako je to prikazano na slici 2. Na prsne promjere bušenih stabala — kao apcise — PRELAŽENJE STABALA IZ JEDNOG DEBUINSKOG STEPENA U DRUGI POKUSNA PLOHA .KRSTOVI* POVRŠINA 6,n ha, ŠUMARUADRENJ( MJERENO u PROLJEĆE 1955. «» O Ä» 20 m 25 m J O m 55 37s W <-:s 55 « i 50 Ä>J 55 m 60 ÖZS 65 m 70 TPJ 75 D cm C D P P 3 N f P&OMJE P -STABL A (D) Slika 2 611 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1955 str. 256 <-- 256 --> PDF |
nanesu se njihovi individualni periodički debljinski prirasti za posljednjih 10 godina — kao ordinate. Pomoću dijagonala određujemo broj stabala, koja su prešla iz jednog debljinskog stepena u drugi (eventualno u treći). U debljinskom stepenu (20) izbušili smo 26 stabala (vidi tabelu 2), pa za taj stepen imamo 26 individualnih debljinskih priraštaja, t. j . 26 točkica u debljinskom stepenu (20) na slici 2. Stablo »A« ima´ prsni promjer 21´5 cm, a debljinski prirast (z) za vremenski interval od posljednjih 10 godina bio je 21 mm. Stablo »B« ima prsni promjer 19´2 cm, a debljinski prirast (z) za vremenski interval od posljednjih 10 godina bio je 6´0 mm (vidi tabelu 2). Uz pretpostavku, da će ta stabla zadržati i dalje svoj prirast, jasno je, da će nakon 10 godina stablo »A« prijeći u debljinski stepen (25), dok će stablo »B« ostati u istom stepenu. Od 26 stabala u pravokutniku CDEF ima ih 16 u trokutu CDE, a 10 u trokutu EFD, što će reći, da postotak prelaženja u debljinskom stepenu (20) iznosi: , p = ~ X 100 = 38% Na analogan smo način izračunali postotke prelaženja (p) u drugim debljinskim stepenima, te oni iznose: Tabela 6 D 20 25 30 35 40 45 50 55 60 65 70 P 38% 3 7 T _ 37% 43% 47% 36% 44% 30% 63% 67% | 100% Na temelju tako utvrđenih postotaka prelaženja izračunali smo po sistemu obračuna u tabeli (5), da tečajni godišnji volumni prirast u »Krstovima « iznosi 6´1 m3/ha. U toj su metodi prigovori navedeni pod (I) i (II) uklonjeni, no metoda zahtijeva mnogo izvrtaka i dosta posla. Crtanje grafikona na slici 2 nije neophodno nužno, jer se na temelju individualnog periodičkog debljinskog prirasta (z) može odmah u tabeli 2 utvrditi, koja će stabla prijeći u viši debljinski stepen. Od 26 izbušenih stabala u debljinskom stepenu (20) prijeći će u toku narednih 10 godina u debljinski stepen (25) samo 10 stabala. To su stabla prsnih promjera: 21´5 cm, 21´8 cm, 21´6 cm i t. d. 4. Meyerova diferencijalna metoda Prikazana je u tabeli 7. U rubrici 3 i 4 te tabele navedene su diferencije drvne mase srednjeg stabla za promjenu prsnog promjera od 5 cm. Godišnji volumni prirast srednjeg stabla, koji je iskazan u rubrici (6), dobiva se tako> da se podaci iz rubrike (4) i (5) međusobno pomnože i razdijele sa 5. Po toj smo metodi za istu pokusnu plohu izračunali tečajni godišnji volumni prirast u iznosu od 5´9 m3/ha. Metoda je slična postupku, koji je opisan u članku »Vrijeme prijelaza«, šumarski list br. 1/53; vrijedna je, da se kod nas udomaći. . |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1955 str. 257 <-- 257 --> PDF |
