DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1955 str. 13 <-- 13 --> PDF |
UTJECAJ IMELE NA PRIRAST JELOVIH ŠUMA Influence du gui sur l´accroissement des sapinieres DR. ING. DUŠAN KLEPAC (Zagreb) P P ri istraživanju volumnog prirasta u jelovim šumama Gorskog Kotara opazio sam zanimljivu pojavu. Na nekim pokusnim plohama, gdje bi na temelju ekoloških prilika i na temelju drvne mase sastojina čovjek očekivao veću produkciju, izmjerio sam manji prirast. Razmatrajući različite faktore, koji bi mogli utjecati na smanjenje produkcije, i detaljno motreći istraživane sastojine, došao sam na pomisao, da bi imela (V i s c u m albu m f. sp. abietis Tub.) mogla biti uzročnik smanjenog prirasta, jer su pokusne plohe s manjim prirastom bile prilično zaražene imelom. To me potaklo, da istražim, kako utječe imela na prirast jelovih šuma. IDEJA Izabrati jednu dovoljno veliku jelovu sastojinu, koja je zaražen a imelom . Zatim izmjeriti prsne promjere svih stabala. Pri mjerenju prsnih promjera dalekozorom motrit i krošnj u i utvrditi, da li je izmjerena jela zaražena imelom ili nije. Zdrava jelova stabla tretirati kao jedan, a zaražena jelova stabla kao drugi kolektiv. Najprije izmjeriti godišnji prirast prvog kolektiva (A), a zatim godišnji prirast drugog kolektiva (B). Stvarni će godišnji prirast u istraživanoj sastojini prema tome iznositi: Pi = A + B (1) No ako pretpostavimo, da su u drugom kolektivu sva stabla zdrava, onda godišnji prirast toga kolektiva ne će biti (B) nego (B^ . Jednadžba (2) dat će nam godišnji prirast istraživane sastojine, kad u. njoj ne bi bilo zaraženih stabala imelom. P2 = A + B, (2) Gubitak na prirastu (G), koji je nastao zbog imele, moći ćemo izračunati iz jednadžbe (3) ili (4). G = P2 — p, (3) G = B,— B (4) OBJEKT ISTRAŽIVANJA Za ovaj pokus izabrao sam odjel VII, 1, f, u šumskom predjelu B elevin e fakultetske šumarije Z ale s ine . Sastojina je zaražena imelom i nije pregusta, tako da se dobro mogu motriti krošnje i vrhovi stabala; površina joj iznosi 18´40 hektara. Najvažniji klimatsk i faktor i u toj sastojini su ovi: prosječna se godišnja temperatura kreće oko 6´9°C; prosječna količina godišnjih oborina dosiže do 2.200 mm; Lango v kišni faktor je oko 300, a Martonneovje stepen suhoće veći od 100; sastojina je izložena vjetrovima, koji pusu s jugozapada te donose kišu, le d |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1955 str. 14 <-- 14 --> PDF |
232 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1955 str. 15 <-- 15 --> PDF |
233 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1955 str. 16 <-- 16 --> PDF |
i snijeg, što se tiče edafskih faktora, ističemo, da odjel VII, 1, f pripada fitocenozi jele i rebrače (Abieto-Blechnetum, Horvat ) ; tlo je jako isprano; pH je pao na 4! Druge zaraze i bolesti nisu opažene, jer je u toku posljednje 4 godine odjel VII, 1, f očišćen od defektnih i suhih stabala. U toku mjeseca lipnja i srpnja 1954. godine izvršena je inventura toga odjela. Pomoću zaokružbenih promjerki na 5 centimetara izmjereni su prsni promjeri svih stabala iznad 17´5 cm prsne debljine. Istovremeno je svako jelovo stablo motreno dalekozorom, da bi se utvrdilo da li je zdravo ili zaraženo. Na taj smo način izvršili inventuru prvog i drugog kolektiva, t. j . zdravih i zaraženih jelovih stabala. Iz tabele 1 vidimo, da u odjelu VII, 1, f ima svega 3.532 jelova stabla. Od toga je 3.011 zdravih, a 521 je zaraženo imelom, što će reći, da postotak zaraze iznosi 15% s obzirom na broj stabala. Temeljnica zdravih stabala iznosi 398´43 m2 ili 21´65m2/ha; temeljnica