DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1954 str. 38 <-- 38 --> PDF |
Iz ovoga što smo dosada izložili proističe nužna potreba poznavanju minimalnih temperatura ne samo onih registriranih u zaklonu, već i pr; tlu, jer razlike mogu da budu znatne te prema tome igraju važnu uloga u životu biljke, naročito u njenim prvim godinama života. LITERATURA Brun t D.: Bases of micro-climatology, Nature No 4347, London 1953. Jacamo n M.: Donnees climatologiques et recherches forestieres, Revue fore stiere No 4, Nancy 1954. Vujevi ć P.: Meteorologija, Beograd 1948. * * Mjesečni pregled vremena u NRH. Izd. Hidrometeorološka služba NR Hrvatske 1953. DIFFERENCE IN TEMPERATURE SHOWN BY MINIMUM THERMOMETERS IN METEOROLOGICAL SCREEN AND ON THE SURFACE OF GROUND Summary This article deals with the difference between the minimum temperature shown by the thermometers posted in a sheltered place (meteorological screen), and that at a highth of 5 cms over bare ground. There are further produced the data of comparative measurements made during the months of January, february and april 1954 (table 1, 2); it can be noticed that the difference is sometimes considerable, as much as 5.5 C°. This difference in 1953 was even 10 C° (table 3). The necessity of knowing the minimum temperature on the surface of the ground is pointed out. Especially so when analysing the climatic conditions in occasion of introduction of some species from warmer areas. O UREĐIVANJU ŠUMA U SLOVENIJI Dr. ing. Rudolf Pipan — Ljubljana I. Opšte primedbe N N akon što je izvršena decentralizacija državne uprave te je ukinut savezni šumarski resor je stručna povezanost između NR u nekoliko oslabila. Stručni kadrovi u pojedinim republikama su u glavnome upućeni sami na sebe i ne mogu očekivati da će iz centralnog nadleštva dobiti uputstva, kako da se rese pojedini problemi. Na drugoj strani stručnjaci mogu se baviti baš onim problemima i zadacima, koji su u konkretnoj sredini najvažniji i najaktualniji. Držim da je ovakav razvoj potpunoma pravilan i da će mnogo doprineti ka bržem razvitku šumarske struke u svim našim republikama. Međutim ovakav razvoj traži da se nađu pogodne forme kako bi se olakšala izmena iskustava i prema potrebi organizovala saradnja, ako se radi o problemima koji u jednakoj meri interesuju dve ili više narodnih republika. S tog gledišta možda ne će biti od štete, ako pokušam našu stručnu javnost obavestiti o radovima na uređivanju šuma u Sloveniji te o teškoćama i problemima na koje smo kod toga naišli. |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1954 str. 39 <-- 39 --> PDF |
2. Neke karakteristike šuma i šumarstva Slovenije Na prvi pogled izgleda da je uopšte nemoguće dati jednu karakteristiku o šumama u Sloveniji, jer su razlike između pojedinih oblasti veoma velike. Razlikujemo 3 glavna predela: a) Alpinski pojas uz severozapadnu granicu sa smrčom kao karakterističnom i vladajućom vrsti drveća; b) Krš koji se deli na Primorski i Visoki Krš koji se sastavni dio jugoslavenskog Dinarskog sistema sa karakterističnim prebornim šumama jele, smrče i bukve; c) Nizinski dio, gde u posavskom pojasu prevlađuju hrastove, a u podravskom borove šume. Ipak uza svu različitost ima nekih zajedničkih svojstava, koja naročito padaju u oči ako uzimamo u obzir prilike u ostalim našim narodnim republikama. Pre svega treba istaknuti da su šume takove, kakvim ih je načinio čovek. Uz neznačajne iznimke sve su to »gospodarske šume« (Wirtschaftswälder). Prašuma