DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1955 str. 57 <-- 57 --> PDF |
sjeća treba ograničiti na što manju površinu, a ostali dio treba privesti racionalnom gospodarenju. Schaeffe r (A.): Route ou Piste (Put ili staza) str. 36-38. Autor izlaže prednosti -i način izgradnje šumskih cesta širine 2,5—3 m, kojima mogu ići traktori u odnosu na izgradnju modernih cesta, u slučajevima, kada nismo potpuno sigurni u rentafoilitet ovih posljednjih. Sal lena ve (H.): Le reboisement de la zone littarale d´une foret de dunes (Pošuml javan je obalne zone u jednoj šumi na dinama) str. 39-48, slika 6. Autor je iznio poteškoće oko pošumljavanja praznina nastalih u kulturama primorskog bora za vrijeme rata. Pošumljavanje borovim biljkama i čempresom ostalo je bez uspjeha. Zato je primjenjena metoda ograda (palissades) i živih živica biljke Adriplex halimus L. Iz ovih barijera uspjelo je pošumljavanje borova. No. 2, veljača 1955. Chapni s (J.): Le mahogany et l´amelioration de la foret martiniquaise (Mahagonij i melioracija šuma na Martinici) str. 85-94, slika 4, graf. 4. Silvy-Leligois : Etude forestiere d´une commune lorraine: Viterne (Meurthe Moselle), (Šumarski studij jedne općine u Loreni: Viterne), str. 93-104, si. 4. Vene t (J.): Une commune forestiere bien vivante: Liffol-le-grand (Jedna dobro stojeća šumarska općina: Liffol-le grand), str. 103-107. Levo y (R.): La prevision du volume des coupes dans les futares jardinees (Predviđanje sječive mase u prebornim šumama), str. 108—144, graf. 2. Autor iznaša koncepcije o procjeni sječive mase u prebornim šumama jele. Dosadašnji postupak, propisan 1883. god., imao je posljedicu, da je ostvarena masa bila različita od predviđene i pojavljivao se nesklad između osnove i njene primjene. Autor predlaže metodu prema kojoj se računa predviđena sječiva masa u svakoj parceli, polazeći od konkretnih rezultata dobivenih na jednoj proučenoj površini. Pri tome se uzimlje u obzir zdravstveno stanje, mogućnost regeneracije i t. d. Rous sei (L.): Materiel et production (Masa i produkcija), str. 121-129, graf. 4, fot. 1. Vine y (R.): Multiplicity des facteurs de productione (Mnogobrojnost produkcionih faktora), str. 130-137, fot. 2. No. 3. Mars 1955. Dugela y (A.): Le fait vegetal de la foret mediterranćenne (Vegetacijsko stanje mediteranske šume), str. 169-175, fot. 2. Autor zaključuje, da u mediteran skim šumama, izgorena šuma »može i mora ostati šuma«, kada ljudska intervencija ne poremeti tok prirodnih faktora. Pi a gna t (F.): De l´emploi des feuillus dans les boisment et reboisements en essences melangles (Upotreba lišćara kod ponovnog pošumljavanja mješovitim vrsta ma), str. 176-178. Wiedman n (M.): Un exemple de formation de laves torrentielles (Primjer stvaranja bujičine lave), str. 179-187, skica 1, fot. 4. Migne t (J. M.): Boisement et regeneration de forets reliques en zone tropi cale humide (Pošumljavanje i regeneracija reliktnih šuma u humidnoj tropskoj zoni); 179-200 fotogr. 2. Lemp s (.F): Economies realisables au chapitre de l´entretien des lignes dans les forets feuillus (Ostvariva ekonomija u pitanju uzdržavanja prosjeka u šumama lišćara) 201-207, skica 4, fotogr. 2. Pard e (J.): Le mouvement forestier ä l´etranger. Un dendrometre pratique et efficace: Le dendrometre Blume-Leiss. (Šumarski napredak u inostranstvu). Jedan praktični i efikasni dendrometar: Dendrometar Blume Leiss, str. 206-210, fotogr. 2, skica 1. Du val (M.): Recherche sur les origines des institution forestieres en Bre tagne (Istraživanje o postanku šumarskih institucija u Bretanji), s´tr. 211-216. Vazeille s (M.): Contribution ä l´histoire de la foret sur le plateau de Mil levaches (Prilog povjesti šume na platou Millevaches), str. 217-220, si. 1. |