zaraženih jelovih stabala je 130.15 m2 ili 7.07 m2/ha. Iz tabele 2 vidimo, da u istraživanoj sastojini ima na jednom hektaru 297 m3 drvne mase zdravih, a 105 m3 drvne mase zaraženih jela. To znači, da postotak zaraze iznosi 26% s obzirom na drvnu masu. Taj je postotak daleko veći od onoga s obzirom na broj stabala, što je razumljivo, ako se ima pred očima, da su najvećim dijelom zaražena debel a stabla (vidi tabelu 1). Obračun drvne mase izvršili smo na bazi tarifa, koje smo sastavili za jelu u odjelu VII, 1, f. U tu je svrhu izmjereno pomoću hipsometra B 1 ume- Leiss 716 visina na 716 jelovih stabala u oba kolektiva. Na temelju visinske krivulje i Schubergovi h dvoulaznih drvnogromadnih tablica za jelu sastavili smo jednu tarifu za oba kolektiva, jer se njihove visinske krivulje nisu međusobno mnogo razlikovale. Tu smo tarifu donijeli u tabeli 3. Po njoj smo kubirali i smrču. Za bukvu smo upotrebili tarifu iz susjednog odjela VII, 4, b u »Tuškom Lazu«, koja se može naći u mojoj studiji: »0 šumskoj proizvodnji u fakultetskoj »šumi Zalesini«, Glasnik za šumske pokuse br. 11, Zagreb 1953, strana 221. UTVRĐIVANJE STVARNOG PRIRASTA Prvi kolektiv — zdrava jelova stabla Prvi se kolektiv sastoji od 3.011 zdravih jelovih stabala. S obzirom na veliki broj stabala u tom kolektivu odlučili smo, da ćemo u njem uzeti samo oko 10% uzoraka (izvrtaka) pomoću Presslerov a svrdla, ali tako, da kod uzimanja uzoraka bude isključen subjektivni momenat. Zato smo na šumsko-gospodarskom nacrtu povukli olovkom 10 ekvidistantnih pruge ukupne duljine oko 3.800 metara. Međusobni je razmak pruga iznosio 50 metara, a širina pruge bila je 5 metara (vidi sliku 1). Na tim su pirugama izbušena Presslerovi m svrdlom sva zdrava jelova stabla deblja od 17.5 cm prsnog promjera. Tako smo dobili 344 uzorka (izvrtka) iz prvog kolektiva; n = 344. Nakon sortiranja i analize tih izvrtaka izračunali smo po teoriji najmanjih kvadrata jednadžbu za debljinski prirast jele u prvom kolektivu: mr = + 2,22755 + 0,06726 X đ — 0,00057 X d2 (5) 234 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1955 str. 17 <-- 17 --> PDF |
235 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1955 str. 18 <-- 18 --> PDF |
U toj jednadžbi (im) označava prosječni godišnji debljinski prirast jele u milimetrima; (d) je prsni promjer jele u centimetrima. Pomoću te jednadžbe izračunali smo prosječno vrijeme prijelaza (Trf) za debljinske stepene širine od 5 cm, kako je to u tabeli 4 naznačeno. Na temelju podataka iz tabele 1 (broj stabala), iz tabele 3 (tarifa) i iz tabele 4 (vrijeme prijelaza) izračunali smo, da u prvom kolektivu godišnji volumni prirast iznosi 12070 m3 ili 6´56 m3 po jednom hektaru.1 Obračun prirasta izvršen je po metodi, koja je opisana u studiji »Vrijeme prijelaza«, »šumarski list« br. 1 od 1953. A = 12070 m3 ili 6´56 m3/ha. Drugi kolektiv — jelova stabla zaražena imelom Drugi kolektiv čini 521 jelovo stablo zaraženo imelom. Smatrali smo, da je jedino ispravno, ako sa svakog stabla toga kolektiva uzmemo po jedan uzorak Presslerovi m svrdlom. To je i učinjeno. Nakon sortiranja i analize 521 uzoraka donosimo u tabeli 5 podatke o debljinskom prirastu (m) drugoga kolektiva. Te podatke nismo izravnali, jer su došli u obzir sv} članovi toga kolektiva, te ćemo izmjerene — neizravnane — debljinske priraste dalje upotrebiti kod obračuna prirasta. Budući da stabla drugoga kolektiva imaju u većini slučajeva kro šnju, koja je slična kišobranu (vidi fotografiju 1.), čini se, da je dopušteno zanemariti visinski prirast i upotrebiti postotak plošnog 1 Kod ovog obračuna uzeta su u obzir i smrčeva stabla, kojih ima samo 9 komada po jednom hektaru. 236 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1955 str. 19 <-- 19 --> PDF |