ili šuma poluprašumskog tipa imamo veoma malo. Usleđ toga nemamo nigde još nenačetih akumulacija drvnih masa, nemamo rezervnih zaliha. Zato smo u pogledu etata u najvećoj meri ovisni od prirasta. Briga za prirast je sadržaj svih naših stručnih nastojanja. Daljnja karakteristika našeg´šumarstva je apsolutno prevladanje prebornog tipa šuma. Ovo je bez sumnje u vezi sa strukturom vlasništva nad šumama. Do početka II. svetskog rata bio je udio državnih i uopšte javnopravnih šuma sasma neznatan, šume su pripadale ogromnom broju privatnih vlasnika, većinom seljaka. Razvoj je pokazao da preborni način gazdovanja najbolje odgovara potrebama malog posednika, koji mora da se trajno snabdeva sa svojih parcela. U stručnoj literaturi nailazimo vrlo često na sasma negativan stav spram seljačkih prebornih šuma. Takve se ocene naročito često čuju od šumarskih stručnjaka, koji veruju jedino u normalnu jednodobnu šumu. Međutim što se tiče Slovenije ne bih se nikako mogao složiti s ovakvim stavom. Istina da se je teško orijentirati u tim šumama. Svaki vlasnik je unio nešto ličnoga u način gazdo vanja. Zato naše preborne šume pretstavliaju neverovatno šarenilo raznih tipova i prelaznili oblika. Naročito se razlikuju u pogledu veličine drvne zalihe po ha. Ima sastojina prebornog tipa sa zalihom od 60 m3/ha, pa sve do 600 m3/ha. Dakako, šuma sa jakom zalihom ima sasma malo, rekli bismo, imamo ih samo kao uzorak da ih možemo pokazati i proučavati. Većinom prevlađuju šume sa oko 100 m3/ha. Prosečna drvna zaliha po ha je u slovenačkih prebornim šumama mnogo niža no u bilo kojoj republici. Uza sve to treba utvrditi da među seljačkim šumama ima vanredno lepih sastojina, njihovi vlasnici su u znatnom broju pravi majstori prebiranja. Pored seljačkih prebornih šumama imamo i većih državnih šumskih kompleksa u kojima su već bivši vlasnici, veleposednici, uveli preborni način gazdovanja. Među ovima treba naročito istaknuti preborne šume oko Po stojne, u kojima se već oko 40 godina gospodari prema načelima kontrolne metode. Jednodobnih šuma ima samo oko 15%, većim delom se nalaze u alpskom predelu. Razmer dobnih razreda je relativno povoljan, jer su u dovoljnoj meri zastupani i stariji razredi. Da ove starije šume dosada nisu bile iskorištene glavni je razlog u nedovoljno izgrađenoj mreži cesta. Zato su te |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1954 str. 40 <-- 40 --> PDF |
starije šume slabije kvalitete, slabo prirašćuju. Općenito se može kazati da jednodobne šume nisu pravilno proređivane. Preborni način gazdovanja ima kod nas jaku tradiciju, dok smisao za pravilno proređivanje moramo tek da stvaramo. Konačno treba da pomenemo još jednu karakteristiku — znatan dio naših šuma nalazi se na bivšim pašnjacima, mnoge parcele na kojima imamo odraslih šuma vode se u katastru još uvek kao pašnjak. Proces pretvaranja pašnjaka u šume započeo je pre 100 godina, nakon izvršene segregacije, a traje još i danas u vezi sa industrijskim razvojem. Zbog odlaska radne snage sa sela u industriju, napušta se paša i obrađivanje slaborodnih i udaljenih zemljišta. U Sloveniji još danas ima tipičnih »šikara« ili »grmišta« koje se razlikuju od onih u ostalim delovima države po tome, što ove šikare nisu ostaci nekadašnje šume, već su prethodnice šume koja postepeno osvaja nova zemljišta bez aktivne saradnje čoveka. Napuštanje paše ima sa druge strane neke vrlo neugodne posledice za naše šumarstvo. Uzgoj stoke u štalama traži ogromne količine stelje. Pošto slame u Sloveniji nema dovoljno, glavni dio stelje crpe se iz šuma. Računamo da ima blizu 200.000´ ha šuma u kojima se stelja sakuplja skoro svake godine. Na taj način zemljišta brzo degradiraju i jedino loše borove sastojine mogu da još nekako vegetiraju na takvim »steljnicima«. 