613 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1955 str. 258 <-- 258 --> PDF |
5. Meyerova metoda postotka prirasta Drvna masa stabla (V) može se izraziti kao funkcija prsnog promjera (D) jednadžbom (2): V = k D*> (2) log V = log k + b log D (2a) Y = a + b X (2b) Na logaritamskom papiru ta funkcija ima oblik pravca. U našem konkretnom slučaju — za pokusnu plohu »Krstovi« — to je potvrđeno, što se vidi iz slike 1 (vidi str. 607.) Ta se činjenica može iskoristiti pri utvrđivanju prirasta. Sadašnja drvna masa stabla: V = k Db (2) Drvna masa stabla nakon jednu godinu: V + A = (3) k (D + iF Godišnji . volumni prirast: A = k -V (4) (°+fJ´ A = k (D*> + b D"-i \ + ...) k Db (4a) A = k b Db-i -z (5) 10 Postotal c volumnog prirasta: k b D"-1 — 10 P = 101 (6) k Db P = bl° (6a) r (b) je nagib drvnogromadnog pravca, a može se odrediti grafički kako smo to učinili na slici 1: 0.0(.. ,b = 12´68 = 2264 w (Z) je aritmetički srednji debljinski prirast za vremenski interval od posljednjih 10 godina. Daljnji postupak vidi se iz tabele 8. Dobili smo 5´8 m3/ha tečajnog godišnjeg volumnog prirasta za istu pokusnu plohu. Metoda je vrlo jednostavna, a može se upotrebiti u svim onim slučajevima, kad uređajna tablica (tarifa) ima na logaritamskom papiru oblik pravca. |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1955 str. 259 <-- 259 --> PDF |
Tabela 3 MEYEROVA METODA POSTOTKA PR/RASIA POKUSNA PWHA:.K*$m/;odjel60,wršino 6*,fo, Mjerno-.M.195S. TJEBUINSKI POSTOTAK UKUPNA TEČAJNI PRSNI PRIRAST z VOLUMNOG DRVNAGODIŠNJI PROMJER (D) UTOKUPOSUSD. 10 GOD/NA (Z) cm D PRIRASTA P´%-6-10 % MASA (M--NV) m3 PRIRAST w 1,27 0,0635 1,44 25,12 0,36 15 1,65 0,0660 1,1*9 173,17 2,58 30 2,00 0,0666 1,51 kO 2,21 0,0553 1,25 538,87 6,74 45 2,27 0,050Y i,it m5i 3,89 50 2,53 0,0506 1,15 275,03 3,16 55 2,52 0,0^58 1,0*+ 17900 1,86 60 2,47 0,01*12 0,93 65J 6 0,61 65 2,63 0,0^05 0,92 36,47 0,34 70 2,30 0,0329 0,74 12,22 0,09 — UKUPNO 2743,68 35,77 Tečajni godišnji volumni prirast po hekforu ^fim3 šurićev e jednoulazne drvnogromadne tablice (tarife) za bukvu, hrast, jelu, smreku i bor nisu potpuni pravci na logaritamskom papiru, nego krivulje blago zakrivljene prema apcisnoj osi. Dijelovi tih krivulja mogu se tretirati kao pravci različitih nagiba (b) po prilici od 2-7 do 2-0. Nagib drvnogromadnog pravca (b = 2) znači, da je visinski prirast stabala pao gotovo na nulu, te u tom slučaju formula (6a) prelazi u poznatu Schnei d e r 0 v u formulu: 10´ — -2 p = j j 2-10 (7) 615 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1955 str. 260 <-- 260 --> PDF |
616 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1955 str. 261 <-- 261 --> PDF |