TABELA 5 d 2Z n m Td P 35 5131 2 2566 1949 1-46 40 50 662 15 3-377 1481 1-70 45 141123 41 3´442 1453 153 50 319948 104 3-076 1625 1-24 % 55 520340 148 3516 14-22 T27 60 51T022 136 3-758 13-30 125 65 207566 49 4-236 11-80 131 70 72-904 17 4-288 11-66 1´23 75 16-658 5 3332 1501 0-89 80 15-833 2 7-917 6-32 1-98 85 — — — T-— 90 2-873 1 2-873 17-40 063 105 5-319 1 5319 940 101 prirasta (p)* pri utvrđivanju volumnog prirasta stabala drugog kolektiva. Pomoću postotka plošnog prirasta izračunali smo, da u drugom kolektivu godišnji volumni prirast iznosi 2469 m3 ili 1´34 m3 po jednom hektaru. B = 2469 nv» ili 134 m3/ha. Stvarni godišnji prirast u odjelu VII, 1, f Stvarni godišnji prirast u odjelu VII, 1, f jednak je sumi priraštaja u oba kolektiva: Pt = 656 ms + 1 34 nv» = 7 90 nvVha. * Postotak plošnog prirasta izračunali smo po formuli: * 1000 1 P ~ ~T X Td U toj formuli (d) označava prsni promjer stabla, a (Td) vrijeme prijelaza. Izvod te formule može se naći u studiji »Tablice postotka prirasta«, Šumarski list br. 9—10 od 1954. godine str. 456, gdje je vrijeme prijelaza označeno slovom (n). |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1955 str. 20 <-- 20 --> PDF |
Foto 1. Jele zaražene imelom u Belevinama; Fakultetska šumarija Zalesina. Gui sur sapin, Region Gorski Kotar en Croatie. (Orig.) UTVRĐIVANJE GUBITKA NA PRIRASTU Usporedba prirasta u oba kolektiva Veličina volumnog prirasta zavisi ponajviše od debljinskog prirasta. Stoga ćemo ovaj posljednji usporediti u oba kolektiva i prikazati to grafički na slici 2. Na toj slici puna linija označava izmjereni debljinski prirast u prvom , a crtkana linija izmjereni debljinski prirast u drugo m kolektivu. Manji debljinski prirast u drugom kolektivu možemo pripisati imeli, jer drugih ozbiljnih zaraza u toj sastojini nije bilo za vrijeme naših istraživanja. |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1955 str. 21 <-- 21 --> PDF |
PROSJEČNI GODIŠNJI DEBLJINSKI PRIRAST zdravih 11) i. zaraženih (2) jelovih shbo/o ime/om u ODJELU BELEVINE vii, %f fokultekke šumarije ZALCSI/JE Mjereno /jeli 195*t godine ´ 1 \ / II) -A^\ / \ / y"´\ -/ \/ ´» IV (21 - J I iii Hipoteza Kad drugi kolektiv ne bi bio zaražen imelom, njegov bi prirast bio veći. Može se pretpostaviti, da bi u tom slučaju stabla drugog kolektiva prirašćivala isto onako kao stabla prvog kolektiva, jer se radi o istoj sastojim i istim ekološkim prilikama i jer su stabla oba kolektiva međusobno izmiješana u odjelu VII, 1, f. Prihvatimo li tu pretpostavku, onda možemo izračunati veličinu (B^ . Iz tabele 6 vidimo, da (BT) iznosi 30´62 m3 ili I´M m3 po jednom hektaru.3 Bi = 3062 m3 ili 166 m7ha Pa = 656 m3/ha + 166 m3/ha = 8´22 m3/ha. Gubitak na prirastu Poznavajući (B) i (Bj) možemo izračunati gubitak prirasta na jelovim stablima, koja su zaražena imelom. Taj gubitak (G) iznosi: G = 822 nv» — 7´90 m3 = 0 32 m3/ha (3) G = 1´66 ms — 1 34 m3 = 0 32 m3/ha (4) To znači, da je u odjelhi VII, 1, f, PRIRAST JELOVIH STABALA KOJA SU ZARAŽENA IMELOM, SMANJEN ZA 19»/0 ILI OKRUGLO ZA JEDNU PETINU. a Napominjem, da u prvom kolektivu ima jelovih stabala samo do 75 cm prsne debljine. Stoga na 4 stabla, deblja od 75 cm, u drugom kolektivu nije mogla biti primijenjena spomenuta pretpostavka, nego je za ta stabla uzet u račun njihov stvarni prirast. |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1955 str. 22 <-- 22 --> PDF |