3, Izvršeni uređajni radovi Do 1950 godine sve je poslove na uređivanju šuma vršila republička uprava za uređivanje šuma, koja je slala na teren radne ekipe da izvrše terenske radove, a pisarnički radovi vršeni su u centrali. Uređivački radovi su vršeni tako, da su najednom zahvaćena čitava šumsko-privredna područja, državne i nedržavne šume. Do 1950 godine izvršeni su terenski radovi u 4 područja, cea 70.000 ha državnih i 80.000 ha nedržavnih šuma. Radilo se pod najtežim uslovima u onim godinama, kada se svim silama forsiralo izvršenje godišnjih planova seča. Taksatorski kadar, tek što se sakupio, bio je opet rasformiran da popuni praznine u operativi. Zato se nisu mogli svi terenski podaci upotrebiti za izradu operata. Godine 1951 izvršena je reorganizacija, tako da je kod svakog šumskog gazdinstva osnovana samostalna sekcija za uređivanje šuma, a u republičkom organu za šumarstvo je osnovan referat za koordinaciju rada sekcija. Decentralizacija je omogućila, da su se taksatori približili terenu i njegovoj problematici i da u sve većoj meri sarađuju kod rešavanja konkretnih privrednih zadataka. Istovremeno se prestalo sa kompleksnim uređivanjem čitavih šumsko-privrednih područja, već se uglavnom uređivalo državne šume pod upravom gazdinstva. Misao kompleksnog uređivanja šumsko-privrednih područja tim nije napuštena, već je predviđeno da se najpre urede državne, potom nedržavne šume, a konačno da se sastavi kompleksni elaborat za sve. šume u području. Sa uređivanjem nedržavnih šuma počinjemo tek sada; radovi se nalaze još u stadiju proučavanja. Kod radova 1947—1950´ smo stekli iskustvo da nije umesno da metode rađa, koje upotrebljavamo u državnim šumama, prenašamo na nedržavne. U tim godinama smo naime formirali odelenja u državnim i nedržavnim šumama po istim načelima, jedino da su u državnim šumama bila nešto manja. U svakom nedržavnom odelenju bilo je povezanih nekoliko privatnih šumskih poseda. Taksacijom takvih odelenja |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1954 str. 41 <-- 41 --> PDF |
dobili smo neke prosečne vrednosti, koje se mogu upotrebiti u okviru opštih inventarizacija, a ne mogu da posluže kao uputstvo za gazdovanje sa konkretnim šumama. Sada smo prešli na drugu metodu. Gospodarsku jedinicu pretstavlja individualni šumski posed ili parcela. Taksacioni elementi sabiru se na posebnim kartonima, koji ujedno služe za evidenciju o izvršenim sečama i uzgojnim radovima. Po ovoj metodi je uređeno do sada cea 10.000 ha seljačkih šuma. Metode terenskih i ostalih radova razvijaju se postepeno na temelju stečenih iskustava. Tako smo gotovo posvema napustili metode primernih pruga i krugova, jer smo zbog rascepkanosti našeg šumskog poseda morali uzimati tako visok postotak primernih površina (1953: prošek iznad 9%) da je time taj način rada postao suviše skup. Zbog toga, kao i zbog uvođenja kontrolne metode, puna je klupacija postala naša osnovna terenska operacija. Upotrebljavamo specijalne primerke tipa »Böhmerle« koje su podelene na 5 centimetarske debljinske stepene: 0 — 5,5 — 10,10 — 15 cm itd. U prebornim šumama u pravilu merimo drveće sa premerom od 15 cm na više, tj. od 4 stepena