6. Autorova metoda Opisana u »Tablicama postotka prirasta«, šumarski list br. 9—10 od 1954. primijenjena je i na pokusnu plohu »Krstovi«,kako se to vidi iz tabele ^ i 10. Metodu smo još pojednostavnili; izračunate postotke prirasta (p) u tabeli 9 nismo izravnali, nego smo ih direktno množili s odgovarajućom drvnom masom, kako je to prikazano u tabeli 10. Tabela 10 AUTOROVA METODA Mjereno Pokusna ploho :,KRSTOVl´ poiŽšino-e*/» PUSA// UKUPNA POSTOTAK PROM1ERDRVMAMASA PRIRASTA (D) (M-NV) (P) cm m3 % m3 20 25,12 1,Yr 0,37 25 173,17 1A8 2,56 30 t/SZ 60 i,*a 7,07 35 609,53 1,1*6 8,90 HO 538,87 1,25 6,7Y HS 31*1,51 1,11 3,79 50 2.75,03 1,11 3,05 55 173,00 0,96 1,72 GO 65,16 0,98 0,6H 65 36h7 0,93 0,3Y 70 12,22 0,75 0,09 UKUPNO 2Tt3,68 35,27 Tečajni godišnji vo/umniprirastpo ha: 5,7nf Po toj smo metodi izračunali, da tečajni godišnji volumni prirast na pokusnoj plohi »Krstovi« iznosi 5´7 m3/ha. Upotrebili smo tabelu 1 na str. 458. šumarskog lista od 1954., jer se ovdje radi o odrasloj jednodobnoj sastojini. Metoda je jednostavnija i brža od ostalih. DISKUSIJA 0 DOBIVENIM REZULTATIMA U tabeli 11 nalaze se rezultati o tečajnom godišnjem volumnom prirastu na pokusnoj plohi »Krstovi«. ^ 7 Šumarski list |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1955 str. 262 <-- 262 --> PDF |
Tabela 11 Tečajni godišnji volumni prirast po hektaru na pokusnoj plohi „Krstovi" izračunan po metodi: Hufnagla Prelaženja stabala Davisa Meyera (4) Meyera (5) Autora m3 6 3 6-3 6-1 5-9 5-8 5 7 Rezultati prvih pet metoda dobiveni su na temelju debljinskog prirasta — mjerenjem posljednjih (najmlađih) 10 godova. Rezultat od 57 m3/ha, izračunan po autorovoj metodi, dobiven je na temelju vremena prijelaza — izbrajanjem godova na 2´5 cm duljine izvrtaka. Navedeni rezultati odnose se samo na prirast drveta. Prirast kore nije uzet u račun. Nismo uzeli u obzir ni mortalitet stabala u narednoj periodi. Rezultati o prirastu odnose se samo na inventariziranu drvnu masu. Pored »Krstova« obračunali smo prirast u odsjeku 157/a, šum. predjel »čisti Hrastik«, šumarija LEVANJSKA VAROŠ, te donosimo ovdje samo konačni rezultat. Tečajni godišnji volumni prirast, izračunan na bazi 1008 izvrtaka, iznosi 4´2 m3/ha u navedenom odsjeku. Rezultati o tečajnom volumnom prirastu u »Krstovima« i »čistom Hrastiku« kontrolirani su rsla taj način, da smo obračun prirasta na terenu ponovili, ali na bazi novih izvrtaka, kojih je broj bio oko 10 puta manji. Dobili smo praktički iste rezultate. To je izvršeno sa studentima šumarstva IV. godišta za vrijeme terenskih vježbi iz uređivanja šuma, koje su´se održavale u šumama diljskog masiva u toku mjeseca travnja 1955. godine (vidi fotografiju 3). Poprečni dobni prirast na pokusnoj plohi »Krstovi« iznosi 4´7 m3/ha, a na plohi »čisti Hrastik« 2´7 m3/ha. Komparirajući tečajni prirast s poprečnim, vidimo, da u istraživanim sastojinama poprečni prirast još ne kulminira. To znači, da u tim sastojinama nije nastupila zrelost najveće produkcije drvne mase (donja granica zrelosti), a da i ne govorimo o ekonomskoj zrelosti (gornja granica zrelosti).3 Ovu posljednju zrelost zastupaju Francuzi, te za hrast kitnjak predlažu u svojim šumama produljenje postojećih ophodnji od 160 i 180 na 200 godina i više. »II ne faut pas hesiter ä porter au delä de 200 ans, la revolution des futaies de chene rouvre en bon sol... C´est apres 200 ans que beaucoup de chenes de qualite passeront dans les classes des grands tranchages et il ne faut pas sousestimer la longevite des chenes«. (R. V i n e y, Revue forestiere franchise, 1954., p. 515.). Što se tiče debljinskog prirasta, odnosno širine godova, ističemo, da je hrastovina u istraživanim sastojinama vrlo fina. Prosječna širina posljednjih godova iznosi: 1´19±0´33 mm na pokusnoj plohi »Krstovi«, a 138 ± 0´39 mm na pokusnoj plohi »čisti Hrastik«. 