Tabela 6 Godišnji volumni prirast srednjeg Debljinski Broj stabala u drugom jelovog stabla u prvom kolekstepen (d) kolektivu (N) tivu (Z) — Grossissement moyen B, = ZX N Categorie de Nombre de sapins dans annuel d´un sapin dans la prediametre (d) la seconde population miere population (Z) (N) 3 cm mm» 25 0-0202 30 0-0278 35 0 0348 2 0´07 40 0-0407 15 0-61 45 00474 41 194 50 0-0531 104 5-52 55 0-0579 148 8´57 60 0-0634 136 8-62 65 0-0667 49 3-27 70 0-0692 17 1-18 75 0-0707 5 035 80 2 030 85 90 1 0-06 95 100 105 1 013 Ukupno 521 3062 Po 1 ha 28 166 Napominjemo, da u odjelu VII, 1, f nije bilo suhih jelovih stabala za vrijeme naših istraživanja, nego su pojedine jele, njih oko 15%, bile zaražene imelom, i to tako, da je na većini stabala bio samo po jedan imelin grm, dok je na manjem broju stabala bilo po dva, po tri, pa i više imelinih grmova. Bilo bi zanimljivo nastaviti ova istraživanja i utvrditi gubitak na prirastu u jelicima drugih ekoloških prilika i drugo g intenziteta i načina zaraze. * Za ilustraciju navest ćemo još´jednu jelovu sastojinu u fitocenozi jele i rebrače fakultetske šumarije Zalesine, gdje je postotak zaraze veći i gdje je način zaraze jači. To je pokusna ploha »Podvodenjak«, gdje su gotovo sve debele jele zaražene imelom, ali tako, da na svakom stablu ima po nekoliko imelinih grmova, To se očitovalo i u visinsko m i u debljinskom prirastu jele. Dok u susjednim zdravim sastojinama |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1955 str. 23 <-- 23 --> PDF |
Foto 2. Jele zaražene imelom u ZALESINI. Gui sur sapin, Region »Gorski Kotar«, Zalesina. (Orig.) podjednakih ekoloških prilika debele jele prirašćuju u visinu prosječno godišnje oko 20 cm (na pr. pokusna ploha »Stari Zatürni«, vidi »šumarski list« od 1954. na str. 96. i 97.), dotle je visinski prirast zaraženih jela na pokusnoj plohi »Podvodenjak« pao gotovo na nulu. Što se tiče debljinskog prirasta jele, za taj smo utvrdili, da on u fitocenozi jele i rebrače postiže u prosjeku svoj maksimum kod jelovih stabala, koja imaju promjer veći od 65 cm u visini prsiju (vidi tabelu br. 4 i sliku br. 4 na strani 94. i 95. »šumarskog lista« od 1954. godine). Na pokusnoj plohi »Podvodenjak« konstatirali smo, da. je debljinski prirast počeo |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1955 str. 24 <-- 24 --> PDF |
opadati već kod jelovih stabala prsnog promjera od 50 cm u prosjeku. To se vidi iz jednadžbe (6), koja nam definira prosječni godišnji debljinski prirast jele (m,) u milimetrima na pokusnoj plohi »Podvodenjak«. m,. = 0-01772 + 016819 X d X 000165 X d2 (6)´ U tom je slučaju imela prouzrokovala smanjenje debljinskog prirasta za preko 50%; pored toga indirektno je smanjena dimenzija sječne zrelosti, i tako u neku ruku onemogućena produkcija stabala jačih dimenzija, a da ne govorimo o oštećenjima i griješkama drveta od imele, na što su već ranije ukazali i detaljnije demonstrirali Tu be uf u Njemačkoj, Pia gnat u Francuskoj, Petercontesse u Švicarskoj i drugi. ZAGLAVAK Rezultati ovih istraživanja pokazuju nam, da jelova stabla zaražena imelom prirašćuju u Belevinama 19% manje nego zdrava jelova stabla. Ta činjenica ukazuje na problem: kako spriječiti širenje imele u našim šumama. Problem nije nov,* ali je vrlo aktuelan, jer se čini, da se poslije rata povećavala površina zaraženih jelovih šuma, ne samo u Gorskom Kotaru, nego i u ostalim šumama FNR-T. Mi bismo željeli da ovih nekoliko podataka o nepovoljnom djelovanju imele bude poticaj za širu i. svestrani ju borbu protiv tog opasnog parazita. Napomena : Ova je istraživanja