dalje. Upotrebljavamo 10-centimetarske debljinske razrede: 0 — 10 = 1,10 — 20 cm = II. itd. Frekvenciona krivulja broja stabala na 1 ha je obligatan instrument za prikazivanje strukture sastojina. Preborne šume se u pravilu uređuju po konkretnoj metodi. Nije to klasična Biollyeva metoda, iako se mnogo oslanjamo na nju. Pored toga iskorištavamo iskustva tzv. Postojnske metode i Pogačnikove metode. Neke sekcije prelaze na upotrebu sylvi, jer je iskustvo pokazalo da se tablice, konstruisane na temelju izmere visine u pravilnim i dobrim prebornim sastojinama, tek neznatno razlikuju od Biollyevih »tarif fixe«. Za utvrđivanje prirasta u prebornim šumama u sve većoj meri se služimo Presslerovim svrdlom. Podatke vrtanja upotrebljavamo na različite načine. Neki drugovi rade po metodi, koju je dr. Klepac prikazao u »Šumarskom listu«. Lično sam mišljenja, da je ova metoda za praksu dosta komplikovana. Pitanje koje treba resiti sastoji se u tome, da utvrdimo koji prsni premer je imalo srednje stablo debljinskog stepena ili razreda pre 10 godina. Pošto za obračun masa i onako moramo imati jeđnoulazne taksacijske tablice, nisu nam potrebne nikakve formule za izračimavanje prirasta. Iz prsnog premera pre 10 godina interpolacijom dobijamo kubaturu stabla u to doba, a diferencija sadanjeg i ranijeg volumena nije ništa drugo nego prirast srednjeg stabla. Međutim po mom je teži problem u tome. kako da iskustva stečena na određenoj površini prenesemo na ostale površine, na kojima se nije vrtalo. Smatram da je praktički isključeno da bi istraživanje prirasta mogli protegnuti na sve šume koje dolaze do uređivanja. Zato je važno da pravilno odabiramo površine na kojima se vrta, da bismo mogli rezultate pravilno iskoristiti. Dva su kriterija koja trebamo pre svega uvažavati: a) Debljinski prirast je u najvećoj meri ovisan o gustoći sastojine, a indikator gustoće u prebornoj šumi je zbroj temeljnica po ha. Rezultate vrtanja koje smo dobili u sastojinama sa temeljnicom od 20´—25 m2 smemo upotrebiti samo za sastojine slične gustoće, dakle iste temeljnice — pr e seče . b) Drugi kriterij koji moramo uzimati u obzir je dobrota staništa. Konačno moramo izračunati postotak prirasta (po Pressleru), jer pomoću tog najlakše prenašamo stečena iskustva na sastoiine, u kojima prirast nije neposredno meren. što se tiče zahteva u pogledu preciznosti računa prirasta, smatram da u tom pogledu 579 |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1954 str. 42 <-- 42 --> PDF |
ne smemo ići predaleko ni na više ni na niže. Prirast nije neka stalna veličina ni u onim slučajevima, gde je sastojina u ravnoteži. I u šumi imamo dobrih ili loših godina, zbog toga se prirast menja iz godine u godinu, iz obhodnjice u obhodnjicu, makar su svi ostali uslovi nepromenjeni. Bez sumnje su ove oscilacije mnogostruko uže, no što su naše dosadašnje ocene prirasta na temelju raznih tablica ili drugih indikatora. Kada ćemo imati mnogogodišnja iskustva na temelju izmera po kontrolnoj metodi, znat ćemo prosečne vrednosti sa kojima ćemo računati kod kalkulacija o budućem prirastu sastojina koje se uređuju. U pogledu jednodobnih šuma stojimo na platformi klasične kombinovane metode time, da u isto vreme nastojimo primenjivati i načela sastojinskog gospodarenja. Glavno je, da metode uređivanja dovedemo u saglasnost sa šumsko-uzgojnim ciljevima. Kod nas je veoma aktuelno pitanje prelaza od oplodne seče na velikim površinama na seču u krugovima ili u uskim prugama. Fitocenološka analiza postaje sve važnije sredstvo za određivanje smernica budućeg gospodarenja sa šumama. Nisu retki primeri gde smo baš na osnovu takve analize i diagnoze odlučili, da promenimo dosadanji način gazdovanja. Nažalost se baš sada nalazimo u teškoj krizi, jer nemamo dovoljno specijalizovanih stručnjaka. 