3 Vidi o tome u Glasniku za šumske pokuse br. 10, »Uređivanje šuma s oplodnom sječom«:. |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1955 str. 263 <-- 263 --> PDF |
U usporedbi sa sastojinama hrasta lužnjaka u fakultetskoj šumi LIPO VLJANI, kitnjakove sastojine na Dil ju su s obzirom na širinu godova mnogo finije. Za ilustraciju navodimo u lipovljanskoj šumariji odsjek 190/a, koji je po starosti (97 god.), po temeljnici (23 m2/ha) i po drvnoj masi (296 m3) vrlo sličan pokusnoj plohi »čisti Hrastik«, no s tom razlikom, da je u odsjeku 190/a prosječna širina posljednjih godova dva puta veća, te iznosi 2´83 mm, a tečajni godišnji volumni prirast doseže iznos od 5´6 m3/ha. činjenica, da hnast lužnjak u posavskim šumama šumarije Lipovljani ima gotovo dva puta šire godove od hrasta kitnjaka na Dilju u sastojinama podjednake temeljnice i podjednake drvne mase govori u prilog tome, da ta dva hrasta različito prirašćuju u debljinu. U literaturi nismo uspjeli naći o tome sigurnih dokaza unatoč opširnih istraživanja P o sk i n a (1934) i drugih autora, te Guinie r i u najnovije vrijeme (1950) smatra, da je za finoću hrastovine odlučniji način gospodarenja negoli ovaj ili onaj hrast. Pokusna ploha »čisti Hrastik« i odsjek 190/a u Lipovljanima govore protivno i ukazuju na to, da se razlike u prirašćivanju hrasta lužnjaka i kitnjaka ne mogu pripisati samo različitim temeljnicama i drvnim masama (t. j . različitim načinima gospodarenja) kako to navedeni autori tvrde. ZAKLJUČAK Na temelju naših istraživanja mogu se izvesti ovi zaključci: 1. Frekvencijska distribucija vremena prijelaza za hrast kitnjak ima u većini debljjinskih stepenova pozitivnu asimetriju (vidi tabelu 9). 2. Godišnji debljinski prirast hrasta kitnjaka iznosi: a) na pokusnoj plohi »Krstovi« 2,38 ±0,66 mm; b) na pokusnoj plohi »čisti Hrastik« 2,77 ±0,79 mm; što znači hrastovinu fine strukture. 3. Tečajni godišnji volumni prirast hrasta kitnjaka iznosi: a) na pokusnoj plohi »Krstovi« 5,7 ms ili 1,3%; b) na pokusnoj plohi »čisti Hrastik« 4,2 ms ili 1,6%. 4. Poprečni dobni prirast na tim pokusnim plohama je: a) 4,7ms/ha; b) 2,7m»/ha. 5. Stogodišnje sastojine hrasta kitnjaka na Dilju nisu još dostigle ni zrelost najveće produkcije drvne mase (apsolutna zrelost), pa bi ih s obzirom na finoću godova i kvalitetu drveta trebalo uzgajati u duljim ophodnjama (150 godina i više!). 6. Imajući pred očima dobar prirast, finoću i kvalitetu drveta valjalo bi u šumskom predjelu »Krstovi« izdvojiti neke sastojine, kao odličnu sjemensku bazu hrasta kitnjaka. Ova istraživanja financirale su šumarije Levanjsk a Varoš , Drenje, Trnava i Đakovo na čemu im zahvaljujemo, kao i bivšem šumarskom inspektoratu u Vinkovcima, koji nam je i ovom prilikom pružio svestranu pomoć. Drugovima ing. Josipu š t a n f 1 u, ing. Dragutinu B e d ž u 1 i, ing. Fuadu Ibrahimpa š i ću, Miljenku Komorčecu, apsolventu šumarstva i Mirku šćetincu , studentu šumarstva, koji su učestvovali pri ovim istraživanjima, lijepa hvala. 619 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1955 str. 264 <-- 264 --> PDF |