financiralo Šumsko gospodarstvo Poljoprivredno- šumarskoig fakulteta u Zagrebu. Laborantske su poslove izvršili demostratori iz uređivanja šuma: ing Dragutin B e d ž u 1 a, Miljenko Komorčec , ing. Ivan Sari ć i ing. Josip Štanfel . Šumskom gospodarstvu i svojim demostratorima najljepše zahvaljujem na pomoći kod ovih radova. LITERATURA Ettinge r J.: Upliv imele (liepak, Loranthus europeus) na prirast drva, »Šumarski list«, Zagreb 1889. Josifovi ć M.: Šumska fitopatologija, Beograd 1952. Pichle r A.: Tri nametnice: Viscum album L., Loranthus europaeus L., i Arceuthobium Oxycedri M. B. u Hercegovini, Glasnik Zemaljskog muzeja za Bosnu i Hercegovinu, Sarajevo 1901. Pi a gna t F.: Sylviculture des sapinieres ä gui, Revue forestiere francaise, No 7—8, Nancy 1950. PI a gna t F.: Le gui du sapin, Annnales de l´Ecole Nationale des Eaux et Forets, XII, 1, Nancy 1950. P 1 a g n a t F.: De l´emploi des f euillus dans les boisements et reboisements en essences melangees, Revue forestiere franchise, Nancy 1955. Ro l R.: Contribution ä l´etude du sapin, Annales de l´Ecole Nationale des Eaux et Forets, VI, 2, Nancy 1937. Tuibeuf : Monographie der Mistel, Berlin 1923. Vajd a Z.: Zaštita šuma, Šumarski priručnik IL, Zagreb 1946 4 Jednadžbu (6) smo izračunali po teoriji najmanjih kvadrata na temelju 236 izvrtaka, izbušenih iz 236 jelovih stabala različitih debljina i različitih položaja na pokusnoj plohi »Podvodenjak«, koja je velika 2,30 ha. 242 |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1955 str. 25 <-- 25 --> PDF |
Resume Influennce du gui sur I´accroissement des sapinieres Le gui du sapin (Viscum album f. sp. abietis Tub.) est tres repandu dans nos sapinieres. L´accroissement du sapin est attenue au profit du gui, parce que celui-ci est un parasite qui vit sur cet afbre. Aussi serait-il interessant de savoir quelles sont les pertes d´accroissement dans les sapinieres, attaquees par le gui. Pour resoudre ce probleme, nous avons decrit une methode d´apres laquelle, semble-t-il, on pourrait determiner les pertes mentionnees. Pour illustrer cette methode nous avons choisi un peuplement de sapin, attaque par le gui. Voici les caracteristiques les plus importantes de ce peuplement. Situation: region »Gorski Kotar«, domaine de la Faculte forestiere de Zagreb, dit sZalesina«; nom: Belevine; surface: 18´40ha; altitude: 800m; temperature moyenne par an: 6´9°C; pluviosite moyenne par an: 2.200mm; volume sur pied par hectare: 402 m:i de sapin; 16 m3 de l´epicea et 6 m3 de hetre; association: Abieto-Blechnetum (Horvat). Pendant le comptage des sapins, nous avons observe leurs cimes ä l´aide d´une longue-vue et nous avons pu constater si un sapin est attaque par le gui ou non. En procedant de cette maniere, nous avons obtenu deux population de sapins dans le meme peuplement. La premiere constituee par des sapins sains; la seconde par des sapins attaques par le gui. La premiere population se compose de 3.011 sapins et la seconde de 521 (voir le tableau No 1). Pour determiner l´accroissement du sapin, nous avons fait le sondage ä l´aide de la tariere de P r e s s 1 e r. Dans la premiere population nous avons pris 344 echantillons de bois (carottes de bois) sur les 344 tiges de sapins selon le principe d´echantillonnage strictement au hasard (voir figure No 1). Dans la seconde population nous avons pris 521 echantillons de bois sur les 521 tiges de sapins, ce que signifie que tous les sapins attaques par le gui etaient sondes. D´apres l´analyse des echantillons pris, nous avons pu determiner l´accroissement annuel