4. Problematika a) Strukturni razredi Napred je već bilo rečeno da u slovenačkim prebornim šumama vlada neobično šarenilo sastojinških tipova. Imamo sastojina sa relativno pravilnom prebornom strukturom, ali sa neobično niskom hektarskom zalihom, a imamo nekoliko sastojina (lako ih prebrojimo) sa zalihom do 600 m3/ha. Glavna razlika između tih sastojina je u tome, koji najviši premer postignu stabla u njima. U Notranjskoj imamo na pr. vrlo lepe preborne šume koje seljaci sistematski gaje sa ciljem proizvodnje tankog materijala za tesanje. Najviši premeri su 30—35 cm. I neki šumski veleposeđi u tim krajevima su se u prošlosti specijalizovali na proizvodnju tankog materijala, za tesanje, koji su prodavali u Trst. U nekim drugim predelima na pr. na Pohorju imamo nekoliko seljaka koji su svu svoju ambiciju stavili u to, da uzgoje prebornu šumu sa što jačim drvećem. Imao sam priliku da potanje proučavam prebornu sastojinu sa 600 m3/ha, gde su najjača stabla imala premer od 90—100 cm. Najjači debljinski razred u relativno pravilnoj prebornoj sastojini je prema tome indikator koji nam omogućava veoma interesantne konstatacije. O tom razredu ovisi broj stabala po ha, veličina temeljnice, drvna zaliha, uslovi pomlađivanja itd. Verovatno ovaj indikator nije toliko interesantan za ostale NR koliko je već danas važan za Sloveniju. Za nas se postavlja kao najvažnije šumsko- privredno pitanje: koji tip preborne šume je za naše prilike najbolji, da li onaj sa 150, 250... ili 550 m3/ha. Teoretski odgovor je vrlo jasan: odlučit ćemo se za onaj tip koji uz najmanju drvnu zalihu jamči najveći prirast po hektaru. Da bismo kod rešavanja ovog pitanja imali odgovarajuće tehničke nazive, smatram da bi kod opisa prebornih šuma trebalo uvesti još jedan indikator »strukturni razred«. Svaka preborna sastojina se uvrsti u onaj strukturni razred koji odgovara najjačem de |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1954 str. 43 <-- 43 --> PDF |
bljinskom razredu. Ako najjača stabla postižu promer 30—40 cm, onda ta sastojina spada u IV. strukturni razred. Ako najjača stabla imaju promer 50—60 cm, onda spada u VI. strukturni razred. Ako je pravilna preborna struktura na pr. do 40 cm promera, a sem toga imamo po koje prestaro stablo sa jakim premerom, onda ćemo sastojinu uvrstiti u IV. razred, a ujedno ćemo predvideti uklanjanje drveća koje ne spada u tu sastojinu. b) Određivanje boniteta prebornih šuma Prirast po jedinici površine je onaj faktor koji je merodavan za klasifikaciju zemljišta i sastojina u bonitetne razrede. Znamo da je u jednodobnim šumama srednja sastojinska visina onaj indikator po kome najlakše i sa dovoljnom tačnošću određujemo bonitetni razred. Svi bonitetni razredi u prirasno-prihodnim tablicama su određeni na temelju sastojinskih srednjih visina. Iskustva se iz jednodobnih šuma nekako automatski prenose na pre- borne. Pita se da li je ovakav postupak zaista opravdan. Bitna razlika između preborne i jednodobne sastojine je u tome, što je kod prve sklop krošanja prekinut, dok kod druge krošnje sačinjavaju kao neki krov. U jednodobnoj sastojini stabla imaju jedinu mogućnost da dođu do svetla u.tome, da