DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1955 str. 22 <-- 22 --> PDF |
Tabela 6 Godišnji volumni prirast srednjeg Debljinski Broj stabala u drugom jelovog stabla u prvom kolekstepen (d) kolektivu (N) tivu (Z) — Grossissement moyen B, = ZX N Categorie de Nombre de sapins dans annuel d´un sapin dans la prediametre (d) la seconde population miere population (Z) (N) 3 cm mm» 25 0-0202 30 0-0278 35 0 0348 2 0´07 40 0-0407 15 0-61 45 00474 41 194 50 0-0531 104 5-52 55 0-0579 148 8´57 60 0-0634 136 8-62 65 0-0667 49 3-27 70 0-0692 17 1-18 75 0-0707 5 035 80 2 030 85 90 1 0-06 95 100 105 1 013 Ukupno 521 3062 Po 1 ha 28 166 Napominjemo, da u odjelu VII, 1, f nije bilo suhih jelovih stabala za vrijeme naših istraživanja, nego su pojedine jele, njih oko 15%, bile zaražene imelom, i to tako, da je na većini stabala bio samo po jedan imelin grm, dok je na manjem broju stabala bilo po dva, po tri, pa i više imelinih grmova. Bilo bi zanimljivo nastaviti ova istraživanja i utvrditi gubitak na prirastu u jelicima drugih ekoloških prilika i drugo g intenziteta i načina zaraze. * Za ilustraciju navest ćemo još´jednu jelovu sastojinu u fitocenozi jele i rebrače fakultetske šumarije Zalesine, gdje je postotak zaraze veći i gdje je način zaraze jači. To je pokusna ploha »Podvodenjak«, gdje su gotovo sve debele jele zaražene imelom, ali tako, da na svakom stablu ima po nekoliko imelinih grmova, To se očitovalo i u visinsko m i u debljinskom prirastu jele. Dok u susjednim zdravim sastojinama |