moyen du diametre (m) en millimetres pour le sapin de la premiere (1) et de la seconde population (2): (m) Categorie de diametre en centimetres en milimetres 15 20 25 30 35 40 45 50 55 60 65 70 75 (1) — 2´64 3-23 416 3-99 3´87 3-81 4-42 3´38 4-39 505 6-58 4.76 (2) — — — — 2´57 3-38 3-42 3-08 3´52 3´76 4-24 4-29 3-33 Ces chiffres nous montrent que l´accroissement du diametre annuel des sapina attaques par le gui est tres ralenti par rapport aux sapins sains (1), ce qu´on voit plus clairement sur la figure No 2. En nous basant sur le tarif d´amenagement (voir le tableau No 3) et sur les temps de passage mesures, nous avons determine l´accroissement en volume dans la premiere (A) et la seconde population (B). Pour determiner l´accroissement en volume de la premiere population, nous avons employe la methode de Lachaussee , |
| ŠUMARSKI LIST 7-8/1955 str. 26 <-- 26 --> PDF |
parce que les sapins de cette population pouss´ent bien en hauteur. Nous avons determine´ l´accroissement en volume de la seconde population en utilisant la fomule du taux d´accroissement de la surface terriere, parce que l´accroissement en hauteur de ces sapins est dejä tres faible (voir photo No 1). A = 6´56 m3 par an et par ha B´ = l´34m3 par an et par ha Les sapins de chacune des deux populations sont bien meles dans le peuplement dit »Belevine«, ou il n´y a pas d´autres maladies ni insectes dangereux. C´est pourquoi, il semble permis de dire que les sapins de la seconde population pousseraient aussi bien que les sapins de la premiere s´il n´y avait pas eu de guis. Dans ce cas la, l´accroissement annuel en volume de la seconde population serait superieur ä 1´34 m3 par hectare. En nous basant sur le grossissement moyen annuel des sapins dans la premiere population, nous avons constate que l´accroissement annuel de la seconde pourrait s´elever ä 1´66 m3 par hectare, s´il n´y avait pas de gui (voir le tableau* No 6). La perte d´accroissement est de G = 1´66 m3 —1´34 m3 = 0´32 m3 par an et par hectare, ce que signifie que l´accroissement en volume des sapins attaques par le gui est diminue de 19°/o. II serait sans doute interessant de continuer ces recherches dans les autres regions et de proceder ä d´autres verifications. ZNAČENJE ANATOMSKE GRAĐE IGLICA KOD SVOJTA CRNOG BORA U JUGOSLAVIJI DR. MIRKO VIDAKOVIĆ — ZAGREB I. Uvod A natomska građa iglica kod borova više ili manje upotrebljava se u siste matske svrhe. Rod Pinus dijeli se u dva podroda (Haploxylon i Diploxylon ) na osnovu toga, da li ima jednu ili dvije žile u iglici. Unutar svakog podroda kod sistematske klasifikacije uzimane su u obzir i anatomske oznake iglica. Niže sistematske jedinice od vrste određivane su većinom na osnovu morfoloških karakteristika, U ovom radu, koji je većim dijelom kratki prikaz moje disertacije (19), prikazane su svojte crnog bora kod nas određene samo na osnovu anatomske građe iglica. II. Kratki prikaz rad,ova o svojtama crnog bora Na sistematici svojta crnog bora mnogo se radilo i pisalo, pa i pored toga to pitanje nije još razjašnjeno. 0 nekim svojtama crnog bora danas već imamo jasnu sliku, dok su druge malo razjašnjene. Područja su crnog bora: južna Evropa, sjeverna Afrika i Mala Azija. Crni bor obiluje oblicima. Ovdje ćemo se zadržati na njegovim svojtama, koje kod nas dolaze, budući da o stranim svojtama nemamo dovoljno podataka, i *: j * > 1 Pp Crni je bor prvi opisao Arnol d 1785. g. sa područja južne Austrije pod imenom Pinus nigra. Schwarz osporava prioritet toga imena i on crni bor naziva Pinus maritima Mill. Jasno je, da je 244 \ |