do krajnosti razviju rast u visinu. U prebornim sastojinama životni ušlo vi su drugačiji. Pojedina stabla mogu dobiti potrebnu količinu svetla i tako, da razvijaju krošnje u širinu. Poznato je da drveće u prebornoj strukturi ima jače razvijenu krošnju i manju visinu nego u jednodobnim. Novija istraživanja su pokazala da i u jednodobnim sastojinama sa jakom proredom srednja sastojinska visina znade biti za 3 metra niža nego u neproređenim. U takvim primerima srednja sastojinska visina nije više onaj pouzdani indikator boniteta no što je bio ranije, kada se proredama nije posvećivalo toliko pažnje. Toliko manje može visina biti merodavna za bonitet prebornih šuma. Kod analiza prirasta po bonitetnim razredima, koji su bili određeni na temelju visina, došao sam nekoliko puta do rezultata, da su sastojine »nižeg « boniteta iskazivala veći prirast po ha, no one sa većim visinama. Ove analize su bile doduše suviše malobrojne, da bi iz toga smio izvoditi neke konačne zaključke, ali moramo priznati da sam skoro potpunoma izgubio veru u upotrebljivost visina kao indikatora boniteta u prebornim šumama, čini mi se, da ćemo morati potražiti neke pouzdanije kriterije i indikatore po kojima bi taksatorska praksa određivala bonitet u prebornim šumama. Lično sam uveren da nam takve kriterije može pružiti jedino fitocenologija, kao što sam i uveren da će buduće »tablice prirasta« za preborne šume biti izgrađene na bazi fitocenoloških asocijacija. c) Odnos taksacije spram perspektivnog plana Na temelju podataka dviju uzastopnih opštih inventarizacija šuma pristupilo se u saveznom merilu izradi perspektivnog plana razvoja šumarstva u razdoblju 1951—1971. Kako je poznato posebna komisija kod Saveznog zavoda za gospodarsko planiranje izradila je projekt perspektivnog plana te su njezini zaključci sadržani u »sedam knjiga«. Na osnovu saveznog plana izrađen je za NR Hrvatsku republički perspektivni plan. U Sloveniji takav plan na osnovu najnovijih podataka još nije izrađen. S jedne strane čekali smo rezultate najnovijih taksacijskih radova, a sa druge strane mnogo |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1954 str. 44 <-- 44 --> PDF |
vremena i truda utrošili smo u proučavanje potrošnje drveta u svim oblicima. Sastav perspektivnog plana nalaže nam i republički zakon o šumama. Gl avni zadatak perspektivnog plana jeste u tome da odredi koji maksimalni godišnji etat u republičkom merilu se može dozvoliti uz pretpostavku trajnosti prihoda od šuma. Uzmimo da smo došli do zaključka, da se a Sloveniji ne sme šeći više od 2,000.000 m3 godišnje. Pita se sada, tko će i kako će se moći ova odluka provesti u život, preneti na teren. Ne može biti sumnje o tome, da je taksacija pozvana da realizuje opšte zaključke o obimu seča. Za uređajnu praksu se postavlja novo pravilo: etatni račun mora biti u saglasnosti sa republičkim perspektivnim planom. Međutim smatram da opšte poznavanje tog novog propisa nije dovoljno za postignuće cilja. Ni savezni ni hrvatski perspektivni plan (ostali mi nisu poznati) ne sadrže nikakvih propisa o tome, kako treba postupati pri određivanju etata za pojedine gospodarske jedinice, da bi taj etat bio u saglasnosti sa perspektivnim planom. Držim da bi perspektivni planovi morali sadržati propise i pravila, koja bi operativi taksacije olakšala rad kod određivanja etata i smanjila opasnost da bi konkretni uređajni operati bili sastavljeni po načelima, koja su suprotna opštoj liniji perspektivnog razvoja