LITERATURA: Chapman H., W. H. Meyer: Forest Mensuration, 1949. Kennet h P. Davis : American Forest Management, 1954. Emrovi ć B.: O konstrukciji jednoulaznih tablica — tarifa pomoću logaritamskog papira. Šum. list br. 8 od 1954. Ph. Guinier: Qu´est-ce que le Chene, Bulletin trimestriel de la Society forestiere de Franche-Comte, No 14, Lyon 1950. Hufnag l L.: Der Plenterwald, sein Normalbild, Holzvorrath, Zuwachs und Ertrag. Oesterreichische Vierteljahresschrift für Forstwesen. Wien, 1893 (Prijevod u Šum. listu ,od 1895). Hufnag l L.: Zur Betrieibseinrichtung im Plenterwalde. Forstwissenschaftliches Ceritralblatt, 1928. Klepa c D.: Frekvencija vremena prijelaza, šum. list br. 1—2, 1955. Klepa c D.: Tablice (postotka prirasta, Šumarski list 9—10, 1954. Klepa c D.: Vrijeme prijelaza, Šum. list br. 1, 1953. Levakovi ć A.: Dendrometrija, 1922. Loetsc h F.: Masenzuwachsermittlung durch Bohrspanproben unter Anwendung mathematischstatisticher Methoden, Zeitschrift für Weltforstwirtschaft Reinbeck, 16 (3) 1953. H. A. Meyer : Methods of Forest Growth Determination, 1942. H. A. Meyer, A. B. Recknagel, D. D. Stevenson: Forest Management, 1952. H. A. Meyer : Forest Mensuration, 1953. P o s k i n A.: Le chene pedoncule et le chene rouvre, 1934. Proda n M.: Messung der Waldbestände, 1949. P. Silvy-Leligois: La penurie des ressources europeennes en bois de chenes de placage, Revue forestiere francaise, 1954. R. Viney : La production des chenes de tranchage peut-elle etre amelioree par les amenagements ? Revue forestiere francaise, 1954. 11-ieme Congres Rome 1953 — Comptes rendus, Firenze 1954. RĆSUME Determination de l´accroissement par la methode des sondages ä la tariere (Recherches prćliminaires sur l´accroissement du eherne rouvre) Dans cet article nous avons illustre et compare differentes methodes pour determiner 1´accroissement ä l´aide de sondages ä la tariere de PRESSLER. Nous avons fait des recherches dans les peuplements de chene rouvre en Slavonie. Voici quelques chiffres caracteristiques sur la premiere place d´experience. Nom : KRSTCVI (voir photo No 1, No 2 et No 3); Situation : Slavonie, serie »Vuka«, parcelle 60: C o rite nance: 6.14 ha; Altitude: 200 m; Temperature moyenne annuel 1 e: 11,1 °C; Pluviosite moyenne annuelle: 653 mm. L´äge : 90—100 ans. Nom bre de tiges (N): 1.994 chenes rouvres, 4 chenes chevelus et 6 charmes; Volume sur pied par (la) ha (M): 447 m3 de chene rouvre; Surface terriere par ha (G): 32,6 m2. Le tar if d´am e n a ge m en t (V) pour le chene rouvre est presents sur la figure No 1. (voir page 607). Dans le peuplement de »KRSTOVI« nous avons