šumarstva. Po mom je mišljenju najpraktičnije, da se kao osnova uzme jednaki odnos između prirasta i etata u perspektivnom planu i uređaj nom elaboratu. Razume se po sebi da se ovo ne sme uzeti doslovce već po smislu. Za šume koje imaju prenisku drvnu zalihu treba odrediti vreme unutar kojeg treba da se postigne normala. Kod šuma poluprašumskog tipa sa prevelikom zalihom treba takođe odrediti vreme izravnanja. Kod´toga moraju najvažniju ulogu odigrati uzgojni momenti. Brže no što se šume prirodno pomlađuju, ne smeju se ni seči. d) O izboru metoda i hitnosti uređivanja šuma Napred je rečeno, da za uređivanje prebornih šuma upotrebljavamo jednu od kontrolnih metoda. Koliko mi je poznato to je prvi slučaj u Jugoslaviji, da se ta metoda upotrebljava u većem obimu. Neki drugovi smatraju, da je rad po toj metodi preskup, da bi trebalo raditi jednostavnije i prema tome jeftinije. Držim da smo svi složni u tome, da je u našoj zemlji štednja od preke potrebe, no i štednja mora biti ekonomski opravdana, inače može prouzročiti iste ili još veće štete no rasipanje. Htio bih u nekoliko reci prikazati, kako je došlo do toga da smo se morali odlučiti za ovakav način uređivanja prebornih šuma. Poznato je da se u posleratnim godinama u šumama Slovenije seklo više, jer su otvorenije i pošto se u njima nalazi relativno više tanjeg industrijskog drveta četinjara. Pored toga je domaća potrošnja vrlo visoka. Druga opšta inventarizacija šuma u godini 1951 je pokazala da smo za pet godina snizili drvnu zalihu od 110 do 88 miliona ms, dakle približno za 20%. Ovakav rezultat delovao je upravo porazno ne samo na stručne krugove, već i na široku javnost, koja se je duboko uznemirila za sudbinu šuma. Treba imati u vidu da šumska i drvna privreda igra u Sloveniji neobično važnu ulogu. Oko 25% stanovništva živi od rada u šumi i drvnoj industriji, od rada na preradi drveta. Opšti životni standard je u velikoj meri ovisan od prihoda od šuma. |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1954 str. 45 <-- 45 --> PDF |
Pošto smo dublje analizirali rezultate invetarizacije, došli smo do zaključka da su drvne zalihe u našim šumama toliko niske da bismo ih i uz veliku štednju iscrpili u vrlo kratko vreme — ako ne bi bilo prirasta. Prema tome našu šumsko-privrednu perspektivu ne možemo bazirati na postojećim zalihama, već jedino na prirastu. Kao svuda tako su i kod nas podaci o prirastu dosta problematični. Analizom metoda rada, po kojima smo došli do sadašnjih rezultata o prirastu, utvrdili smo da nisu bile u svim slučajevima korektne. Dosta često su za određivanje prirasta u prebornim šumama upotrebljavali prirasne tablice za jednodobne šume. Kod toga se na nekorektan način suponirala neka ophodnja, koja je odgovarala starost; najjačeg debljinskog razreda. I u jednodobnim šumama pravljene su razne greške. Prema tome imali smo puno razloga da sumnjamo u ispravnost naših podataka o prirastu, dok smo na drugoj strani bili svesni da jedino povećanje porasta može da spasi našu šumsku privredu, čitava javnost energično je tražila da se raščisti pitanje sanacije šuma, U takvoj situaciji su bile jedino moguće i logične ove mere: a) Uvađanjem kontrolne metode uređivanja šuma treba da se postava čvrsti temelji za trajnu i pouzdanu kontrolu o kretanju prirasta u šumama. b) Dok ne dobijemo rezultate po kontrolnoj metodi treba najveću pažnju posvetiti istraživanju prirasta metodom vrtanja Presslerovim svrdlom. c) Radove na uređivanju državnih i nedržavnih šuma treba požuriti i forsirati svom snagom, da bismo mogli pravovremeno poduzeti najhitnije i konkretne mere za unapređenje šumske proizvodnje. Metode i obim radova na uređivanju šuma u Sloveniji su prema tome samo nužna i logična posledica opšteg privrednog razvoja i privredne politike. U ovakvim prilikama bilo bi upravo neodgovorno ako bismo uskratili najnužnije kredite za uređivanje šuma i ako bismo ove radove odgađali na kasnije.* Kako je već rečeno situacija šumske privrede i suviše je kri tična, da bismo si smeli priuštiti — neracionalnu štednju. Nikako se ne mogu složiti sa shvatanjem ing. N. Prokopljevića, koji je u članku: šumarstvo br. 2/1954 došao do zaključka da se u Sloveniji suviše troši na uređivanje šuma i da bi bilo bolje ako bi više pažnje posvetili uređivanju šuma u manje razvitim republikama. Veliko je pitanje, da li smemo stvarati zaključke po metodu proste analogije i na temelju kriterija prosečnih vrednosti. Intenzitet radova na uređivanju šuma mora biti u saglasnosti sa intenzitetom šumskog gazdovanja uopšte. ZUSAMMENFASSUNG Die eigenartigen forstlichen Verhältnisse in Slovenien verlangen entsprechende Methoden der Forsttaxation. Drei Waldgebiete: Alpen, Karst und Save-Drau Niederung. Plenterwald ist überall die herrschende Waldbauform, doch sind die Unterschiede zwischen den Plenterbeständen ungemein gross: Zusammensetzung nach Holz arten, Wachstumsbedingungen, Höhe des Holzvorrates usw. Der Kontrollgedanke der Waldeinrichtung hat in den Karstwäldern des Innerkrains eine mehr als vierzigjährige Tradition. Gegenwärtig wird eine Abart der Konntrollmethode angewendet, die sich einerseits an Biolley anlehnt, anderseits aber auch die einheimischen Erfahrungen berücksichtigt. Für die erstmalige Zuwachsbestimmung wird der Zuwachsbohrer ange wendet. Die Massenermitlung geschiet nach Durchmessenstuffen zu 5 cm und Stärke |
| ŠUMARSKI LIST 11-12/1954 str. 46 <-- 46 --> PDF |
klassen zu 10 cm. Um den Formenreichtum der Plenterbestände besser zu kennzeichnen, empfielt der A. die Einführung eines neuen Indikators: die Strukturklasse, welche durch die istärkste Durchmesserklasse des Plenterbestandes charakterisiert wird. Die Bonitierung nach Baum, bsw. nach Bestandeshöhen gibt in Plenterw. sehr unverlässliche Resultate. Bei der Ertragrechnung für konkrete Betriebsklasse muss man die Richtlinien der langfristigen Planung der Entwicklung der Forst u. Holzwirtschaft berücksichtigen. NEKE KARAKTERISTIKE BUSIN A (CISTUS L.) Ing. Dušan Jedlowski ^ elimo da u kratkim crtama iznesemo neke morfološke karakteristike Zplodova bušina kako bi se olakšala determinacija pojedine vrste iz tog roda ukoliko ne raspolažemo cvijetom i lišćem. Kako je poznato, bušini su vrlo rasprostranjeni vazda zeleni grmovi u području sredozemnih šuma. Susreću se po otocima i duž naše obale, a na primorskim masivima dolaze do 350—450 m pojedinačno ili u skupinama stvarajući jastučaste grmove visine do 1 m koji dobro akumuliraju tlo. Obilnije su zastupani na otvorenijim mjestima, u degradiranoj makiji i na napuštenim poljoprivrednim tlima. Bušini su neobično otporni na dugotrajnu sušu i niske temperature. Bujno cvatu i obilno fruktificiraju. Zadržat ćemo se na tri vrste koje su najviše rasprostranjene: Ijepivi bušin ili divlji pelin, kaduljasti bušin i obični bušin, rasula ili bablja šumica. Ljepivi bušin (Cistus monspeliensis L.): a) časka, b) plod, c) plod u uzdužnom presjeku, d) sjemenka, e) i f) oblik dlačica (Orign.) |