ipris 678 echantiMons de bois (carottes de bois) sur les 678 tiges de chenes avec la tariere de Pressler . Nous avons mesure la largeur des 10 derniers cernes sur toutes les ćchantillons. De cette facon nous avons obtenu raccroissement moyen du diametre (Z) aux cours des dix dernieres annees (voir tableau No 3). Grace a l´accroissement annuel moyen du diametre I —I nous avons determine l´accroissement du volume d´apres differentes methodes: methode de Hufnagl (tableau No 4), methode du taux de pa sage (p) (tableau No 5), methode de Kenneth P. Davis (figure No 2 et tableau No 6), methode de Meyer (tableaux No 7 et No 8). Enfin nous avons compte le nombre de cernes sur 2,5 cm en utilisant les memes echantillons. Nous avons obtenu le temps de passage moyen (tableau No 9) et le |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1955 str. 265 <-- 265 --> PDF |
taux d´accroissement selon la methode que nous, avons decrite dans l´article »T a b 1 ice postotka prirasta«, Šumarski list, Zagreb 1955, No 9—10. II semble que la methode de Meyer (tableau No 8) et celui-lä »Tablice postotka prirasta« sont les plus simples. En comparant l´accroissement du chene pedoncule avec le chene rouvre, nous avons constate que ce dernier a les cernes .plus etroit s que le premier. II semble qu´il existe une difference de croissance entre ces deux chenes, une veritable difference, qu´on a voulu attribuer bien souvent seulement aux divers modes de traitement. RAZMATRANJE 0 ISKORIŠĆENJU OBLOVINE KOD IZRADE PRAGOVA Dr. Roko Benić, Zagreb Uvod D D onošenjem novih standarda za drvo Savezne komisije za standardizaciju, koji su stupili na snagu dana 1. srpnja 1955. (Službeni list FNRJ br. 23/1955) nastala je potreba revizije tablica za iskorišćenje oblovine kod izrade običnih i skretničkih željezničkih pragova. U ovom prikazu donijet ću revidirane tablice i iznijeti neka razmatranja o iskorišćenju trupaca za pragove imajući u vidu propise novih standarda. I. Standardi Prije nego što pristupimo razmatranju o iskorišćenju oblovine te veze koja postoji između standarda JUS D. B 4.025 i JUS D. D 1.020 i 1.021, potrebno je da se upoznamo sa samim propisima standarda. Navodimo izvod iz tih propisa: . 1. Trupci za pragove P (JUS D. B 4.026) Trupci kvaliteta P (za pragove) moraju biti zdravi, pravi, sposobni za izradu pragova. Dozvoljene griješke: a) zdrave kvrge napukline raspukline kao i ostale griješke, ukoliko ne isključuju mogućnost prerade u pragove, b) jednostrana zakrivljenost do visine luka 3°/o od dužine praga i to do lffVo zakrivljenih trupaca od ukupne količine. Upotrebljava se hrast, cer i bukva. Siječe se samo zimi. Trupci za pragove od hrasta cera i bukve, kvaliteta P su počev od 2 b debljin skog podrazreda i dalje, u dužinama 1,60; 1,80; 2,30; 2,50 i 2:60 m i u njihovim višekratnicima i kombinacijama. Kod bukve se dozvoljava neprava srž, koja neće prelaziti 50°/o površine presjeka praga. Profili pragova po standardu JUS D. D 1.020 a = donja širina; b = gornja širina (ležište tračnice); h = visina |